Банер
Банер
Банер
Апел привредника Србије
Вести
четвртак, 24 новембар 2011 13:42

Извор: Привредна комора Србије

Евидентно је да постоје пословне банке које послују у складу са добром пословном праксом, али и оне које и у овом кризном периоду имају за циљ само максимизирање профита. Уколико такво понашање постане доминантно, привредници ће бити приморани да јавно означе које су то банке, тврде потписници апела домаћој привреди.

Они истичу, осим тога, да се од Владе Србије очекује да својим мерама подржи захтеве привреде и подстакне банке да своју пословну политику прилагоде актуелном стању. "У складу са тим, НБС треба да искористи све расположиве инструменте  контроле и не дозволи банкама да користе општу неликвидност привреде у функцији увећања свог профита", наводи се у апелу који су осим председника ПКС, Милоша Бугарина и председника СЕС, Драгана Дјуричина, потписали и истакнути предузетници Бранислав Грујић, Топлица Спасојевић, Миодраг Костић и Драган Марјановић, у име асоцијација и удружења предузетника које предводе. Милош Бугарин и остали потписници апела такодје траже од Владе Србије, НБС, привреде, банака и синдиката, да постигну консензус у спроводјењу  мера за превладавање текуће економске кризе.

"Ширење другог таласа економске кризе у свету, посебно у Европској унији, захтева да Влада Србије, НБС, привреда, банке и синдикати постигну консензус у спроводјењу мера са циљем да се у кризном периоду претрпи што мања штета и заузме што боље место у посткризном периоду", наводи се у апелу.

"Привредници Србије пажљиво прате ескалацију другог таласа кризе у свету, а нарочито у ЕУ, као и назнаке преливања те кризе на Србију. Рецесија у појединим земљама може додатно да отежа пословање наше привреде и заустави привредни раст", упозорава се на крају апела.




Извор: Тањуг

Бугарин: Апел је био обавеза привреде

БЕОГРАД - Председник Привредне коморе Србије Милош Бугарин изјавио је данас да је апел привредних асоцијација Влади Србије и другим надлежним институцијама био обавеза српске привреде јер су веома изражени проблеми са наступајућим другим таласом економске кризе који се већ осећа у Србији.

ПКС, Савез економиста Србије (СЕС) и водећи домаћи предузетници затражили су јуче од Владе Србије, Народне банке Србије, привреде, банака и синдиката, да постигну консензус у спровођењу мера за превладавање текуће економске кризе.

Привреда која је неликвидна и задужена код банака под високим каматним стопама које јој не обезбеђују да се развија и нормално функционише само повећавају ниво неликвидности, казао је Бугарин за Тањуг, додајући да је уз неликвидност, незапосленост, такође, горући проблем српске економије.

"Због тога смо тражили да се хитно направи договор са Владом Србије, НБС, комерцијалним банкама и привредницима, како би се дошло до квалитетног или обострано задовољавајућег решења, да се репрограмирају кредити које привреда сада тешко може да врати", истакао је он.

Председник ПКС је додао да су привредници тражили да се направи одговарајући грејс период од 12 ил 24 месеца и да се изађе са кредитном понудом, која би била прихватљива за српску привреду и што боље и квалитетније прошла кроз кризни период који нас очекује.

"Све владе и у земљама Европске уније и у другим земљама, интервенишу и реагују како би очували сопствену привреду. Ми у Србији, немамо адекватна решење у овом моменту. Чак, они кредити који су били доступни привреди, који су били под субвенционисаним условима више не постоје", казао је Бугарин.

Према његовим речима, привредници траже да се заокружи правни оквир и омогући ступању на снагу закона о финансијском реструктуирању привреде, како би били избегнути проблеми које смо имали 90-их година, да банке постану власници српских компанија и српске привреде.

Бугарин је додао да НБС има своје инструменте које треба да искористи кад су у питању контроле комерцијалних банака.

Он сматра да постоји могућност, како не би имали скупе изворе финансирања, да се смањи ниво обавезних резерви које комерцијалне банке издвајају према НБС, што би утицало на појефтињење кредита и смањење референтне каматне стопе.

Оно на чему смо инсистирали јесте и формирање Српске развојне банке, из које би се финансирали велики развојни и инфраструктурни пројекти, казао је Бугарин.

 
Јоомла templateс бy а4јоомла