Baner
Baner
Baner
Bez industrijskih giganata nema oporavka – trend otpuštanja radnika se nastavlja
Vesti
ponedeljak, 19 septembar 2011 07:58

Izvor: Danas

Autor: Mirjana Stevanović

Kako amortizovati dejstvo novog talasa krize koji bi mogao da „zbriše“ još oko 20.000 preduzeća i 150.000 radnih mesta.

Podatak da se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi oko 745.000 nezaposlenih (nezvanično, međutim, u Srbiji je bez posla više od milion ljudi), kao i činjenica da je od 2001. čak 925.000 radnika iz realnog sektora ostalo bez radnog mesta (najviše u industriji - oko 580.000), teško da ikoga može da ostavi ravnodušnim.

Utoliko pre što se trend otpuštanja radnika nastavlja (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u julu su u Srbiji bila zaposlena 1.755.372 lica, što je za 52.036 manje nego u istom periodu lane) i što bi, sudeći prema alarmantnom upozorenju predsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisava Orbovića, do kraja godine bez posla moglo da ostane između 100.000 i 150.000 ljudi (samo u prethodne tri godine radna mesta izgubilo je više od 200.000 radnika). Zanimljiv je, međutim, podatak da se broj zaposlenih u javnom sektoru povećava kao i da su primanja zaposlenih u tom sektoru gotovo dvostruko viša nego onih u privredi. Srbija, očigledno, plaća visoku cenu razornog procesa privatizacije u kojem je uništeno čak 96 industrijskih giganata. Taj vakuum trebalo je da popune mala i srednja preduzeća koja su, inače, u svim razvijenim zemljama motor ekonomskog rasta, ali to se nije dogodilo, a sudeći prema broju (49.890) otpuštenih, kraj agonije u koju je zapao preduzetnički sektor, još se ne nazire. I mada oko 85.000 malih i srednjih preduzeća zapošljavaju više od 60 odsto radnika, to ni izdaleka nije dovoljno da se reši gorući problem nezaposlenosti. Pa, da li je onda izlaz u reindustrijalizaciji ili bi, ipak, novu šansu, kroz veću podršku države, trebalo dati privatnom preduzetništvu, pre svega malim i srednjim preduzećima.

- Glavni krivac za ovoliki broj otkaza svakako je crno tržište jer se proizvodnja kojom se bave mala preduzeća suočava sa nelojalnom konkurencijom na tom tržištu gde su slični proizvodi znatno jeftiniji. U državi u kojoj se između 50 i 60 odsto prometa obavlja na crnom tržištu teško je obezbediti konkurentnost. Uprkos tome, ništa nije učinjeno kako bi se udeo crnog tržišta sveo na razumnu meru od oko 10 odsto koliko, recimo, iznosi u Evropskoj uniji, dok je u skandinavskim zemljama sveden na nulu. Tome treba dodati i izuzetno visoke stope poreza i doprinosa, ali i parafiskalna opterećenja, za koja privreda izdvaja oko 64 odsto - primera radi, u Sloveniji se stopa poreza i doprinosa kreće oko 37 odsto. Tu je i pljačka koju su banke izvršile nad realnim sektorom o čemu svedoči podatak da je od 2001, samo na kamate, privreda potrošila 22,6 milijardi evra, a trenutni dug iznosi 20 milijardi evra. Da problem bude veći, pri takvom zaduživanju BDP nije rastao. Uprkos tako velikim problemima nijedna sistemska reforma nije napravljena, a rezultat tog nečinjenja je katastrofalan - broj firmi koje su iskazale negativan bilans završnog računa premašio je 31.000, u blokadi je 53.000 preduzeća, dok će nad 20.000 firmi biti sproveden stečaj - kaže za Danas Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije i vlasnik Konfekcije Modus.

On procenjuje da će novi talas krize izazvati potpuni kolaps ovih preduzeća, utoliko pre što su subvencionisani krediti od oko 770 miliona evra potrošeni, a efekat je nula. Jer, mi smo se zaduživali za likvidnost po kamatnoj stopi od četiri odsto, dok je država subvencionisala te pozajmice sa pet odsto. Sada ćemo se razduživati po kamatnoj stopi od devet odsto i to će biti najkraći put koji vodi u kolaps privrede. „Zaduživanjem na ovaj način država je privredu učinila protočnim bojlerom. Najviše koristi od toga imale su banke i država, a najmanje privreda. Sada imamo situaciju da na lični dinar mala preduzeća uzimaju dinar pozajmice plaćajući samo na ime kamata oko tri milijarde evra godišnje. Najava da će se pooštriti kontrola naplate poreza i doprinosa, odnosno da poslodavci neće moći da isplaćuju plate ako prethodno ne izmire poreze i doprinose, „sahraniće“ još oko 15.000 preduzeća“, upozorava Knežević.

