Baner
Baner
Baner
Raste dug za doprinose nepostojećim firmama
Vesti
četvrtak, 17 novembar 2011 13:10

Izvor: Tanjug

BEOGRAD - Poreska uprava ne može da naplati, a ni da otpiše doprinose za oko 10.000 firmi koje su po odredbama automatskog stečaja brisane iz Agencije za privredne registre (APR), izjavila je pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije Rada Kostić.

Tako Poreska uprava, taj dug i dalje evidentira i vodi u svojim knjigama, a on se svakog dana povećava za iznos kamate, ukazala je Kostić u intervjuu Tanjugu i naglasila da taj problem mora da se reši.

Kostić je navela da su dugovi svih preduzeća u Srbiji po osnovu neuplaćenih doprinosa oko 300 milijardi dinara, ali je 80 odsto nenaplativo zbog zakonskih ograničenja koje Poreska uprava ima u naplati tih potraživanja.

Naime, Zakon o stečaju i Zakon o privatizaciji onemogućavaju tu naplatu, a situaciju dodatno otežava i činjenica da negde 41 odsto tih neuplaćenih doprinosa duguju firme nad kojima je pokrenut klasičan i automatski stečaj.

Ona je podsetila da su odredbe Zakona o stečaju, a odnose se na automatski stečaj dovele do problema, jer se stečaj kod tih preduzeća otvori i zatvori, firma briše iz APR-a, a da do kraja nije regulisan status radnika iz tih reduzeća.

Radnici u tim firmama ne samo da su ostali bez staža, već njima nema ko ni da zaključi radne knjižice, da bi mogli da se zaposle na nekom drugom mestu.

Pomoćnica direktora je dodala da je Poreska uprava imala primedbe na Zakon o stečaju smatrajući da je svakako dobro "pročisititi teren" i likvidirati firme koje samo figuriraju u privrednom sistemu, ali je precizirala da nije dovoljno definisano ko će ljudima regulisati staž.

Poreskoj upravi su praktično u konkretnom slučaju "vezane ruke", jer je Zakon o doprinosima obavezuje da i dalje evidentira i knjiži taj dug na doprinose.

Međutim, u konkretnom slučaju niti ima poreskog obveznika, niti njegove imovine.

Pravi galamatijas nastaje tek kod preduzeća u restrukturiranju, gde je Poreska uprava sprečena Zakonom o privatizaciji da izvrši prinudnu naplatu neplaćenih poreza i doprinosa.

"Restrukturiranje se najčešće okončava prodajom tog preduzeća i tu tek nastaje problem, jer se po Zakonu o privatizaciji kaže, da se iz kupoprodajne cene namiruje dug koji je dospeo na naplatu do 31. 12. 2004. godine. Ali, šta sa dugom od 2005. do 2011. godine. Taj dug treba da namiri onaj ko je kupio preduzeće", kaže Kostić.

Ona je dodala da je reč o dugovanjima, koja su se gomilala šest godina, pa se događa da kupci tih preduzeća odmah nakon kupovine pohrle u Poresku upravi tražeci da im se taj dug reprogramira.

"Oni mogu da dobiju reprogram na najviše godinu dana", navela je ona i istakla da je često to nedovoljan rok za vraćanje tih iznosa.

Prema njenim rečima, kod preduzeća u restrukturiranju olakšavajuće je jedino to što vlada može da donese odluku o otpisu poreskog duga za preduzeće u restrukturiranju, ali je tu odluku potrebno doneti na vreme, ako je pronađen kupac.

Kostić je iznela i podatak da na spisku od 100 najvećih dužnika, čija se objava imena očekuje nakon izmena Zakona o poreskom postupku i administraciji, nalazi samo pet dužnika kod kojih je moguće sprovesti prinudnu naplatu.

"Ostale firme ili nisu više aktivna preduzeća, ili je u toku stečaj ili privatizacija. Tih 100 najvećih dužnika "vuku" 25 odsto ukupnog duga za doprinose", ukazala je Kostić.

Kostićeva ističe da će, bez obzira na to, objavljivanje spiska biti višestruko koristan potez a jedan od direktnih benefita biće što će biti objavljena i fantom preduzeća, a objava imena tih firmi doprineće većoj pravnoj sigurnosti, jer će preduzeća koja legalno posluju znati sa kim ne treba da sklapaju poslovne aranžmane.

Kostić se osvrnula i na reagovanja banaka koja su se pojavila u javnosti kritikujući predlog Poreske uprave da banke ne isplaćuju neto zarade pre nego što poslodavci ne uplate doprinose.

"Ne tražimo mi da banke vrše kontrole, već da samo ne puste virmane. Poreska uprava je spremna i radi softver koji bi odmah obračunao koliko na neto zarade koje je pripremi poslodavac za zarade, treba da se plate porezi i doprinosi", navela je Kostić i dodala da bi na taj način posao bankama bio u značajnoj meri olakšan.

Ona je ukazala da Poreska uprava ima 600 inspektora, a da sa druge strane na tržištu Srbije posluju 33 banke sa preko 200 i nešto svojih filijala.

"Svaki obveznik ima po više žiro računa i nemoguće je da mi znamo kada je koji obveznik u kojoj banci i u kom gradu pustio zarade za svoje radnike bez obračuna doprinosa", navela je pomoćnica direktora Poreske uprave Srbije.

Kostić je podsetila da je, zahvaljujući povećanoj poreskoj kontroli i jačanju fiskalne discipline, kod poreskih obveznika zaključno sa oktobrom ove godine naplata javnih prihoda veća za 8,3 odsto, s tim što je naplata poreza na dodatu vrednost uvećana za osam odsto u odnosu na oktobar prošle godine.

Takođe povećana je i naplata doprinosa za oko 3,2 odsto u odnosu na isti period lane ali bi ta naplata daleko bila veća da "nema zakonskih smetnji" koje onemogućuju naplatu.



 
Joomla templates by a4joomla