Банер
Банер
Банер
Заустављено усвајање закона за бољу енергетску ефикасност
Вести

Извор: Еурацтив.рс / Бета – Београд 21.08.2011

Усвајање Закона о рационалној употреби енергије заустављено је због негативног мишљења Министарства финансија у вези са увођењем система енергетског менаџмента и оснивањем Фонда за енергетску ефикасност, рекао је помоћник министра за енергетику и инфраструктуру Србије, Милош Бањац. Србија има обавезу према Енергетској заједници југоисточне Европе и ЕУ да повећа енергетску ефикасност за 9% од 2011. до 2020. године. Иако је потрошња по глави становника нижа у Србији у односу на неке развијене земље, по јединици производа се троши од три до четири пута више енергије него у Европи.

Бањац је у интервјуу агенцији Бета казао да се негативно мишљење Министарства финансија односи на увођење система енергетског менаџмента и оснивање Фонда за енергетску ефикасност, који су кључни механизми за рад на штедњи енергије у Србији. "Доношење Закона о рационалној употреби енергије без увођења енергетског менаџмента и оснивања Фонда за енергетску ефикасност је мртво слово на папиру јер немате систем праћења примене мера нити начин да то финансирате", казао Бањац.

Према његовим речима, за оснивање Фонда неопходно је да држава уложи око 10 милиона евра. Новац би се прикупљао из акциза на енергенте, казао је Бањац додајући да Министарство финансија не жели да повећа акцизе да не би угрозило стандард грађана ни да се одрекне дела акциза у корист Фонда.

Бањац, који руководи сектором за одрживу енергетику, обновљиве изворе енергије и стратешко планирање, подсетио је да Србија има обавезу према Енергетској заједници југоисточне Европе и ЕУ да повећа енергетску ефикасност за девет одсто од 2011. до 2020. године. Према расположивим подацима, додао је, потрошња енергије у Србији по становнику је 89,8 гигаџула, што значи да трошимо за трећину мање енергије него Енглези и три пута мање него Американци, али смо у лошој позицији ако се упореди потрошња по јединици производа. Србија производи мало нових производа и за њих троши пуно енергије, тако да се, према његовим речима, у Србији троши од три до четири пута више енергије по јединици производа него у Европи.

Бањац је истакао и да Србија по сезони троши пола милијарде евра за грејање, а ако би кроз енергетску ефикасност уштедели 10% те енергије грађани Србије би по грејној сезони трошили 50 милиона евра мање.

"Ако желимо да започнемо озбиљан рад на енергетској ефикасности морамо да оснујемо Фонд", нагласио је он. Бањац је казао да би Фонд до 40% новца за пројекте побољшања енергетске ефикасности давао бесповратно, а преостали део би био позајмица. "Тај Фонд ће после три године рада почети да исплаћује новац који је држава уложила", казао је он и додао да су анализе показале да се инвестиција у изолацију куће и замену прозора врати за пет година кроз уштеде у енергији.

Бањац је рекао да је део око енергетске ефикасности новоизграђених објеката регулисан кроз Закон о планирању и изградњи, тако да неће бити дата грађевинска или употребна дозвола ако објекат не испуњава стандарде. "То је добро и потребно, али у Србији се мало гради и кроз енергетску ефикасност у новоградњи неће моћи да се значајно побољша рационална употреба енергије. Због тога је неопходно да се кроз Фонд пласира новац којим ће се и стари објекти енергетски поправити", додао је он.

Бањац је рекао да Закон о рационалној употреби енергије предвиђа и увођење система енергетског менаџмента у којем би били сви велики потрошачи енергије и локалне самоуправе.

Како је прецизирао, тај систем би требало да обухвати 120 компанија које су велики потрошачи енергије, још 30 компанија које имају велики број објеката и 100 општина са више од 20.000 становника. Сви они ће имати обавезу да извештавају Министарство о потрошњи и плановима како да уштеде енергију и тек у том случају имаћемо жељене податке и моћ да реагујемо на прави начин, казао је помоћник министра за инфрастуктуру и енергетику.

Бањац је рекао да нацртом закона нису предвиђене казне за енергетски неефикасне објекте, због принципа ретроактивности, истичући да се грађани једино економски могу приморати или приволети да штеде енергију односно кроз повећање цене енергената. "Електрична енергија у Србији је јефтина и користи се за грејање што је недопустиво. Цена струје ће сигурно расти и са повећањем цене енергената свако ће почети да води рачуна о томе колико троши", оценио је.

Како је нагласио Бањац, оснивање Фонда за енергетску ефикасност и увођење система енергетског менаџмента били су задатак претходних студија и пројеката који су урађени у сарадњи са Јапаном, Немачком, Холандијом. "Јапанци су потрошили од пара својих (пореских) обвезника преко милион евра, Холанђани у два наврата скоро пола милиона евра, Немци су дали неколико стотина хиљада евра. Ми смо проводили програме, обучавали менаџере по Србији да би успоставили систем, а сада смо дошли у ситуацију да имамо скоро формиран систем коме фали још мало новца да би се реализовао, али добијамо негативан одговор Министарства финансија", рекао је Бањац.

Министарство за инфраструктуру и енергетику, истакао је Бањац, саставило је ново, детаљније образложење за Министарство финансија којим се објашњава зашто је неопходно увођење система енергетског менаџмента и оснивање Фонда. То образложење упутиће се Министарству финансија заједно са писмом Енергетске заједнице у којем се строго препоручује да Србија усвоји Закон о рационалној употреби енергије, казао је Бањац.

Помоћник министра за инфрастуктуру и енергетику Србије Милош Бањац подсетио је да је усвајање Закона о рационалној употреби енергије било предвиђено до јуна 2010. године, а затим је померено за још годину дана, али је и тај рок истекао.

 
Јоомла templateс бy а4јоомла