Milan Knežević, predsednik Unije tekstilaca Srbije

Uprkos velikim problemima nijedna sistemska reforma nije napravljena, a bilans tog nečinjenja je katastrofalan - broj firmi koje su iskazale negativan rezultat premašio je 31.000, u blokadi je 53.000 preduzeća, dok će nad 20.000 firmi biti sproveden stečaj

Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dileme nema - nerealno je očekivati da „patuljasta“ preduzeća, od kojih su mnoga nastala u prethodnih petnaestak godina, preuzmu ulogu lidera na tržištu. Naprotiv, ona mogu da funkcionišu samo kao prateće delatnosti velikim preduzećima. On, u tom kontekstu, navodi primer Tojote gde funkcioniše džast in tajm sistem u kojem 90 odsto delova koji se ugrađuju u automobile proizvode mala i srednja preduzeća, odnosno kooperanti, dok se menadžment kompanije bavi ključnim pitanjima razvoja, zatim dizajnom, prodajom, finansiranjem i sklapanjem gotovih proizvoda. Na pitanje kakve se posledice novog talasa krize mogu očekivati, naš sagovornik ističe da je podrška koju Vlada daje malim i srednjim preduzećima kratkog daha i naglašava da je neophodno da se Srbija vrati procesu reindustrijalizacije, odnosno stvaranju nekoliko desetina velikih preduzeća koja će biti generator privrednog rasta i izvoza i lider tehnološkog razvoja i zaposlenosti.

- Preduzeće Fijat automobili Srbija moglo bi da bude okosnica privrednog razvoja, ali je problem u tome što to nije domaće preduzeće, što znači da mora da deli sudbinu italijanske kompanije. Moglo bi se reći da to je dobar model za oživljavanje proizvodnje u onim oblastima gde postoji tražnja za proizvodima. Drugim rečima, nerealno je očekivati da Srbija postane lider u proizvodnji automobila, ali postoje delatnosti, tu pre svega mislim na prehrambenu industriju, koje bi, zahvaljujući povoljnim kreditima, mogle da postanu naša izvozna šansa. Doduše, i u prehrambenoj industriji napravljeno je dosta grešaka jer su prerađivački kapaciteta prešli u ruke stranaca. Pomenuću samo mlekare, šećerane, Frikom... gde su svi kapaciteti prodati strancima. Situacija nije ništa bolja ni kad je reč o proizvodnji malina gde svako gleda svoj interes, a proizvođači svake godine izvuku deblji kraj - zaključuje Savić

Ni podaci Nacionalne službe za zapošljavanje, za koje mnogi analitičari tvrde da ne daju realnu sliku stanja, nisu tako ružičasti. A ti podaci ukazuju da je krajem avgusta evidentirano 745.000 nezaposlenih od čega je najviše onih (36,5 odsto) starosti od 45 do 65 godina. Slede nezaposleni starosne dobi od 30 do 44 godine (njih je 36,1 odsto), a najmanje je onih starosne dobi od 15 do 29 godina (27,4 odsto). Posmatrano prema stručnoj spremi najviše je onih sa završenom trogodišnjom ili četvorogodišnjom srednjom školom (54,2 odsto), dok je procenat nestručnih radnika sa završenom osnovnom školom, ili bez kvalifikacija, nešto manji (32,9 odsto). Na posao čeka i 6,2 odsto nezaposlenih sa završenom višom školom i trogodišnjim visokim obrazovanjem, dok 6,7 odsto lica na evidenciji NSZ ima završen fakultet. U NSZ kažu da će do kraja 2011, programima obuke, prekvalifikacijama i dokvalifikacijama, za potrebe poznatog poslodavca i tržište rada, biti obuhvaćeno oko 4.000 lica, dok je u periodu od 2008. do 2010. programima obuka bilo obuhvaćeno više od 12.000 nezaposlenih.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Dileme nema - nerealno je očekivati da „patuljasta“ preduzeća, od kojih su mnoga nastala u prethodnih petnaestak godina, preuzmu ulogu lidera na tržištu. Naprotiv, ona mogu da funkcionišu samo kao prateće delatnosti velikih preduzeća




 
Joomla templates by a4joomla