Baner
Baner
Baner
Produžena zaštita autorskih prava u Evropskoj uniji
Vesti
četvrtak, 15 septembar 2011 10:43

Izvor: Euractiv.rs

Evropska unija produžila je zaštitu autorskih prava muzičkih izvođača i producenata sa 50 na 70 godina. EU je saopštila da je cilj te mere da izvođači dobijaju naknadu za autorska prava do kraja života i da u poznim godinama ne moraju da trpe zbog manjka prihoda. Muzička industrija pozdravila je taj korak, dok predstavnici potrošača ukazuju da će diskografski proizvodi zbog toga poskupeti, a pojedini analitičari upozoravaju da je potrebno više pažnje posvetiti novim tehnološkim izazovima, poput tržišta na internetu.

Savet ministara EU je 12. septembra usvojio zakon na osnovu koga će se period zaštite autorskih prava za izvođače produžiti za 20 godina. Time će se smanjiti razlika u zaštiti prava autora i izvođača. Prava autora su zaštićena tokom života i 70 godina nakon smrti dok su izvođači do sada uživali ta prava 50 godina posle smiljenog muzičkog izvođena.

Protiv zakon glasale su Švedska, Holandija, Belgija i Luksemburg, Češka, Slovačka, Rumunija i Slovenija dok su Austrija i Estonija bile uzdržane. Članice EU imaju dve godine da prilagode svoje zakonodavstvo novom zakonu. Evropska komisija je novi zakon predložila u julu 2008. a Evropski parlament ga je izglasao u aprilu 2009.

Savet ministara EU je saopštio da muzički izvođači počinju karijeru mladi i da često zaštita prava u trajanju od 50 godina nije dovoljna da obuhvati izvođenja tokom celog života zbog čega neki od njih gube prihode u poznijim godinama.

Većina izvođača počinje karijeru u ranim 20-tim godinama ili ranije a očekivani životni vek u EU sada je 76,4 godine za muškarce i 82,4 za žene. To znači da izvođač koji je ušao u osmu deceniju ne bi mogao da ima koristi od svog dela jer su mu istekla autorska prava kada mu je najpotrebnije, navela je Evropska komisija u objašnjenju novih mera.

EU je, takođe, predvidela mere kako bi umetnici koji su preneli svoja prava na producente imali koristi od produženja perioda zaštite i kako bi mogli da povrate prava u određenim okolnostima.

Zakon uređuje i način izračunavanja perioda zaštite kada je reč o pesmama ili kompozicijama u čije stvaranje je bilo uključeno više autora. Prema novom zakonu zaštita će isteći 70 godina nakon smrti poslednje osobe koja umre bilo da je reč o kompozitoru ili autoru teksta.

Procenjuje se da između 60 i 70% muzičkih dela ima više autora, odnosno različitog kompozitora i tekstopisca. U članicama EU period zaštite takvih dela se različito računa zavisno od toga da li se na delo gleda kao na jedinstveno delo sa zajedničkim autorskim pravima ili se tekst i muzika tumače kao zasebna dela.

Novu meru pozdravila je međunarodna grupa koja zastupa diskografsku industriju IFPI. Zahvaljujući produžetku od 20 godina, hiljade evropskih izvođača koji su snimali 1960-ih godina tako neće izgubiti naknadu za emitovanje njihove muzike na radiju ni osetiti manjak prihoda.

Izvršni direktor IFPI Frensis Mur (Frances Moore) rekao je 9. septembra da će produženje perioda zaštite autorskih prava na 70 godina smanjiti jaz između EU i "njenih međunarodnih partnera i unaprediti uslove za ulaganja u nove talente". U SAD autorska prava su zaštićena 95 godina od snimanja, dok su prava tekstopisaca zaštićena 70 godina posle njihove smrti.

Umetnici poput Pola Makartnija (Paul MChartney) i Klif Ričard (Cliff Richard) godinama su predvodili kampanju da se produži period zaštite autorskih prava u Evropi. Operski pevač Plasido Domingo izjavio je povodom usvajanja novog zakona da je to "odlična vest za muzičke izvođače".

Muzički analitičar Mark Maligan (Mulligan) međutim smatra da bi muzička industrija trebalo da svoju energiju usmeri na nove izazove digitalnog doba. "Koliko je pametno uložiti toliko napora u pokušaje da se zaštiti istorijska imovina muzičke industrije kada je potebno posvetiti pažnju promenama koje su donele tehnološke mogućnosti", rekao je on.

Direktorka Evropske ogranizacije potrošača (BEUC) Monik Gojens (Monique Goyens) ocenila je da će potrošaci u EU morati da čekaju dodatnih 25 godina pre nego što muzički zapisi postanu javno dobro. Ona je ocenila da ova odluka služi da se izdvoji nekoliko poznatih starijih umetnika i da će doprineti porastu cena diskografskih proizvoda.

Ona je navela da se produžavanjem perioda zaštite autorskih prava ignorišu potrebe kreativnih autora i kupaca na savremenom tržištu na internetu. "Umetnicima je naravno potrebna bolja zaštita i poštena naknada ali produženje perioda zaštite jednostavno koči inovacije", rekla je Monik Gojens i dodala da će "od ovoga imati koristi muzičke kompanije i producenti ali ne i prosečni izvođači koji čine 80% sektora".

Prodaja diskografskih proizvoda opala je 9% u svetu prošle godine na 11,5 milijardi evra ili 15,9 milijardi dolara zbog piraterije. Prema podacima IFPI, 19 od 20 muzičkih dela je skinuto sa interneta ilegalno.




 
Joomla templates by a4joomla