Банер
Банер
Банер
Електронска трговина у Србији слаба
Вести
четвртак, 22 децембар 2011 14:02

Извор: Привредна комора Србије

Ове године очекује се пораст броја трансакција у електронској трговини у Србији за 50 одсто у односу на прошлу и приход од 1,6 милијарди динара.

Прошле године број трансакција био је око 100.000, а до краја ове очекује се око 150.000. Медјутим, Србија је и поред усвојене регулативе (Закон о електронској трговини, Закон о заштити потрошача, Стратегија развоја Е-трговине) медју најнеразвијенијим европским земљама по куповини преко интернета. Учешће „виртуелне" трговине у укупном обрту процењује се на мање од 10 одсто, док је у Европи то учешће око 15 одсто. Претпоставља се да је учешће електронске трговине у укупном обрту чак испод 1 одсто у Србији, истиче секретар ресорног удружења у Привредној комори Београда Душан Ракић. Све ово су подаци на бази нагадјања, јер још не постоји прецизан алат за праћење овог вида пословања.

Највећи проблеми постоје у електронској трговини са иностранством, а на то је указао власник “Е дућана” Горан Такач. Иако је усвојен један број закона, усаглашених са прописима Европске уније, они не прате развој Е трговине. Медјутим, већи проблем је интерпретација прописа у свакодневном, обичном пословању. Такач је упозорио да је прекасно усвојен и ПаyПалл систем и да смо изгубили 10 година брзог воза.

Нове услуге Поште које олакшавају транспорт малим и средњим предузећима, ипак представљају само подршку на крају једног процеса продаје. Најпре је потребно он- лине продати производ, па га потом извести. Истина је да наши цариници још не примењују у потпуности Закон о електронском документу, чији се резултати у пракси своде на један једини документ, који се комплетно може завршити електронски, а то је крштеница, указао је Такач.

Индиго, мастиљава оловка и печати и даље надвладавају у трговини у Србији, коју, ако и започнете електронски, морате бити спремни да ћете због неког документа морати да прекинете, да бисте процес наставили “пешке” до надлежних институција. Према предлогу Такача, неопходно је ослободити царина и дажбина сву робу која се увози или извози за потребе физичког лица.

Мање проблема имају трговци који се баве унутрашњом трговином, кажу Ана Јовановић из “Кројача” д.о.о и Владимир Николић из “Лимунда”. Неопходна је едукација, како градјана, тако и службеника на шалтерима, који захтевају признанице и копије признаница и за електронске трансакције, отежавајући тако овај вид пословања.

Просечна потрошња сваког становника у Србији у интернет трговини је око 58 евра, док је у Европи тај просек знатно већи – око 887 евра. У нашој земљи постоји око 1000 веб продавница, а свега 10 одсто пружа могућност плаћања картицом. Учесници округлог стола закључили су да је најважније афирмисати  електронску трговину као сигуран начин куповине и едуковати кориснике.

Истраживања показују да су мали трговци посебно заинтересовани за електронску трговину, јер им се отвара тржиште од 140.000 људи.

Професор др Станислав Полић указао је да је неопходно дефинисати облик пословних документа, као што су електронска отпремница, фактура, пријемница робе, затим примену медјународних стандарда за електронско пословање, локалне инструменте за примену медјународних стандарда, сwифт стандард за финансијске поруке и других.

Помоћник министра за информационо друштво Небојша Васиљевић, представник Министарства за трговину Жељко Ракић и представник Управе за дигиталну агенду Слободан Марковић представили су постојећу законску регулативу и услове пословања у области електронске трговине, док је представница Поште Србије представила нове услуге, које поједностављују извоз робе.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла