Банер
Банер
Банер
Без индустријских гиганата нема опоравка – тренд отпуштања радника се наставља
Вести
понедељак, 19 септембар 2011 07:58

Извор: Данас

Аутор: Мирјана Стевановић

Како амортизовати дејство новог таласа кризе који би могао да „збрише“ још око 20.000 предузећа и 150.000 радних места.

Податак да се на евиденцији Националне службе за запошљавање налази око 745.000 незапослених (незванично, међутим, у Србији је без посла више од милион људи), као и чињеница да је од 2001. чак 925.000 радника из реалног сектора остало без радног места (највише у индустрији - око 580.000), тешко да икога може да остави равнодушним.

Утолико пре што се тренд отпуштања радника наставља (према подацима Републичког завода за статистику, у јулу су у Србији била запослена 1.755.372 лица, што је за 52.036 мање него у истом периоду лане) и што би, судећи према алармантном упозорењу председника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића, до краја године без посла могло да остане између 100.000 и 150.000 људи (само у претходне три године радна места изгубило је више од 200.000 радника). Занимљив је, међутим, податак да се број запослених у јавном сектору повећава као и да су примања запослених у том сектору готово двоструко виша него оних у привреди. Србија, очигледно, плаћа високу цену разорног процеса приватизације у којем је уништено чак 96 индустријских гиганата. Тај вакуум требало је да попуне мала и средња предузећа која су, иначе, у свим развијеним земљама мотор економског раста, али то се није догодило, а судећи према броју (49.890) отпуштених, крај агоније у коју је запао предузетнички сектор, још се не назире. И мада око 85.000 малих и средњих предузећа запошљавају више од 60 одсто радника, то ни издалека није довољно да се реши горући проблем незапослености. Па, да ли је онда излаз у реиндустријализацији или би, ипак, нову шансу, кроз већу подршку државе, требало дати приватном предузетништву, пре свега малим и средњим предузећима.

- Главни кривац за оволики број отказа свакако је црно тржиште јер се производња којом се баве мала предузећа суочава са нелојалном конкуренцијом на том тржишту где су слични производи знатно јефтинији. У држави у којој се између 50 и 60 одсто промета обавља на црном тржишту тешко је обезбедити конкурентност. Упркос томе, ништа није учињено како би се удео црног тржишта свео на разумну меру од око 10 одсто колико, рецимо, износи у Европској унији, док је у скандинавским земљама сведен на нулу. Томе треба додати и изузетно високе стопе пореза и доприноса, али и парафискална оптерећења, за која привреда издваја око 64 одсто - примера ради, у Словенији се стопа пореза и доприноса креће око 37 одсто. Ту је и пљачка коју су банке извршиле над реалним сектором о чему сведочи податак да је од 2001, само на камате, привреда потрошила 22,6 милијарди евра, а тренутни дуг износи 20 милијарди евра. Да проблем буде већи, при таквом задуживању БДП није растао. Упркос тако великим проблемима ниједна системска реформа није направљена, а резултат тог нечињења је катастрофалан - број фирми које су исказале негативан биланс завршног рачуна премашио је 31.000, у блокади је 53.000 предузећа, док ће над 20.000 фирми бити спроведен стечај - каже за Данас Милан Кнежевић, председник Уније текстилаца Србије и власник Конфекције Модус.

Он процењује да ће нови талас кризе изазвати потпуни колапс ових предузећа, утолико пре што су субвенционисани кредити од око 770 милиона евра потрошени, а ефекат је нула. Јер, ми смо се задуживали за ликвидност по каматној стопи од четири одсто, док је држава субвенционисала те позајмице са пет одсто. Сада ћемо се раздуживати по каматној стопи од девет одсто и то ће бити најкраћи пут који води у колапс привреде. „Задуживањем на овај начин држава је привреду учинила проточним бојлером. Највише користи од тога имале су банке и држава, а најмање привреда. Сада имамо ситуацију да на лични динар мала предузећа узимају динар позајмице плаћајући само на име камата око три милијарде евра годишње. Најава да ће се пооштрити контрола наплате пореза и доприноса, односно да послодавци неће моћи да исплаћују плате ако претходно не измире порезе и доприносе, „сахраниће“ још око 15.000 предузећа“, упозорава Кнежевић.

