Izvor: Press-online, Tanjug, Beograd, 19. 06. 2011.

Vrednost izvoza softvera iz Srbije u 2010. dostigla je 70 miliona evra, ali softverske kompanije ostvare višestruke devizne prilive po osnovu izvoza softvera nelegalnim putem i to je jedan od većih problema koji treba da se reši u narednom periodu.

Pomoćnik direktora Poreske uprave (PU) Dejan Vidojević je na konferenciji o elektronskim vidovima poslovanja protekle sedmice u PKS ukazao da je PU značajno povećala kontrolu rada softverskih kompanija i da dodatno radi na promociji legalnog poslovanja, ali je i zaključio da domaće softverske kompanije nisu dovoljno uključene u tu akciju.

"Imamo mnogo domaćih proizvođača softvera koji nekakav softver proizvode i prodaju, ali platforme na kojima se nalaze ti softveri nisu legalne i to je jedan od možda najvećih problema u ovom trenutku", kazao je Vidojević.

Vidojević je ocenio da softver, kada se uporedi sa drugim industrijskim granama, "može da bude najbolji izvozni proizvod Srbije".

Pomoćnik dirketora PU je naveo da je značajno bolja situacija kada je reč o povećanju naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) od prodaje kompjutera i softvera u Srbiji, o čemu govori i podatak da je u aprilu ove godine u odnosu na april 2010 prihod povećan za oko 30 procenata.

Direktor Centra za informatiku i elektronsko poslovanje PKS Đuro Vojnović je ukazao da se nelegalan izvoz softvera dešava zbog zakonske regulative koja destimulativno deluje na softversku proizvodnju.

Vojnović tvrdi da je pomenutih 70 miliona evra ostvarenih od izvoza softvera u prošloj godini, svega 40 odsto od onoga što je stvarno izvezeno.

"Na žalost, kompanije su prinuđene da se snalaze na različite načine", kazao je Vojnović i naglasio da partneri iz inostranstva često ne žele da da softver dobiju putem uveženog CD sa narezanim softverom, sa svom pratećom carinskom dokumentacijom.

Zbog toga domaće kompanije često osnivaju kompanije u inostranstvu, sklope ugovor sa partnerom, novac ostane tamo i to je poznat problem sa kojim se softverska industrija u Srbiji susreće, naglasio je on.

Vojnović je naveo primer kompanije koja je izvezla softver, nije imala carinske dokumente kao dokaz da je izvoz obavljen i nakon toga je bila zatvorena.

U pitanju je kompanija koja je regularno registrovana u Srbiji, posao je dobila preko interneta, odradila ga, potpisala ugovor i dobila devizni priliv na osnovu tog ugovora.

Ta kompanija je čak regularno prijavila taj priliv Narodnoj banci Srbije, ali su već sledećeg dana "na vratima" imali finansijsku policiju u kontroli.

Finansijska policija je tražila dokaz da je softver izvezen, ali u kompaniji nisu imali dokaze i firma je zatvorena, zaključio je Vojnović.