Baner
Baner
Baner
Zabranjeno fotokopiranje knjiga, osim osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine
Vesti
četvrtak, 15 septembar 2011 09:37

Izvor: Politika

Izmenom i dopunom Zakona o autorskim pravima zabranjeno je kopirati cele knjige osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Izmene takođe predviđaju i to da je notne zapise dozvoljeno umnožavati samo ručnim prepisivanjem.

Fotokopiranje celih knjiga više neće biti dozvoljeno, osim ako je reč o delima čiji su primerci rasprodati najmanje dve godine. Postojeći Zakon o autorskom i srodnim pravima predviđao je mogućnost da fizička lica umnožavaju cele knjige bez naknade autoru, ali samo u lične nekomercijalne svrhe, ali ta se odredba više neće odnositi na knjige koje su u prodaji. U kojim slučajevima zaista postoji „nekomercijalno umnožavanje autorskog dela za lične potrebe” pitanje je o kojem će odlučiti sud u svakom konkretnom slučaju, ako dođe do spora, objašnjava Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

– U pravnoj teoriji izneto je shvatanje da kada student za potrebe učenja i polaganja ispita na fakultetu umnoži autorsko delo, nije reč o ličnoj, već o komercijalnoj potrebi, budući da je svrha takvog umnožavanja profesionalno obrazovanje. Autorsko pravo je pravo privatnog karaktera i štiti se na privatan zahtev. Onog trenutka kada autor sazna za neovlašćeno umnožavanje svog dela, preduzeće pravne radnje u cilju zaštite svog prava. Oni koji se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja treba da znaju da je kopiranje čitavih knjiga ovim zakonom zabranjeno – kaže Marić.

Bez naknade autoru, „za nekomercijalne svrhe nastave” mogu se fotokopirati odlomci pojedinačnih autorskih dela, dozvoljeni su i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela u obliku neposrednog poučavanja na nastavi”, kao i „javno izvođenje ili predstavljanje objavljenih dela na školskim priredbama”, ali samo ako izvođači ne dobijaju novac za učešće u školskoj predstavi. Jedna od novina je i zabrana „umnožavanja notnog zapisa muzike, osim ručnim prepisivanjem”.

– To je učinjeno zbog visoke cene pisanja i štampanja notnog materijala legalnim putem. Polazi se od pretpostavke da bi kopiranje takvih materijala, notnih svezaka i drugih raznih partitura u fotokopirnicama ozbiljno narušavalo legitimne interese autora i izdavača – navodi Marić.

Upitan da li će zabrana fotokopiranja udžbenika koji su u prodaji povući za sobom i obavezu uređivanja visine cene udžbenika kako bi bili dostupni svim studentima, Marić kaže da ova odredba sprečava neovlašćeno kopiranje knjiga i nema nikakve suštinske veze sa njihovom tržišnom vrednošću. A upravo su cene, prema rečima studenata, jedan od glavnih razloga što se mnogi od njih odlučuju za iskopirani primerak. U proseku, udžbenici koštaju od 500 do 3.000 dinara, a za većinu onih „običnih”, bez posebne opreme, treba izdvojiti između 500 i 1.000 dinara.

Najveći problem je, međutim, to što mnogi profesora nameću akademcima obavezu da kupe njihov udžbenik. Nenad Stojanović, student Visoke škole strukovnih studija za informacione i komunikacione tehnologije, kaže da su cene udžbenika previsoke u odnosu na ono što se u njima dobija.

– Kvalitet izdanja je često veoma loš, a nekada se čak dešava da po izuzetno lošem prevodu na srpski jezik shvatite da je mnogo toga prepisano iz stranih udžbenika. Naravno da treba zaštiti autorsko pravo pisca udžbenika, ali treba kontrolisati i kvalitet, naročito da li je reč o plagijatu. Dobro mi je poznato koliko košta štampanje udžbenika i njihova cena ne bi trebalo da bude veća od 500-600 dinara – kaže Stojanović.

On dodaje da bi bilo dobro kada bi studenti imali biblioteke u kojima bi mogli da iznajme udžbenik na godinu dana, čime bi i oni lošijeg imovinskog stanja mogli nesmetano da studiraju.

Na kvalitetu udžbenika treba raditi, ali veći je problem uslovljavanje studenata da moraju da kupe profesorovu knjigu, ističe Miša Živić, predsednik Studentske konferencije univerziteta Srbije.

– Time se studentima onemogućava da pozajme udžbenik, ukoliko nemaju novca da ga kupe. Većina profesora je posle bolonjske reforme morala da napiše svoj udžbenik, prilagođen novom programu, a cene prvenstveno diktira kvalitet štampe i obim knjige. Kopiranje udžbenika jeste kršenje autorskih prava, ali i uslovljavanje kupovinom udžbenika je veliki problem – kaže Živić.

Jelena Čalija


Naknada od fotokopirnica

Književni, muzički, filmski stvaraoci, odnosno svi autori onih vrsta dela „za koje se s obzirom na njihovu prirodu može očekivati da će biti umnožavana za lične nekomercijalne potrebe” imaju pravo na posebnu naknadu od uvoza i prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta.

– Ako neko, na primer, snimi film sa televizije na svoj di-vi-di rekorder da bi ga naknadno pogledao, to bi bilo umnožavanje za lične nekomercijalne potrebe. Međutim, autor zbog toga trpi štetu jer ako kopiramo autorsko delo za lične nekomercijalne potrebe nećemo ga kupiti u redovnoj prodaji. Zato je uspostavljen sistem posebne naknade – objašnjava Vladimir Marić.

On dodaje da ovu naknadu plaćaju i pravna i fizička lica koja se profesionalno bave pružanjem usluga fotokopiranja.




 
Joomla templates by a4joomla