Банер
Банер
Банер
Расте дуг за доприносе непостојећим фирмама
Вести
четвртак, 17 новембар 2011 13:10

Извор: Тањуг

БЕОГРАД - Пореска управа не може да наплати, а ни да отпише доприносе за око 10.000 фирми које су по одредбама аутоматског стечаја брисане из Агенције за привредне регистре (АПР), изјавила је помоћница директора Пореске управе Србије Рада Костић.

Тако Пореска управа, тај дуг и даље евидентира и води у својим књигама, а он се сваког дана повећава за износ камате, указала је Костић у интервјуу Тањугу и нагласила да тај проблем мора да се реши.

Костић је навела да су дугови свих предузећа у Србији по основу неуплаћених доприноса око 300 милијарди динара, али је 80 одсто ненаплативо због законских ограничења које Пореска управа има у наплати тих потраживања.

Наиме, Закон о стечају и Закон о приватизацији онемогућавају ту наплату, а ситуацију додатно отежава и чињеница да негде 41 одсто тих неуплаћених доприноса дугују фирме над којима је покренут класичан и аутоматски стечај.

Она је подсетила да су одредбе Закона о стечају, а односе се на аутоматски стечај довеле до проблема, јер се стечај код тих предузећа отвори и затвори, фирма брише из АПР-а, а да до краја није регулисан статус радника из тих редузећа.

Радници у тим фирмама не само да су остали без стажа, већ њима нема ко ни да закључи радне књижице, да би могли да се запосле на неком другом месту.

Помоћница директора је додала да је Пореска управа имала примедбе на Закон о стечају сматрајући да је свакако добро "прочиситити терен" и ликвидирати фирме које само фигурирају у привредном систему, али је прецизирала да није довољно дефинисано ко ће људима регулисати стаж.

Пореској управи су практично у конкретном случају "везане руке", јер је Закон о доприносима обавезује да и даље евидентира и књижи тај дуг на доприносе.

Међутим, у конкретном случају нити има пореског обвезника, нити његове имовине.

Прави галаматијас настаје тек код предузећа у реструктурирању, где је Пореска управа спречена Законом о приватизацији да изврши принудну наплату неплаћених пореза и доприноса.

"Реструктурирање се најчешће окончава продајом тог предузећа и ту тек настаје проблем, јер се по Закону о приватизацији каже, да се из купопродајне цене намирује дуг који је доспео на наплату до 31. 12. 2004. године. Али, шта са дугом од 2005. до 2011. године. Тај дуг треба да намири онај ко је купио предузеће", каже Костић.

Она је додала да је реч о дуговањима, која су се гомилала шест година, па се догађа да купци тих предузећа одмах након куповине похрле у Пореску управи тражеци да им се тај дуг репрограмира.

"Они могу да добију репрограм на највише годину дана", навела је она и истакла да је често то недовољан рок за враћање тих износа.

Према њеним речима, код предузећа у реструктурирању олакшавајуће је једино то што влада може да донесе одлуку о отпису пореског дуга за предузеће у реструктурирању, али је ту одлуку потребно донети на време, ако је пронађен купац.

Костић је изнела и податак да на списку од 100 највећих дужника, чија се објава имена очекује након измена Закона о пореском поступку и администрацији, налази само пет дужника код којих је могуће спровести принудну наплату.

"Остале фирме или нису више активна предузећа, или је у току стечај или приватизација. Тих 100 највећих дужника "вуку" 25 одсто укупног дуга за доприносе", указала је Костић.

Костићева истиче да ће, без обзира на то, објављивање списка бити вишеструко користан потез а један од директних бенефита биће што ће бити објављена и фантом предузећа, а објава имена тих фирми допринеће већој правној сигурности, јер ће предузећа која легално послују знати са ким не треба да склапају пословне аранжмане.

Костић се осврнула и на реаговања банака која су се појавила у јавности критикујући предлог Пореске управе да банке не исплаћују нето зараде пре него што послодавци не уплате доприносе.

"Не тражимо ми да банке врше контроле, већ да само не пусте вирмане. Пореска управа је спремна и ради софтвер који би одмах обрачунао колико на нето зараде које је припреми послодавац за зараде, треба да се плате порези и доприноси", навела је Костић и додала да би на тај начин посао банкама био у значајној мери олакшан.

Она је указала да Пореска управа има 600 инспектора, а да са друге стране на тржишту Србије послују 33 банке са преко 200 и нешто својих филијала.

"Сваки обвезник има по више жиро рачуна и немогуће је да ми знамо када је који обвезник у којој банци и у ком граду пустио зараде за своје раднике без обрачуна доприноса", навела је помоћница директора Пореске управе Србије.

Костић је подсетила да је, захваљујући повећаној пореској контроли и јачању фискалне дисциплине, код пореских обвезника закључно са октобром ове године наплата јавних прихода већа за 8,3 одсто, с тим што је наплата пореза на додату вредност увећана за осам одсто у односу на октобар прошле године.

Такође повећана је и наплата доприноса за око 3,2 одсто у односу на исти период лане али би та наплата далеко била већа да "нема законских сметњи" које онемогућују наплату.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла