Банер
Банер
Банер
Рудно богатство је будућност српске привреде
Вести
недеља, 12 фебруар 2012 15:31

Извор: Вечерње новости

Нова стратегија Владе Србије за управљање минералним сировинама могла би да донесе инвестиције нашој земљи и нова радна места.

ПРИХОД од две милијарде долара, колико су прошле године оствариле рударске фирме у Србији, показује да рударство постаје битна грана привреде. Јер, стопа раста у свим областима производње - нафте, метала, угља и неметала - повећала се за 10,4 одсто. А са инвестицијама од три милијарде евра у рударство у наредне две деценије, у овом сектору могло би да буде запослено безмало 35.000 радника.

Влада Србије усвојила је почетком фебруара Стратегију за управљање минералним сировинама до 2030. године, која ће усмерити развој домаћег рударства. Како за „Новости“ објашњава министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић, захваљујући поменутом документу отворене су могућности за велике инвестиције.

- Србија може да искористи овај огроман потенцијал за повећање БДП, отварања радних места и инвестирања у нове технологије - објашњава Дулић. - Циљ је да до 2030. године у рударству ради 35.000 људи, да његово учешће у БДП са садашњих два одсто порасте на пет, као и да се уложи три милијарде евра. Захваљујући томе, отворићемо нове руднике који ће бити потенцијал раста, тако да рударство више не буде синоним за тешке услове рада, лоше социјалне прилике, хронично сиромаштво и старе технологије.

Последњи подаци из сектора рударства говоре да је Србија лане имала рекордну производњу. Тако је експлоатација нафте порасла за 25,4 одсто, метала 13,6 процената, угља за 7,4 и неметала за 2,7 одсто. Бројке говоре да је откопано 80 милиона тона минералних сировина. Како Дулић најављује, план је да следећих година буду оформљена потпуно нова налазишта, односно нови рудници бакра, злата, сребра, литијума, никла, цинка, уљаних шкриљаца.

- А хоћемо и да коришћењем нових технологија почнемо да добијамо племените метале који леже на јаловиштима - каже Дулић. - Јер, те количине вредне су неколико милијадри евра.

Према Стратегији за експлоатацију минералних ресурса у Србији, најзначајнија лежишта угља представљају и највећи минерални комплекс. Међу свим врстама угља, лигнит чини 97 одсто, док остатак отпада на камени, мрки и мрко-лигнитни. А у косовско-метохијском басену налази се чак 76 одсто укупних резерви угља. Најзначајније резерве лигнита експлоатише Електропривреда Србије у Колубари и Костолцу и он се користи у термоелектранама.

УЉНИ ШКРИЉЦИ

ОД када смо покренули пројекат експлоатације уљних шкриљаца јавиле су нам се све светске компаније које се тренутно баве тим послом - каже Оливер Дулић. - Прерада уљних шриљаца представља нову технологију чија прерада постоји само у неколико земаља света. Тренутно је у току поступак расписивања тендера за консултанта за избор стратешког партнера. Очекујемо да ћемо током ове године имати озбиљан међународни тендер, на који би требало да се јаве готово све светске компаније које се баве тим послом. У Министарство готово свакодневно долазе представници светских компанија које су заинтересоване и за прераду уљних шриљаца, али и за експлоатацију других минералних сировина којима је Србија богата.

Али, Србија не користи могућност да експлоатише уљне шкриљце, руду чијом се прерадом добија нафта. Тако се у највећем алексиначком басену налази око две милијарде тона, од којих се може добити око 200 мегатона нафте. Укупни потенцијал Србије за коришћење нафтних шкриљаца достиже чак 400 мегатона нафте. Резерве нафте са кондензатом износе 10,5 милиона тона, док се налазишта природног гаса мере на око 4,3 милијарде кубних метара.

Изражен, али неискоришћен потенцијал, Србија има и у геотермалној енергији. До 2030. године ово би могло да постане замена за најмање 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Геолошке резерве руде бакра износе око 2.576 милијарди тона, док процене показују да су укупни ресурси овог метала бар три пута већи.

А резерве олова и никла процењују се на 105 мегатона, од чега се више од 83 одсто налази на Косову и Метохији. План показује да се, ако се настави са достигнутим темпом геолошких истраживања и увећања билансних резерви, у следеће три деценије могу обезбедити неопходне резерве угља за интензивну производњу ових метала.

Према речима Оливера Дулића, новим законом и стратегијом предвиђене су једноставније и транспарентније процедуре када је у питању додела истраживачког и експлоатационог права. Фокус је на томе да у свим великим стратешким пословима држава мора да буде партнер и да има много више од самог прихода који је долазио од рудне ренте.

- То се нарочито односи на велике послове као што је експлоатација уљних шкриљаца или племенитих метала - наводи Дулић. - Држава мора да има корист и кроз привлачење нових инвестиција у области које су повезане са рударством. Тако да је раст рударства директно везан и за нове инвестиције у аутомобилској индустрији, у прецизној електроници, хемијској индустрији...

А Србија ће у будућности имати шансу да постане лидер у производњи батерија за хибридне и електричне аутомобиле. Аустралијска компанија „Рио Тинто“ у наредне четири године требало би да почне комерцијално ископавање руде јадарита на Церу и производњу литијума, од кога се праве батерије за возила на струју.

Како за „Новости“ кажу у „Рио Тинту“, налазиште Јадар на Церу највеће је светско лежиште литијума и бора, који се налазе у минералу - јадариту. Ако се развију копови недалеко од Лознице, из Србије би могло да се подмирује више од 20 одсто глобалне тражње за литијумом.

- Сада наша компанија у својим студијама ставља акценат на највећу „Доњу јадаритску зону“, која на дубини до 600 метара обухвата 125 милиона тона јадарита - каже Ненад Грубин, директор „Рио Сава експлорејшна“, ћерке фирме „Рио Тинто“. - Надамо се да ћемо отворити комерцијални рудник у наредне четири године, али то још не можемо да потврдимо.

Према Грубиновим речима, до тада би требало да почну са комерцијалним ископавањима.

- Производња треба да прати потребе тржишта за литијумом у електричним аутомобилима - каже он. - Јер, постоји шанса за развијање производње у складу са развојем тржишта литијум-јонских батерија и њиховом потпуном применом у аутоиндустрији.

За електрични аутомобил данас се, у просеку, користи око 20 килограма литијум-карбоната или четири килограма чистог литијума. Анализе су показале да је литијум-карбонат добијен из јадарита премијум квалитета, па може да се користи за производњу батерија за возила на електрични погон. Ово би могла да буде велика шанса за Србију, јер би уз прераду литијума могла да добије и - индустрију батерија.

РЕКОРДИ

УКУПНА производња метала лане је износила 38.816.980 тона, чиме је забележен раст од 13,7 одсто. На то је утицала експлоатација бакра у РТБ Бор, где је направљено 28.600.040 тона, као и производња 9.746.000 тона у РТБ Мајданпек. Историјски рекорд постављен је и у ископавању угља, јер произведено је укупно 41.102.615 тона у „Колубари“ и „Костолцу“.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла