Izvor: Euractiv.rs / Beta – Beograd 21.08.2011

Usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije zaustavljeno je zbog negativnog mišljenja Ministarstva finansija u vezi sa uvođenjem sistema energetskog menadžmenta i osnivanjem Fonda za energetsku efikasnost, rekao je pomoćnik ministra za energetiku i infrastrukturu Srbije, Miloš Banjac. Srbija ima obavezu prema Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i EU da poveća energetsku efikasnost za 9% od 2011. do 2020. godine. Iako je potrošnja po glavi stanovnika niža u Srbiji u odnosu na neke razvijene zemlje, po jedinici proizvoda se troši od tri do četiri puta više energije nego u Evropi.

Banjac je u intervjuu agenciji Beta kazao da se negativno mišljenje Ministarstva finansija odnosi na uvođenje sistema energetskog menadžmenta i osnivanje Fonda za energetsku efikasnost, koji su ključni mehanizmi za rad na štednji energije u Srbiji. "Donošenje Zakona o racionalnoj upotrebi energije bez uvođenja energetskog menadžmenta i osnivanja Fonda za energetsku efikasnost je mrtvo slovo na papiru jer nemate sistem praćenja primene mera niti način da to finansirate", kazao Banjac.

Prema njegovim rečima, za osnivanje Fonda neophodno je da država uloži oko 10 miliona evra. Novac bi se prikupljao iz akciza na energente, kazao je Banjac dodajući da Ministarstvo finansija ne želi da poveća akcize da ne bi ugrozilo standard građana ni da se odrekne dela akciza u korist Fonda.

Banjac, koji rukovodi sektorom za održivu energetiku, obnovljive izvore energije i strateško planiranje, podsetio je da Srbija ima obavezu prema Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i EU da poveća energetsku efikasnost za devet odsto od 2011. do 2020. godine. Prema raspoloživim podacima, dodao je, potrošnja energije u Srbiji po stanovniku je 89,8 gigadžula, što znači da trošimo za trećinu manje energije nego Englezi i tri puta manje nego Amerikanci, ali smo u lošoj poziciji ako se uporedi potrošnja po jedinici proizvoda. Srbija proizvodi malo novih proizvoda i za njih troši puno energije, tako da se, prema njegovim rečima, u Srbiji troši od tri do četiri puta više energije po jedinici proizvoda nego u Evropi.

Banjac je istakao i da Srbija po sezoni troši pola milijarde evra za grejanje, a ako bi kroz energetsku efikasnost uštedeli 10% te energije građani Srbije bi po grejnoj sezoni trošili 50 miliona evra manje.

"Ako želimo da započnemo ozbiljan rad na energetskoj efikasnosti moramo da osnujemo Fond", naglasio je on. Banjac je kazao da bi Fond do 40% novca za projekte poboljšanja energetske efikasnosti davao bespovratno, a preostali deo bi bio pozajmica. "Taj Fond će posle tri godine rada početi da isplaćuje novac koji je država uložila", kazao je on i dodao da su analize pokazale da se investicija u izolaciju kuće i zamenu prozora vrati za pet godina kroz uštede u energiji.

Banjac je rekao da je deo oko energetske efikasnosti novoizgrađenih objekata regulisan kroz Zakon o planiranju i izgradnji, tako da neće biti data građevinska ili upotrebna dozvola ako objekat ne ispunjava standarde. "To je dobro i potrebno, ali u Srbiji se malo gradi i kroz energetsku efikasnost u novogradnji neće moći da se značajno poboljša racionalna upotreba energije. Zbog toga je neophodno da se kroz Fond plasira novac kojim će se i stari objekti energetski popraviti", dodao je on.

Banjac je rekao da Zakon o racionalnoj upotrebi energije predviđa i uvođenje sistema energetskog menadžmenta u kojem bi bili svi veliki potrošači energije i lokalne samouprave.

Kako je precizirao, taj sistem bi trebalo da obuhvati 120 kompanija koje su veliki potrošači energije, još 30 kompanija koje imaju veliki broj objekata i 100 opština sa više od 20.000 stanovnika. Svi oni će imati obavezu da izveštavaju Ministarstvo o potrošnji i planovima kako da uštede energiju i tek u tom slučaju imaćemo željene podatke i moć da reagujemo na pravi način, kazao je pomoćnik ministra za infrastukturu i energetiku.

Banjac je rekao da nacrtom zakona nisu predviđene kazne za energetski neefikasne objekte, zbog principa retroaktivnosti, ističući da se građani jedino ekonomski mogu primorati ili privoleti da štede energiju odnosno kroz povećanje cene energenata. "Električna energija u Srbiji je jeftina i koristi se za grejanje što je nedopustivo. Cena struje će sigurno rasti i sa povećanjem cene energenata svako će početi da vodi računa o tome koliko troši", ocenio je.

Kako je naglasio Banjac, osnivanje Fonda za energetsku efikasnost i uvođenje sistema energetskog menadžmenta bili su zadatak prethodnih studija i projekata koji su urađeni u saradnji sa Japanom, Nemačkom, Holandijom. "Japanci su potrošili od para svojih (poreskih) obveznika preko milion evra, Holanđani u dva navrata skoro pola miliona evra, Nemci su dali nekoliko stotina hiljada evra. Mi smo provodili programe, obučavali menadžere po Srbiji da bi uspostavili sistem, a sada smo došli u situaciju da imamo skoro formiran sistem kome fali još malo novca da bi se realizovao, ali dobijamo negativan odgovor Ministarstva finansija", rekao je Banjac.

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku, istakao je Banjac, sastavilo je novo, detaljnije obrazloženje za Ministarstvo finansija kojim se objašnjava zašto je neophodno uvođenje sistema energetskog menadžmenta i osnivanje Fonda. To obrazloženje uputiće se Ministarstvu finansija zajedno sa pismom Energetske zajednice u kojem se strogo preporučuje da Srbija usvoji Zakon o racionalnoj upotrebi energije, kazao je Banjac.

Pomoćnik ministra za infrastukturu i energetiku Srbije Miloš Banjac podsetio je da je usvajanje Zakona o racionalnoj upotrebi energije bilo predviđeno do juna 2010. godine, a zatim je pomereno za još godinu dana, ali je i taj rok istekao.