3.5. Pažljiv izbor kriterijuma za ocenu i dodelu ugovora na tenderu

Kriterijumi za odabir ponuđača utiču na intenzitet i efikasnost konkurencije u tenderskom postupku. Odluka o tome koje kriterijume primeniti, nije važna samo za postupak koji je u toku, već i za održavanje skupa potencijalnih kredibilnih ponuđača sa kontinuiranim interesom da učestvuju na budućim tenderima. Stoga je važno dati uveravanja da su kriterijumi za kvalitativnu selekciju i za dodelu ugovora utvrđeni na način da kredibilni ponuđači, uključujući mala i srednja preduzeća, nisu nepotrebno sprečeni da učestvuju na tenderu. Posebno treba imati u vidu sledeće:

• prilikom dizajniranja tendera, voditi računa o tome kakav će uticaj imati izbor kriterijuma na buduće postupke nabavki;
• kada se vrši ocena na osnovu kriterijuma kvalitet proizvoda, postprodajna usluga, i sl. Ti kriterijumi treba da budu unapred opisani i vrednovani na odgovarajući način, kako bi se kasnije izbegli problemi;
• izbegavati davanje povlašćenog statusa pojedinim grupama ili kategorijama ponuđača;
• ne favorizovati firme čiji su ugovori o javnim nabavkama u toku, ali uskoro ističu (incumbent). Njihove prednosti mogu biti umanjene instrumentima koji obezbeđuju najveću moguću anonimnost tokom postupka javne nabavke;
• izbegavati podelu ugovora između ponuđača sa identičnim ponudama i istražiti razloge za ovakve ponude;
• ispitati razloge zašto su ponuđene cene ili uslovi koji nemaju smisla, ali nikada o ovome ne diskutovati zajedno sa ponuđačima;
• obezbediti punu zaštitu podataka iz podnetih ponuda;
• rezervisati pravo da se ne dodeli ugovor ukoliko postoji sumnja da rezultat nadmetanja nije konkurentan.

3.6. Podizanje svesti kod zaposlenih o rizicima nameštanja ponuda u postupcima javnih nabavki

U podizanju svesti zaposlenih o značaju konkurencije u postupcima javnih nabavki, važna je profesionalna obuka. Efikasna borba protiv nameštenih ponuda treba da bude zasnovana na istorijskim informacijama o ponašanju ponuđača, koje se obezbeđuju putem konstantnog praćenja njihovih aktivnosti i analizama podataka iz ponuda. Tako se pomaže nadležnima za javne nabavke (i telu za zaštitu konkurencije) da identifikuju problematične situacije. Posebno treba imati u vidu da se nameštanje tendera možda ne vidi iz rezultata pojedinačnog tendera. Takvi slučajevi se vrlo često mogu otkriti jedino kada se ispituju rezultati većeg broja tendera tokom dužeg vremenskog perioda.

Podizanje svesti kod zaposlenih o rizicima nameštanja ponuda u postupcima javnih nabavki uključuje posebno sledeće:

• sprovođenje redovne obuke zaposlenih na temu nameštenih ponuda i otkrivanja kartela;
• povremeno pregledanje tendera za određene proizvode ili usluge i nastojanje da se otkriju sumnjivi primeri, posebno u oblastima koje su podložne nameštanju tendera;
• usvajanje politike periodičnih pregleda određenih tendera;
• obavljanje razgovora sa prodavcima koji više ne učestvuju na tenderima i sa onima koji nisu imali uspeha;
• određivanje osobe koja će primati pritužbe u vezi sa postupkom nabavke;
• obezbeđivanje mehanizama kao što su „dojavljivači“ za pribavljanje informacija od kompanija i njihovih zaposlenih o mogućem nameštanju ponuda;
• informisanje o „leniency” politici (mogućnost da učesnik u nameštenoj ponudi istu prijavi i pruži Komisiji za zaštitu konkurencije dokaze o njenim učesnicima, a za uzvrat dobije oslobađanje od novčanog iznosa mere zaštite konkurencije ili njenog smanjenja);
• uspostavljanje interne procedure kojom nadležni prijavljuju sumnjive izjave ili ponašanja telu za zaštitu konkurencije, kao i interne revizije u organu nadležnom za javne nabavke i razmisliti o podsticajima za takva postupanja.