Милан Кнежевић, председник Уније текстилаца Србије

Упркос великим проблемима ниједна системска реформа није направљена, а биланс тог нечињења је катастрофалан - број фирми које су исказале негативан резултат премашио је 31.000, у блокади је 53.000 предузећа, док ће над 20.000 фирми бити спроведен стечај

За Љубодрага Савића, професора Економског факултета у Београду, дилеме нема - нереално је очекивати да „патуљаста“ предузећа, од којих су многа настала у претходних петнаестак година, преузму улогу лидера на тржишту. Напротив, она могу да функционишу само као пратеће делатности великим предузећима. Он, у том контексту, наводи пример Тојоте где функционише џаст ин тајм систем у којем 90 одсто делова који се уграђују у аутомобиле производе мала и средња предузећа, односно кооперанти, док се менаџмент компаније бави кључним питањима развоја, затим дизајном, продајом, финансирањем и склапањем готових производа. На питање какве се последице новог таласа кризе могу очекивати, наш саговорник истиче да је подршка коју Влада даје малим и средњим предузећима кратког даха и наглашава да је неопходно да се Србија врати процесу реиндустријализације, односно стварању неколико десетина великих предузећа која ће бити генератор привредног раста и извоза и лидер технолошког развоја и запослености.

- Предузеће Фијат аутомобили Србија могло би да буде окосница привредног развоја, али је проблем у томе што то није домаће предузеће, што значи да мора да дели судбину италијанске компаније. Могло би се рећи да то је добар модел за оживљавање производње у оним областима где постоји тражња за производима. Другим речима, нереално је очекивати да Србија постане лидер у производњи аутомобила, али постоје делатности, ту пре свега мислим на прехрамбену индустрију, које би, захваљујући повољним кредитима, могле да постану наша извозна шанса. Додуше, и у прехрамбеној индустрији направљено је доста грешака јер су прерађивачки капацитета прешли у руке странаца. Поменућу само млекаре, шећеране, Фриком... где су сви капацитети продати странцима. Ситуација није ништа боља ни кад је реч о производњи малина где свако гледа свој интерес, а произвођачи сваке године извуку дебљи крај - закључује Савић

Ни подаци Националне службе за запошљавање, за које многи аналитичари тврде да не дају реалну слику стања, нису тако ружичасти. А ти подаци указују да је крајем августа евидентирано 745.000 незапослених од чега је највише оних (36,5 одсто) старости од 45 до 65 година. Следе незапослени старосне доби од 30 до 44 године (њих је 36,1 одсто), а најмање је оних старосне доби од 15 до 29 година (27,4 одсто). Посматрано према стручној спреми највише је оних са завршеном трогодишњом или четворогодишњом средњом школом (54,2 одсто), док је проценат нестручних радника са завршеном основном школом, или без квалификација, нешто мањи (32,9 одсто). На посао чека и 6,2 одсто незапослених са завршеном вишом школом и трогодишњим високим образовањем, док 6,7 одсто лица на евиденцији НСЗ има завршен факултет. У НСЗ кажу да ће до краја 2011, програмима обуке, преквалификацијама и доквалификацијама, за потребе познатог послодавца и тржиште рада, бити обухваћено око 4.000 лица, док је у периоду од 2008. до 2010. програмима обука било обухваћено више од 12.000 незапослених.

Љубодраг Савић, професор Економског факултета у Београду

Дилеме нема - нереално је очекивати да „патуљаста“ предузећа, од којих су многа настала у претходних петнаестак година, преузму улогу лидера на тржишту. Напротив, она могу да функционишу само као пратеће делатности великих предузећа




 
Јоомла templateс бy а4јоомла