Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Usluga Post eksport, koja malim preduzetnicima treba da omogući izvoz proizvoda u vrednosti do 1.000 evra i po pojednostavljenoj proceduri, startovaće 15. novembra, najavio je direktor Pošte Srbije Goran Ćirić.

"Dugo smo najavljivali tu uslugu, ali bilo je potrebno doneti puno dokumenata da bi otklonili sve administrativne barijere i sada je potpuno izesno da ćemo 14. novembra potisati protokol o saradnji sa Upravom carina, a već narednog dana možemo početi sa pružanjem te uslugu svim našim korisnicima'', kazao je direktor Ćirić u intervjuu Tanjugu.

Usluga Post eksporta, prema Ćiriću, najviše će značiti mikro, malim i srednjim preduzećima, za njih 300.000 registrovanih u Srbiji koji imaju svoj proizvod i koji će sada moći da ga plasiraju na tržišta u regionu, ali i u svetu.

Vrednost pošiljke je ograničena na 1.000 evra i 30 kilograma težine, i u tom smislu nije interesantna velikim firmama, objasnio je Ćirić.

''Radili smo na pojednostavljenju čitave procedure, pa će sada umesto potrebnih sedam dokumenata da bi bio obavljen taj posao, biti dovoljan samo jedan, i to elektronski koji može da se popuni preko interneta'', istakao je Ćirić.

Direktor Pošte smatra da će Post eksport podstaći najmanje privrednike, koji nemaju dovoljno svojih kapaciteta, ni administrativnih ni finansijskih, da upošljavaju posebne službe koje bi mogle da obave poslove izvoza.

''Ovu uslugu smo počeli da razvijamo po ugledu na pošte Brazila i druge u Južnoj Americi, a njihova iskustva pokazuju da je izvoz višestruko rastao u segmentu mikro, malih i srednjih preduzeća. Brazilska pošta je krenula sa ograničenjima vrednosnih paketa do 5.000 dolara, a posle pet ili šest godina limit je povećan i do 50.000 dolara'', objasnio je Ćirić.

Ćirić kaže da ne treba odmah razmišljati o eventualnom pomeranju limita u Srbiji, jer je važno da najpre bude uspostavljen sistem i pokaže da Srbija ima taj potencijal.

O tome, prema Ćiriću, svedoči i interesovanje mnogih malih firmi iz zemlje, kao što je proizvođač cipela iz Vranja koji bi izašao na tržište susednih zemalja, potom proizvođača pirotskih ćilima, koji su pogodni za takvu vrstu transporta i distribucije, kao i proizvođača kobilica za violinu koji se prodaju širom Evrope.

''Mislim da ćemo se i sami iznenaditi koliko je tih sposobnih malih preduzetnika, koji imaju sjajan proizvod i žele da svoje vreme iskoriste tamo gde su najkorisniji i gde najviše znaju, a to je u samoj proizvodnji, a ne u administrativnoj proceduri koja bi ima oduzimala puno vremena'', naglasio je Ćirić.

Ćirić je dodao da na ovaj način Pošta želi da probudi ono tržište koje do sada nije bilo aktivno,pre svega jeftinom i pristupačnom uslugom.

Direktor Pošte je kazao i da je intenzivirana saradnji sa takvim institucijama iz zemalja regiona.

''Ta saradnja je pojačana, ne samo u onome što je priroda našeg posla, a to je obezbeđivanje komunikacije između gradova i država, nego i na nivou razmene različitih projekata i tehnoloških mogućnosti i dostignuća u pojedinim sistemima'', naveo je Ćirić.

Pošta može da bude ponosna, i bez lažne skromnosti, ona je tehnološki sistem u usponu u ovom regionu, uz realizaciju projekata Glavnog poštanskog centra i integraciju sa svim ostalim projektima koje je pokrenula, učešća u razvoju e-uprave, e-trgovine i pomenutog Post eksporta, istakao je direktor tog preduzeća.

''Sa tako uspostavljenim tehnološkim nivoom, logično je da razmišljamo o tržištima u regionu na različite načine, a ukoliko ne rastemo iz godine u godinu mi ćemo stagnirati'', objasnio je Ćirić.

Ćirić je ocenio i kao "interesantno razmišljanje" pitanje konkurisanja Pošta Srbije na tenderu za prodaju Pošte Crne Gore, koji će biti raspisan 2012, nakon što je vlada ove susedne države nedavno počela njenu privatizaciju.

''Imamo izuzetnu saradnju sa Poštom Crne Gore i često smo u kontaktu sa njenim direktorom. Ali da bi se razmišljalo o pristupu tako značajnom poslu, potrebne su ozbiljne analize i to će zavisiti od uslova koje će vlada te zemlje raspisati'', kazao je on.

Ćirić je podsetio i da će Pošta Srbije učestvovati u procesu restitucije, tako što će građani na njenim šalterima moći da predaju neophodnu dokumentaciju za vraćanje imovine.

''Sa našom rasprostranjenom mrežom poslovnica, mi smo praktično na pragu svim domaćinstvima i želja je da optimizujemo taj proces na način da bude što manje administrativnih poseta bilo kojem šalteru državne institucije ili pošte'', naglasio je Ćirić.

Prema Ćiriću, tehnološki timovi razgovaraju o čitavom procesu, a za osnovu ove usluge svakako će poslužiti dobra infrastruktura i iskustvo u velikim poslovima, kao što je bio upis prava na besplatne akcije i kasnije trgovanje hartijama od vrednosti.

Pošta ima 1.500 jedinica u mreži i u skladu sa konačnim procenama i konkretnim podacima o obimu posla, biće doneta odluka gde će biti moguće podnositi ove zahteve, kazao je Ćirić.

Sadašnje procene pokazuju da će to biti od 200 do 300 pošti.