1. NAJČEŠĆI OBLICI NAMEŠTANJA PONUDA

Nameštene ponude često uključuju mehanizme raspodele i distribucije dodatnog profita, ostvarenog kao rezultat konačne i ugovorene cene između učesnika u takvoj ponudi. Na primer, ponuđačima koji prihvataju da ne podnesu ponudu ili da podnesu ponudu koja neće biti izabrana, mogu biti ponuđeni podugovori ili ugovori o nabavci od strane izabranog ponuđača, sa ciljem međusobne podele dobiti od nelegalno postignute više cene. Takođe, nameštanje ponuda može da uključuje novčane isplate od strane izabranog ponuđača drugim učesnicima u takvoj ponudi. Ova tzv. kompenzaciona plaćanja ponekad su povezana sa ponuđačima čije su ponude više („pokrivajuće“ ponude). U mnogim slučajevima, kompenzaciona plaćanja su olakšana korišćenjem lažnih faktura za plaćanja aktivnosti iz podugovora. U istom cilju, mogu se zaključivati i lažni ugovori o konsultantskim uslugama, koji se faktički ne realizuju.

Iako se učesnici u nameštenim ponudama mogu dogovoriti da ih primenjuju na različite načine, uobičajeno je da primenjuju jednu ili više zajedničkih strategija. Ove tehnike nisu međusobno isključive. Na primer, „fiktivna“ ponuda može biti korišćena zajedno sa tzv. „rotirajućom ponudom“.

Najčešći oblici nameštanja ponuda su:

a) Simulirana ili fiktivna ponuda je tako osmišljena da odaje utisak prave konkurencije i predstavlja najčešći način primene nameštenih ponuda. Podrazumeva dogovor ponuđača da neki od njih podnesu ponude koje uključuju bar jedan od sledećih kriterijuma:

• ponuda je viša od ponude unapred određenog (dogovorenog) ponuđača;
• ponuda je očigledno previsoka da bi bila prihvaćena;
• ponuda sadrži specijalne (posebne) uslove za koje se unapred zna da su neprihvatljivi za naručioca.

b) Uzdržavanje od podnošenja ponuda podrazumeva sporazum između učesnika na tržištu kojim se jedan ili više ponuđača, saglašavaju da se uzdrže od podnošenja ponude ili da povuku već podnetu ponudu, tako da omoguće unapred određenom ponuđaču da bude izabran na tenderu. U suštini, uzdržavanje od ponuda znači da ponuđač i ne podnosi ponudu koja treba da bue predmet finalnog razmatranja (odlučivanja).

v) Rotirajuća ponuda podrazumeva da učesnici u nameštenoj ponudi nastavljaju sa učešćem u postupku, ali prihvataju da se smenjuju u slučaju da jedan od njih (na primer, onaj sa najnižom ponudom), bude izabran na tenderu. Načini na koji se ugovori iz rotirajućih ponuda primenjuju su različiti. Na primer, učesnik u takvoj ponudi može izabrati da dodeli približno isti novčani iznos iz jedne grupe ugovora svakom preduzeću koje nije uspelo, ili da dodeli iznos koji je odgovarajući u odnosu na veličinu svakog preduzeća.

g) Podela tržišta podrazumeva da ponuđači dele tržište, prihvatajući da se ne nadmeću kod određenih naručilaca ili u određenim geografskim područjima. Učesnici mogu, na primer, da dodele specifične naručioce ili kategorije naručilaca različitim preduzećima, tako da ta preduzeća ne učestvuju u nadmetanju (ili podnose samo pokrivajuću ponudu) ukoliko nisu u pitanju „njihovi” naručioci, odnosno u zaključivanju ugovora ponuđenih od strane određenih kategorija potencijalnih naručilaca koji su opredeljeni drugim preduzećima.