Izvor: Privredna komora Srbije

Ove godine očekuje se porast broja transakcija u elektronskoj trgovini u Srbiji za 50 odsto u odnosu na prošlu i prihod od 1,6 milijardi dinara.

Prošle godine broj transakcija bio je oko 100.000, a do kraja ove očekuje se oko 150.000. Medjutim, Srbija je i pored usvojene regulative (Zakon o elektronskoj trgovini, Zakon o zaštiti potrošača, Strategija razvoja E-trgovine) medju najnerazvijenijim evropskim zemljama po kupovini preko interneta. Učešće „virtuelne" trgovine u ukupnom obrtu procenjuje se na manje od 10 odsto, dok je u Evropi to učešće oko 15 odsto. Pretpostavlja se da je učešće elektronske trgovine u ukupnom obrtu čak ispod 1 odsto u Srbiji, ističe sekretar resornog udruženja u Privrednoj komori Beograda Dušan Rakić. Sve ovo su podaci na bazi nagadjanja, jer još ne postoji precizan alat za praćenje ovog vida poslovanja.

Najveći problemi postoje u elektronskoj trgovini sa inostranstvom, a na to je ukazao vlasnik “E dućana” Goran Takač. Iako je usvojen jedan broj zakona, usaglašenih sa propisima Evropske unije, oni ne prate razvoj E trgovine. Medjutim, veći problem je interpretacija propisa u svakodnevnom, običnom poslovanju. Takač je upozorio da je prekasno usvojen i PayPall sistem i da smo izgubili 10 godina brzog voza.

Nove usluge Pošte koje olakšavaju transport malim i srednjim preduzećima, ipak predstavljaju samo podršku na kraju jednog procesa prodaje. Najpre je potrebno on- line prodati proizvod, pa ga potom izvesti. Istina je da naši carinici još ne primenjuju u potpunosti Zakon o elektronskom dokumentu, čiji se rezultati u praksi svode na jedan jedini dokument, koji se kompletno može završiti elektronski, a to je krštenica, ukazao je Takač.

Indigo, mastiljava olovka i pečati i dalje nadvladavaju u trgovini u Srbiji, koju, ako i započnete elektronski, morate biti spremni da ćete zbog nekog dokumenta morati da prekinete, da biste proces nastavili “peške” do nadležnih institucija. Prema predlogu Takača, neophodno je osloboditi carina i dažbina svu robu koja se uvozi ili izvozi za potrebe fizičkog lica.

Manje problema imaju trgovci koji se bave unutrašnjom trgovinom, kažu Ana Jovanović iz “Krojača” d.o.o i Vladimir Nikolić iz “Limunda”. Neophodna je edukacija, kako gradjana, tako i službenika na šalterima, koji zahtevaju priznanice i kopije priznanica i za elektronske transakcije, otežavajući tako ovaj vid poslovanja.

Prosečna potrošnja svakog stanovnika u Srbiji u internet trgovini je oko 58 evra, dok je u Evropi taj prosek znatno veći – oko 887 evra. U našoj zemlji postoji oko 1000 veb prodavnica, a svega 10 odsto pruža mogućnost plaćanja karticom. Učesnici okruglog stola zaključili su da je najvažnije afirmisati  elektronsku trgovinu kao siguran način kupovine i edukovati korisnike.

Istraživanja pokazuju da su mali trgovci posebno zainteresovani za elektronsku trgovinu, jer im se otvara tržište od 140.000 ljudi.

Profesor dr Stanislav Polić ukazao je da je neophodno definisati oblik poslovnih dokumenta, kao što su elektronska otpremnica, faktura, prijemnica robe, zatim primenu medjunarodnih standarda za elektronsko poslovanje, lokalne instrumente za primenu medjunarodnih standarda, swift standard za finansijske poruke i drugih.

Pomoćnik ministra za informaciono društvo Nebojša Vasiljević, predstavnik Ministarstva za trgovinu Željko Rakić i predstavnik Uprave za digitalnu agendu Slobodan Marković predstavili su postojeću zakonsku regulativu i uslove poslovanja u oblasti elektronske trgovine, dok je predstavnica Pošte Srbije predstavila nove usluge, koje pojednostavljuju izvoz robe.