Pitanje

Da li je moguće paušalno plaćanje poreza, ako se registruje trgovinska radnja(kiosk)?

Odgovor

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana (član 40.) :

»Preduzetnik koji s obzirom na okolnosti nije u stanju da vodi poslovne knjige, osim poslovne knjige o ostvarenom prometu, ili kome njihovo vođenje otežava obavljanje delatnosti, ima pravo da podnese zahtev da porez na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod« (tj. zahtev za paušalno oporezivanje).

»Pravo na paušalno oporezivanje ne može se priznati preduzetniku:

1. osnivaču ortačke radnje;
2. koji obavlja delatnost iz oblasti: trgovine na veliko i trgovine na malo, osim održavanja i opravke motornih vozila, hotela i restorana, finansijskog posredovanja i aktivnosti u vezi s nekretninama;
3. u čiju delatnost ulažu i druga lica;
4. čiji je ukupan promet u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez, odnosno čiji je planirani promet kada počinje obavljanje delatnosti - veći od 3.000.000 dinara,
5. koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, odnosno koji se opredeli za plaćanje poreza na dodatu vrednost u skladu sa zakonom kojim se uređuje porez na dodatu vrednost.

Izuzetno od odredbe stava 2. tačka 2) ovog člana, preduzetniku koji trgovinsku ili ugostiteljsku delatnost obavlja u kiosku, prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu može se, na njegov zahtev, odobriti da porez plaća na paušalno utvrđen prihod.«

Dakle, imate pravo da tražite da porez i doprinose plaćate na paušalno utvrđen prihod, tj. da budete paušalac. Međutim treba da znate da nadležni poreski organ (Poreska uprava) ima pravo i obavezu da u svakom konkretnom slučaju ceni činjenično stanje od uticaja na prava i obaveze u vezi sa plaćanjem poreza.

Iz tog razloga, pravi način da dobijete tačan odgovor u vašem slučaju, je da odete do Poreske uprave prema sedištu gde bi bio kiosk i da inspektora/ku pitate isto ovo pitanje. Jer ne mora da znači da je ista praksa za sve opštine i sva mesta u Srbiji, jer su različite okolnosti.

Naime, osim delatnosti, kao jednog od uslova za paušalno oporezivanje, u ovom slučaju treba imati u vidu i planirani promet. On ne sme da pređe 250.000 dinara mesečno u proseku (odnosno 3.000.000 dinara godišnje) . Ukoliko je kiosk postavljen na prometnom mestu velika je verovatnoća da će ovaj promet biti »probjen«.

Na primer, da sam ja poreski inspektor, i da vi dođete kod mene i kaže da hoćete da postavite kiosk na Slaviji u Beogradu, i da želite da budete paušalno oporezovani, ja vam to verovatno ne bih odoborio. Rekao bih da je Slavija veoma dobro mesto za kiosk i da ćete vrlo brzo preći promet od 3.000.000 dinara. Zašto biste sada bili paušalac, pa za 6 meseci mora da vodite knjige. Lepo vi krenite od početka da vodite knjige. Ovaj moj navod je pametno nagađanje (kako to stranci vole da govore), ali ipak imajte spremnu priču za poreskog inpektora, jer inspektor procenjuje okolnosti.

Inače ukoliko budete paušalno oporezovani to vas ne oslobađa obaveze da vodite knjige u skladu sa Pravilnikom o evidenciji prometa robe i usluga. Ovde mislim pre svega na izradu kalkulacija i vođenje KEPU knjige.

Takođe, obavezni ste da promet evidentirate preko fiskalne kase.

Evo jedne priče iz praske u vezi sa evidentiranjem prometa u kiosku preko fiskalne kase. Vlasnik kioska je registrovao radnju iz radnog odnosa i u kiosku je zaposlio jednu radnicu. Jednom prilikom došla je inspekcija i utvrdila da nije sve kucano u fiskalnu kasu. Izrečena je kazna od 50.000 dinara i kiosk je bio zatvoren 15 dana. Da bi sebe zaštitio, vlasnik je zatražio od radnice da u opštini overi izjavu da će sve kucati u kasu, i da u slučaju da inspekcija ponovo nađe da nije sve kucano, da će ona (radnica) da plati kaznu. Radnica je potpisala i overila navedenu izjavu. Nakon toga dnevni pazari su se udvostručili. To je primer kako uvođenje fiskalne kase može da poveća promet u kiosku, da malo šaljivo prokomentarišem ovu priču.

Pitanje

Da li je registracija takve trgovinske radnje moguća iz radnog odnosa?

Odgovor

Registracija preduzetničke radnje je moguća iz radnog odnosa.

Međutim, treba znati da ograničenje za ovo može biti ugovor o radu i/ili pravilnik o radu (ili kolektivni ugovor) postojeće firme gde radite. To se zove klauzula zabrane konkurencije i uređena je članom 161. Zakona o radu.

Naime, ako ste se tamo obavezali da nećete otvarati svoju firmu (poštujući odredbe člana 161. Zakona o radu) dok radite kod njih, onda vaša postojeće firma ima pravo da traži od vas da zatvorite firmu, odnosno može da vas tuži za kršenje ugovora i naknadu štete.