Банер
Банер
Банер
Рачун за робу купцу из Србије када се плаћа ПДВ
Како да ...?
Аутор текста Љубиша Лазаревић   
недеља, 28 август 2011 20:46

Рачун за робу који се издаје купцу из Србије у случају када се плаћа порез на додату вредност (ПДВ) треба да буде у складу са доле наведеним прописима и да садржи потребне податке.

  • да показује основ и врсту пословне промене (у овом случају то је продаја),
  • да је потпун,
  • да је истинит,
  • да је рачунски тачан,
  • да је потписан од стране лица овлашћеног за састављане рачуна и
  • да је потписан од стране лица овлашћеног за контролу рачуна.

  • пословно име и правна форма друштва / предузетника,
  • седиште друштва / предузетника,
  • регистар у који је регистровано и број регистрације друштва / предузетника,
  • пословно име и седиште банке код које друштво/предузетник има рачун, и број рачуна у банци,
  • порески идентификациони број (ПИБ),
  • податке о основном капиталу друштва са назнаком колико је од тога уплаћени и унети, а колико уписани капитал (за доо и акционарска друштва) и
  • назнаку да се ради о једночланом друштву са ограниченом одговорношћу, за такво друштво.

  • назив, адресу и ПИБ обвезника - издаваоца рачуна;
  • место и датум издавања и редни број рачуна;
  • назив, адресу и ПИБ обвезника - примаоца рачуна;
  • врсту и количину испоручених добара;
  • датум промета добара и висину авансних плаћања;
  • износ основице;
  • пореску стопу која се примењује;
  • износ ПДВ који је обрачунат на основицу;
  • напомену о пореском ослобођењу.

Према Закону о порезу на додату вредност рачун се издаје у најмање два примерка, од којих један задржава издавалац рачуна, а остали се дају примаоцу добара.

свака отпремница, фактура, доставница, пријемница или друга одговарајућа исправа за робу, а на основу које се води евиденција мора бити у оригиналу и, поред осталог, обавезно садржи:

  • податке о одговорном лицу које ту исправу потписује, односно оверава је печатом и одговара за тачност података унетих у ту исправу (име и презиме, адреса, број телефона и други контакт подаци за проверу тачности садржине унете у исправу);
  • назив, седиште и жиро-рачун испоручиоца робе односно продавца;
  • место и адресу објекта из кога се роба отпрема са именом и презименом и потписом лица које је издало робу;
  • број под којим је исправа евидентирана у прописаној евиденцији и датум издавања исправе;
  • назив и адресу примаоца робе и потпис лица које је робу запримило;
  • назив робе, количину, цену по јединици мере, укупну вредност робе и
  • податке о превознику робе.

Приликом продаје робе, осим рачуна, мора постојати и отпремница. Два су начина на који се ово ради у Србији. Фирме у којима исто лице прави рачун и издаје робу у оквиру једног продајно-магацинског простора, најчешће издају један документ (рачун-оптремницу) и тиме смањују папирологију. Фирме у којима су различита лица задужена за израду рачуна и издавање робе и/или у којима је магацин физички удаљен од комерцијале, најчешће посебно праве рачун, а посебно отпремницу.

Поред тога, прописано је вођење евиденције о амбалажи која може бити повратна и неповратна. Повратна амбалажа је део дужничко-поверилачког односа између купца и продавца, и овај однос најчешће прате посебне оптремнице и пријемнице за амбалажу.

За одређену неповратну амбалажу прописан је посебан поступак одлагања, или народним језиком речено посебан поступак бацања у смеће. Питање одлагања отпада се решава уговором о одношењу смећа који се закључује са привредним друштвом или предузетником који је за то регистрован, и вођењем прописане евиденције о отпаду (амбалажи за једнократну употребу).

Осим горе наведених, рачун по потреби садржи и друге податке, као на пример:

  • Укупан износ рабата, супер рабата, каса-сконта, промотивног попуста и слично. Ово помаже купцу у вођењу евиденције и прегледа исплативости куповине.
  • Напомену да у случају плаћања након договореног рока, продавац обрачунава законску затезну камату. Уколико ово није наведнено, а не постоји потписан уговор о купопродаји, купац може оспорити наплату законске затезне камате у случају закаснелог плаћања продавцу.
  • Инструкције за плаћање – на који број рачуна извршити уплату (уколико продавац има отворене рачуне у више банака). Такође може се тражити изричито навођење позива на број приликом плаћања, како би продавац могао да врши аутоматско евиентирање уплата и повезивање са припадајућим рачунима.
  • Одређивање надлежног суда у случају спора, поготово ако не постоји потписан уговор о продаји којим је ово одређено. Ова ставка штеди време у случају судског спора, јер смањује могућност да се одређени суд прогласи ненадлежним.

Према Закону о рачуноводству и ревизији:

  • рачуноводствена исправа достављена електронским путем мора да буде потписана електронским потписом и потврђена електронском поруком између пошиљаоца и примаоца, у складу са законом;
  • рачуноводствене исправе састављене у електронском облику на рачунару морају да имају електронски потпис особе која је исправу саставила или други ауторизовани електронски потпис.

Дакле, могуће је да рачун буде електронски потписан, у складу са прописима који уређују ту материју.

У пракси, електронско потписивање се своди на добијање квалификованог електронског сертификата од овлашћеног сертификационог тела, и на правилну примену (у организационом, техничком и правном смислу) таквог начина потписивања.

Треба знати да се „електронски документ који је изворно настао у електронском облику сматра оригиналом“, док се „електронски документ који је настао дигитализацијом изворног документа чија форма није електронска, сматра се копијом изворног документа“. Дакле датотека (фајл) која садржи скенирани папирни документ сматра се копијом изворног документа.

Такође треба имати у виду и следеће одредбе Закона о електронском документу:

  • Електронски документ не може имати копију у електронском облику.
  • Копија електронског документа на папиру израђује се овером штампаног примерка спољне форме приказа електронског документа.
  • Копија електронског документа на папиру мора да садржи ознаку да се ради о копији електронског документа.

Из наведеног се може закључити да је једноставније створити услове за електронско потписивање рачуна за извршене услуге, у односу на рачун или рачун-отпремницу за испоручену робу. Рачун за робу, а поготово отпремница има потписе више лица на себи и физички мора да прати робу, тако да је мало вероватно да ће отпремнице скорије бити електронски потписиване.

Пропоручујемо да прочитате и Службено мишљење Министарства финансија у вези са издавањем рачуна у електронској форми у систему ПДВ.

У наставку дајемо пример рачуна за робу купцу из Србије када се плаћа ПДВ. Наведени пример направљен је помоћу рачуноводственог софтвера Biznisoft.





 
Јоомла templateс бy а4јоомла