U cilju ispunjenja formalnih uslova za omogućavanje elektronskog poslovanja sa korisnicima, Poreska uprava je počela sa slanjem praznih obrazaca Prijava za elektronsko poslovanje (obrazac PEP) sa uputstvom kako ga popuniti.

Kako je navedeno, popunjen, potpisan i pečatiran obrazac PEP treba dostaviti odgovarajućoj organizacionoj jedinici Poreske uprave počev od 09.05.2011. godine.

U nastavku dajemo izgled Prijave za elektronsko poslovanje (obrazac PEP).

Na poleđini je navedeno sledeće uputstvo kako treba popuniti ovaj obrazac, i mi ga dajemo u nastavku.

Zaista, popunjavanje obrasca je veoma jednostavno. Ipak želeo bih da istaknem nekoliko, po meni bitnih, stavki u vezi sa ovom prijavom koja je prvi korak u uspostavljanju elektronskog poslovanjem sa Poreskom upravom.

Ono što je suštinski bitno i novo u Prijavi za elektronsko poslovanje, u odnosu na ostale poreske prijave, je e-mail adresa (adresa elektronske pošte). Mada je i do sada postojalo polje za upis e-mail adrese (kod određenog broja poreskih prijava) u praksi je ono najčešće ostajalo prazno. Čak i u slučajevima kada je to polje bilo popunjavano, gotovo nikada nije stizala nikakva poruka iz Poreske uprave.

Međutim, započinjanjem elektronskog poslovanja od strane Poreske uprave, e-mail adresa će ubrzo postati obavezna adresa svakog poreskog obveznika – vrlo slično kao poštanska adresa sedišta obveznika.

U tom smislu moguće je da će biti i promenjena dosadašnja praksa komunikacije u Srbiji kada se nakon slanja e-mail poruke, mobilnim telefonom pozove primalac i kaže mu se: „Poslao sam Vam e-mail, proverite vaš računar“.

U slučaju Poreske uprave to neće biti moguće. Niko iz Poreske uprave vam neće telefonom javiti da vam je poslao e-mail poruku. Ukoliko vam je Poreska uprava posla poruku, i informacionim putem (bez vašeg odgovora) dobila potvrdu da je poruka stigla na vaš server (obratite pažnju da to nije isto što i vaš računar) prema zakonu ta poruka se smatra dostavljenom. Tim datumom teku i svi povezani zakonski rokovi.

Zato je bitno da prilikom navođenja adrese elektronske pošte (e-mail adrese) navedene onu adresu za koju ste sigurni da normalno funkcioniše i nad kojom imate potpunu kontrolu. Najverovatnije će to biti adresa koju sada koristite.

Za one koji za sada nemaju stalnu poslovnu e-mail adresu, kao i za one koji razmišljaju da je promene, navešću nekoliko karakteristika elektronske pošte na koje treba obratiti pažnju.

Besplatne e-mail adrese otvorene kod velikih svetskih provajdera (gmail, yahoo, msn, mail itd.)

Prednost ovih e-mail adresa je što su besplatne i po pravilu imaju veliko poštansko sanduče (mailbox, inbox). Veliko sanduče znači mogućnost držanja svih poruka u sandučetu koje je na serveru provajdera – neka vrsta arhive, rezervne kopije. To ne isključuje mogućnost skidanja tih poruka lokalno, na računar u kancelariji.

Sa druge strane kada je poštansko sanduče malo, može relativno brzo da se napuni. To bi značilo da će sve nove poruke biti odbijene, sve dok se ne obrišu neke stare poruke, i napravi mesta za nove.

Ovi provajderi po pravilu imaju i dobru zaštitu od virusa, dok zaštita od neželjenih poruka (spam) varira po kvalitetu od provajdera do provajdera.

Glavna mana naloga otvorenih na ovaj način je mogućnost krađe naloga. Naime u slučaju da neko otkrije vašu šifru, a zna vaše korisničko ime može vam ukrasti nalog (inače se takav slučaj se najčešće dešava ljudskom greškom). Tada morate pokrenuti proceduru kod googla, yahooa itd. kako biste dokazali da je to vaš nalog i da je ukraden. Nema garancije da ćete uspeti u tome, a to je svakako procedura koja traje.

Za to vreme vam može stići bitna poruka iz Poreske uprave koju će Poreska uprava smatrati isporučenom.

E-mail adresa otvorena kod domaćih pružaoca internet usluga

Dokazivanje vlasništva nad nalogom i, u većini slučajeva, dobra tehnička podrška na srpskom jeziku su glavne prednosti domaćih pružaoca internet usluga.

U slučaju krađe (ili gubitka) šifre dokazivanje vlasništva nad nalogom je lakše, jer domaći provajderi priznaju sva zvanična dokumenta izdata od državnih organa (lična karta, rešenje o registraciji, pečat i drugo), a postoji i ugovor sa njima u pismenoj formi.

Mana ovih naloga je što se plaćaju i imaju poštansko sanduče manje veličine, te je potrebno redovno održavanje poštanskog sandučeta (skidanje poruka na računar i brisanje sa servera).

Zakup domena i hostinga

Domen i poslovni hosting u zakupu su usluge koje pružaju potpunu kontrolu nad svojom e-mail adresom, kao i nad vašim ostalim sadržajem na internetu. Ovaj izbor najviše košta (mada ne mnogo), ali pruža najviše mogućnosti.

Zakup domena i hostinga pre svega znači ispunjavanje uslova i sticanje mogućnosti da postavite sopstvenu prezentaciju, portal, prodavnicu, blog itd. na internet, ali takođe znači i da upravljate e-mail adresama u okviru svog internet domena.

Ovaj izbor ponekad podrazumeva da imate određena tehnička znanja u vezi sa upravljanjem i podešavanjem hostinga. Mada to zavisi i od podrške od strane firme koji vam prodaje zakup hostinga.

Zaštita od neželjenih poruka

Kada frima ima značajniji obim primljenih poruka, preporučljivo je da ima zaštitu od dobijanja neželjenih poruka – tzv. antisapm. Tada treba potražiti antivirus i antispam program.

Veliki broj neželjenih poruka može dovesti do previda, odnosno do toga da bitnu poruku iz Poreske uprave previdite kao neželjenu.

Na kraju bih preporučio svima da u okviru e-mail adrese koja se odnosi na zakonskog zastupnika u PEP obrascu, ne navode e-mail adresu računovođe već da tu upišu adresu koju redovno proverava neko iz firme.