Baner
Baner
Baner
Uputstvo za otkrivanje nameštenih ponuda u postupku javnih nabavki
E-Izdavaštvo - Komentari propisa
utorak, 11 oktobar 2011 11:57

Doneto na osnovu člana 21. stav 1. tačka 5) Zakona o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS” br. 51/09) od strane Saveta Komisije za zaštitu konkurencije na 33. sednici održanoj 09.06.2011. godine

(Izvor: OECD - Guidelines for fighting bid rigging in public procurement - http://www.oecd.org/competition)

UVOD

Osnovna nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije (u daljem tekstu: Komisija) prema Zakonu o zaštiti konkurencije („Službeni glasnik RS” broj 51/09, u daljem tekstu: Zakon) jeste otkrivanje, sankcionisanje povreda konkurencije kao i otklanjanje posledica povrede konkurencije (akata ili radnji učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije) na tržištu Republike Srbije ili njenom delu. Jedna od najtežih povreda konkurencije poznata je pod nazivom „nameštene ili lažirane ponude” (bid rigging). Učesnici na tržištu često nastupaju na javnim tenderima zajednički, odnosno tajno dogovaraju nastup pre podnošenja ponude, čiji je cilj da se poveća cena proizvoda/ usluge, odnosno smanji kvalitet proizvoda/usluge, u zavisnosti od toga šta je predmet nabavke. Nameštanje ponuda je zabranjeni restriktivni sporazum u skladu sa članom 10. stav 1. i 2. tačka 1) i 5) Zakona, za koji se u postupku pred Komisijom za zaštitu konkurencije može izreći mera zaštite konkurencije u novčanom iznosu do 10% od ukupnog prihoda učesnika u sporazumu pre oporezivanja, za obračunsku godinu koja prethodi godini u kojoj je pokrenut postupak. U otkrivanju ove vrste povrede konkurencije Komisiji je potrebna pomoć Uprave za javne nabavke, što je osnovni cilj donošenja ovog Uputstva.

Cilj svake države je da spreči i osujeti sprovođenje zajedničkih nastupa u postupku javnih nabavki, posebno iz razloga što rezultat takvog ponašanja konkurenta nije samo značajno narušavanje konkurencije na tržištu, već i značajan odliv budžetskih sredstava. Ovakvi tajni dogovori nanose štetu resursima naručilaca i poreskim obveznicima, smanjuju poverenje javnosti u konkurentnost postupka i minimiziraju prednosti konkurentnog tržišta. Činjenica da je u jednom broju zemalja nameštanje ponuda propisano kao krivično delo, pokazuje koji značaj se pridaje ovoj vrsti povrede konkurencije. Članom 232. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS” broj 111/09) predviđena je krivična odgovornost za odgovorno lice u pravnom licu koje zaključivanjem monopolističkog sporazuma izazove poremećaj na tržištu ili taj subjekat dovede u povlašćen položaj u odnosu na druge, tako da ostvari imovinsku korist za taj subjekt ili za drugi subjekt ili nanese štetu drugim subjektima privrednog poslovanja, potrošačima ili korisnicima usluga, i koje će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Nameštanje ponuda se pojavljuje pod određenim okolnostima u svim privrednim granama, u celom svetu. Pri svakoj pojavi nameštenih ponuda u procesu javnih nabavki, nanosi se veoma velika šteta poreskim obveznicima, imajući u vidu da javne nabavke učestvuju velikim delom u privredi svake države. U većini država koje su članice Organizacije za ekonomsku pomoć i razvoj (OECD), ovo učešće se kreće oko 15% vrednosti bruto domaćeg proizvoda, dok je u zemljama u razvoju procenat učešća značajno veći. Iskustva pokazuju da procesi lažiranja ponuda nekada traju decenijama, pri čemu utiču na razna tržišta.

Kada pravila koja regulišu javne nabavke omogućavaju komunikaciju između konkurenata, uvek postoji velika mogućnost da dođe do njihovog dogovora. Stoga je veoma bitno da pravila koja regulišu javne nabavke ne olakšavaju dodatno stvaranje dogovora. U tom smislu, potrebno je napraviti balans između zahteva za transparentnošću procesa i potrebe za konkurencijom u postupku nabavke.





 
Joomla templates by a4joomla