Подсећамо читаоце да је трговац, према члану 42. Закона о трговини, у обавези да на продајном месту има видно истакнуто пословно име, односно назив или скраћено пословно име.

Поред тога, на продајном објекту трговац је дужан да има истакнуте и основне податке о том продајном објекту, и то нарочито врсту трговинског формата.

Ако је одлуком локалне самоуправе (града или општине) прописано да се плаћа такса на истакунту фирму (тзв. фирмарина), трговац је дужан да је плати. Износи фирмарина зависе од локације (зоне) и шифре претежне делатности. За град Београд овде можете погледати прописане износе фирмарина.

Трговински формати су организационо-технички облици обављања трговине, са фиксном локацијом, који имају специфичну стратегију продаје према купцима и конкурентима. Они се класификују на основу претежних или опредељујућих одлика, а према Правилнику о класификацији трговинских формата то су:

1. неспецијализовани трговински формати:
   1. трговина на мало претежно прехрамбеног асортимана:
      • хипермаркет
      • супермаркет
      • суперета
      • мини маркет
      • дисконтна продавница
      • класична продавница са претежно прехрамбеним асортиманом
   2. трговина на мало претежно непрехрамбеног асортимана:
      • робна кућа
2. специјализоване продавнице
3. посебни трговински формати:
   1. трговински центар
   2. кеш-енд-кери (Цасх анд Царрy)

Такође, трговац је дужан и да на јасан, несумњив и лако уочљив начин истакне радно време на продајном објекту, као и да се у сваком тренутку придржава означеног радног времена.