Извор: Вечерње новости

Многи привредници страхују да финансијски извештаји за протеклу годину неће бити бољи него 2010. НИС међу реткима који су премашили и сопствена очекивања профита.

Детаљна анализа тек ће показати финансијски биланс српске привреде 2011. године. Предузећа до краја месеца предају годишње извештаје, а аналитичари Агенције за привредне регистре обрађиваће их наредних неколико месеци. Како ствари сада стоје, нико се не нада да ће губитак бити мањи од оног уписаног 2010. године. Многи страхују да би „минус“ наше привреде могао да пређе тадашњих 90 милијарди динара.
Прерађивачка индустрија је током 2010. године имала 32 милијарде динара губитка и то је био највећи „минус“ у српској привреди. Највећи процената лошег пословања ишао је на душу „Ју-Ес стила“, који је ту годину завршио са мањком од 15,1 милијарде динара. То је било близу 180 милиона долара. Американци су недавно напустили Смедерево, али пресек централе у Питсбургу показује да су се губици током прошле године повећали. Прешли су 200 милиона долара.

Вероватно је и да међу добитницима неће бити великих изненађења. Нафтна индустрија Србије у 2010. је имала највећи добитак - 16,5 милијарди динара. Ова компанија је недавно изашла за прошлогодишњим резултатом. Нето добитком од 40,6 милијарди динара премашили су и сопствена очекивања.

- Већ сада би могли да их прогласимо за најпрофитабилније предузеће у Србији - каже Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза инвест групе“. - Српска привреда је прошле године имала мали раст, свега два одсто бруто домаћег производа. То не значи да су све компаније лоше пословале. НИС је најбољи пример. Али у коначном извештају има и „баба“ и „жаба“. И оних који годинама постоје само на папиру и оних који стварно раде. Извесно је да је 2011. била прилично тешка године. То показује и чињеница да све најјаче фирме на Београдској берзи нису све направиле добре резултате.

Задуженост српских предузећа у 2010. је била изузетно велика. Неликвидност уз немогућност да измирују обавезе привреднике је отерала у нове позајмице. Сваки динар позајмљеног капитала у 2010. је тако био покривен са свега 55 пара сопственог капитала. У 2009. је био покривен са 63 паре, а годину раније са око 70 пара. Што се потребе за новцем тиче, она је 2011. била још већа.

И подаци Кредитног бироа показују да је задуженост У 2011. повећана за 107 милијарди динара. Разлика би била још већа да многе фирме нису у проблемима, па до кредита не могу ни да дођу.

- Анализа стања компанија у Србији показала је да само 30 одсто предузећа испуњава основне критеријуме ликвидности - изјавио је недавно члан Извршног одбора Банке Интеза Марко Поповић.

- Банке више неће бити покретачи економског раста и компаније морају да пронађу нове изворе финансирања.

Ти начини могли би да буду фондови развоја или берзе. Велики проблем у Србији представља висок ниво проблематичних кредита, 19 одсто зајмова је проблематично, док је код компанија тај проценат 22,4 одсто.