Банер
Банер
Банер
Укупан фонд зарада у јулу 2011. мањи од оног у октобру 2008. године
Вести
четвртак, 25 август 2011 13:17

Извор: дневник.рс

Прва криза је направила огромну штету Србији, привреди и грађанима, а нови талас економске пошасти нас свакако неће заобићи.

Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изразио је јуче бојазан да ће нови талас економске кризе, без обзира на то што је другог карактера и односи се на проблеме јавног дуга, негативно утицати на привреду Србије.

– Привреда Србије дочекује нови талас кризе ослабљена и с мањом „кондиционом снагом” него што је то био случај 2008. године – поручио је Бугарин на Тањуговом округлом столу „Да ли је Србија спремна за други удар економске кризе”. – Укупан месечни фонд зарада у октобру 2008. године износио је 805 милиона евра, а у јулу ове године 674 милиона евра, што представља пад од 16,3 одсто.

Он је навео и податке о кретању просечне зараде пре и након економске кризе из 2008. године.
– Изражено у еврима, октобарска зарада из 2008. године је била 403,7, а овогодишња јулска 383,8 евра, што је око 4,8 одсто мање него октобра 2008. – казао је Бугарин.

Он је навео да се то пре свега односи на врло изражен проблем велике неликвидности и несолвентности домаћих предузећа. Нагласио је да баш због тога што је познато о каквој је кризи реч, држава мора да реагује на време и да стално води дијалог с пословном заједницом. Председник ПКС-а се сложио с тим да је свакако потребна подршка извозним предузећима, па било то уз докапитализацију посредством Агенције за осигурање и финансирање извоза, или оснивањем развојне банке. Бугарин је рекао да је уочено да се предлози привреде прихватају с вишемесечним кашњењем, што се у будућој пракси свакако мора променити.

– Привредна комора Србије је тако још пре три и по године тражила смањење обавезне резерве банака, што би створило шансу да се у привреду "упумпају" додатне паре – рекао је Бугарин.

Он је, на крају, указао на још један проблем, а то је да је индустрија Србије већим делом девастирана у процесу приватизације, да су технолошке платформе застареле па је немогуће очекивати већу производњу у условима технолошког заостајања.

Јасна индустријска стратегија и постојање стратегије државе која је одржива на дужи рок и имала би једну константу, без обзира на обавезе према бирачком телу или пословној заједници, нешто је што би дало позитиван резултат, оценио је Бугарин, и закључио да ‘ад хок’ мере свакако не би имале позитивне ефекте.

 
Јоомла templateс бy а4јоомла