Донето на основу члана 21. став 1. тачка 5) Закона о заштити конкуренције („Службени гласник РС” бр. 51/09) од стране Савета Комисије за заштиту конкуренције на 33. седници одржаној 09.06.2011. године

(Извор: ОЕЦД - Гуиделинес фор фигхтинг бид риггинг ин публиц процуремент - http://www.oecd.org/competition)

УВОД

Основна надлежност Комисије за заштиту конкуренције (у даљем тексту: Комисија) према Закону о заштити конкуренције („Службени гласник РС” број 51/09, у даљем тексту: Закон) јесте откривање, санкционисање повреда конкуренције као и отклањање последица повреде конкуренције (аката или радњи учесника на тржишту који имају за циљ или последицу значајно ограничавање, нарушавање или спречавање конкуренције) на тржишту Републике Србије или њеном делу. Једна од најтежих повреда конкуренције позната је под називом „намештене или лажиране понуде” (бид риггинг). Учесници на тржишту често наступају на јавним тендерима заједнички, односно тајно договарају наступ пре подношења понуде, чији је циљ да се повећа цена производа/ услуге, односно смањи квалитет производа/услуге, у зависности од тога шта је предмет набавке. Намештање понуда је забрањени рестриктивни споразум у складу са чланом 10. став 1. и 2. тачка 1) и 5) Закона, за који се у поступку пред Комисијом за заштиту конкуренције може изрећи мера заштите конкуренције у новчаном износу до 10% од укупног прихода учесника у споразуму пре опорезивања, за обрачунску годину која претходи години у којој је покренут поступак. У откривању ове врсте повреде конкуренције Комисији је потребна помоћ Управе за јавне набавке, што је основни циљ доношења овог Упутства.

Циљ сваке државе је да спречи и осујети спровођење заједничких наступа у поступку јавних набавки, посебно из разлога што резултат таквог понашања конкурента није само значајно нарушавање конкуренције на тржишту, већ и значајан одлив буџетских средстава. Овакви тајни договори наносе штету ресурсима наручилаца и пореским обвезницима, смањују поверење јавности у конкурентност поступка и минимизирају предности конкурентног тржишта. Чињеница да је у једном броју земаља намештање понуда прописано као кривично дело, показује који значај се придаје овој врсти повреде конкуренције. Чланом 232. Кривичног законика („Службени гласник РС” број 111/09) предвиђена је кривична одговорност за одговорно лице у правном лицу које закључивањем монополистичког споразума изазове поремећај на тржишту или тај субјекат доведе у повлашћен положај у односу на друге, тако да оствари имовинску корист за тај субјект или за други субјект или нанесе штету другим субјектима привредног пословања, потрошачима или корисницима услуга, и које ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.

Намештање понуда се појављује под одређеним околностима у свим привредним гранама, у целом свету. При свакој појави намештених понуда у процесу јавних набавки, наноси се веома велика штета пореским обвезницима, имајући у виду да јавне набавке учествују великим делом у привреди сваке државе. У већини држава које су чланице Организације за економску помоћ и развој (ОЕЦД), ово учешће се креће око 15% вредности бруто домаћег производа, док је у земљама у развоју проценат учешћа значајно већи. Искуства показују да процеси лажирања понуда некада трају деценијама, при чему утичу на разна тржишта.

Када правила која регулишу јавне набавке омогућавају комуникацију између конкурената, увек постоји велика могућност да дође до њиховог договора. Стога је веома битно да правила која регулишу јавне набавке не олакшавају додатно стварање договора. У том смислу, потребно је направити баланс између захтева за транспарентношћу процеса и потребе за конкуренцијом у поступку набавке.