Банер
Банер
Банер
Како да направим понуду?
Како да ...?
Аутор текста Љубиша Лазаревић   
понедељак, 20 јун 2011 08:00

Састављање понуде за продају робе или услуге је битан део пословања. Ваљано направљена понуда може довести до већег броја квалитетнијих послова и већег обима продаје. Са друге стране нејасна, вишезначна и збуњујућа понуда може довести до спорења у току извршења договореног (уговореног) посла. Тада, уместо да правимо и шаљемо нове понуде, морамо да трошимо време и средства на тумачење и исправљање лоше састављених понуда и уговора.

У овом тексту ћемо описати могући начин прављења понуде. За то ћемо се послужити примером израде понуде за рекламирање на сајту, дакле понуде за извршење услуге. На крају ћемо посебно навести неке од елемената који се тичу састављања понуде за продају робе, односно производа.

Понекад се у пракси изрази понуда и предрачун (или профактура) изједначавају. Ми то овде нећемо урадити, већ ћемо понудом сматрати документ који претходи предрачуну. Односно, на основу наше понуде купац је одлучио шта тачно жели и извршио поруџбину. Након прихваћене понуде, купцу испостављамо предрачун како би нам платио пре него што извршимо услугу или испоручимо производ/робу.

Према Закону о облигационим односима „понуда је предлог за закључење уговора учињен одређеном лицу, који садржи све битне састојке уговора тако да би се његовим прихватањем могао закључити уговор“. Овиме се треба руководити приликом прављења понуде. Односно увек треба имати на уму да прихватање понуде, коју смо дали одређеном лицу, значи да смо склопили уговор са страном која понуду прихвата, без обзира на то што уговор није склопљен у писаној форми. Јер „уговор је закључен кад су се уговорне стране сагласиле о битним састојцима уговора“. Писмена форма уговора није обавезна, већ је прописана само за одређене врсте уговора.

За уговор о продаји битни састојци уговора су ствар (предмет) продаје, као и цена. Међутим „кад уговором о продаји у привреди цена није одређена, нити у њему има довољно података помоћу којих би се она могла одредити, купац је дужан платити цену коју је продавац редовно наплаћивао у време закључена уговора, а у недостатку ове разумну цену“. Дакле у привреди, важећи је уговор и без уговорене цене.

Општа понуда – „предлог за закључење уговора учињен неодређеном броју лица који садржи битне састојке уговора чијем је закључењу намењен, важи као понуда, уколико друкчије не произилази из околности случаја или обичаја“.

„Излагање робе са означењем цене сматра се као понуда, уколико друкчије не произилази из околности случаја или обичаја.“

„Слање каталога, ценовника, тарифа и других обавештења, као и огласи учињени путем штампе, летака, радија, телевизије или на који други начин, не представљају понуду за закључење уговора, него само позив да се учини понуда под објављеним условима.“

Из горњих навода Закона о облигационим односима, јасно је да се, у одређеним случајевима, наша понуда и њено прихватање од друге стране могу сматрати закључењем уговора, могуће и без наше јасне свести о томе. Дакле, прихватањем наше понуде успостављен је тзв. облигациони однос између нас и стране која је понуду прихватила, тако да имамо повериоца и дужника. Према нашим прописима то је пре свега регулисано Законом о облигационим односима, како за привреду тако и за народ (физичка лица).

Да би избегли могућност разноликог тумачења наше понуде, препоручљиво је да она буде јасна, детаљна, једнозначна и да показује шта нудимо. Понекад је потребно навести и шта не нудимо, односно шта понуда не обухвата, како би предупредили могуће погрешне закључке. Уколико је изводљиво, добра је пракса имати стандардне уговоре о продаји који се потписују са свим купцима.

Развој информационих и комуникационих технологија и интернета омогућава да се лако, брзо и јефтино поставе и преузму тзв. општи услови продаје (пословања) путем интернет стране продавца. Тада на сваком документу (понуди, предрачуну, рачуну) треба ставити напомену да су саставни део понуде, предрачуна или рачуна и општи услови продаје (пословања) који се могу погледати на званичној интернет страни. То је слично ономе што ситним словима пише у полиси за осигурање Пере Детлића из цртаног филма.

У смислу наших ранијих чланака (Како направити меморандум и Како направити допис), понуда је заправо један специфичан допис. Зато понуда треба да садржи све оне елементе дописа које смо раније описали и треба да буде исписана на меморандуму. То су следећи елементи:

  • Назив примаоца понуде (привредно друштво, предузетник, институција)
  • Име и презиме примаоца понуде уколико постоји и уколико је познато
  • Датум понуде и број наше евиденције под којим водимо понуду (заводни број)
  • Место састављања понуде
  • Број евиденције примаоца понуде (њихов заводни број) уколико понуду достављамо на њихов претходни писмени захтев (захтев за доставу понуде)
  • Наслов дописа – предмет понуде
  • Главни текст дописа – односно сама понуда
  • Подаци о фирми и лицу и потпис лица које шаље понуду
  • Попис прилога који се достављају уз понуду
  • Списак свих примаоца понуде

Треба имати у виду да свако тржиште (роба и услуга) има одређене карактеристике које је потребно познавати како би били у могућности да дамо понуду која има веће шансе да буде размотрена. Пример који дајемо је школски, што значи да је дат како би што боље описао стварну тржишну ситуацију, али реално стање се може разликовати од понуде у примеру.

Такође, треба наћи и праву меру како по питању детаљности понуде, тако и по питању уложеног времена. Превише детаљна понуда може довести до превида (нама) битних елемената од стране потенцијалног купца. Превише уложеног времена у давању прве понуде значи да нам остаје мање времена за остале купце и остале послове. Стога је најпрактичније решење умерено детаљна прва понуда направљена уз разуман утрошак времена и памети.

Међутим, ако понуду дајемо на основу захтева за понудом који садржи тачно наведене ставке, треба се потрудити и дати директан и прецизан одговор.

У нашем примеру понуду дајемо тачно одређеном лицу, а не општу понуду неодређеном броју лица.


 



 
Јоомла templateс бy а4јоомла