Банер
Банер
Банер
Држава спремила помоћ за банке
Вести
понедељак, 20 фебруар 2012 09:56

Извор: Ефектива.рс, Правда

Почетком фебруара Влада Србије формирала је радну групу ради очувања финансијске стабилности банака, која ће банкама које имају проблем у пословању, под условом да испуњавају потребне критеријуме, обезбедити додатни капитал. Иако су за ове намене предвиђена одређена средства, Горан Радосављевић, државни секретар у Министарству финансија, који је на челу ове радне групе, сматра да не треба износити у јавност конкретне цифре, да би се избегла могућност да неке банке злоупотребе спровођење овог програма.

Како ће држава, која је веома задужена, наћи средства да помогне банкама?

- Предвиђена је емисија обвезница, различите рочности и намене, којом би држава докапитализовала, откупила или преузела ненаплатива потраживања банке која нам се обрати. То је, уствари, докапитализација у правима, то су радиле и Хрватска, Турска и Мађарска. Емисија обвезница не иде директно у дефицит буџета, са те стране немамо проблема са ММФ-ом, али, наравно, уколико се обвезнице емитују и реализују, то ће утицати на јавни дуг, али не у значајној мери, јер је реч о релативно малим цифрама.

То значи да сума није фиксна?

- Није, али отприлике знамо са чиме располажемо, а програм је тако направљен да се не би проузроковао морални хазард, јер, ако, на пример, кажемо да је за то одређена милијарда евра, ризикујемо да се јаве и банке које тај програм желе да искористе за нешто друго.

Шта ако криза ескалира и помоћ од државе потражи већи број банака?

- Ако се то догоди, иако то не очекујемо, држава ће наћи механизам како да реши проблем у тим банкама. Задатак радне групе на чијем сам челу јесте да на основу документације коју банка достави, поднесе предлог Влади Србије, а на основу стања јавног дуга и стања буџета, одреди средства која у конкретном случају могу да се издвоје. У овом тренутку има довољно средстава да одговоримо на све захтеве.

Које су банке већ поднеле захтев да им држава помогне?

- Јавила се „Развојна банка Војводине“, са захтевом да се преузму њихова ненаплатива потраживања, која потичу још из периода „Металс банке“. Радна група би током следећих недеља требало то да разматра, и ако НБС процени да та банка испуњава све формалне критеријуме, почећемо разговоре. Обратила нам се и „Привредна банка Београд“, са захтевом да их држава докапитализује, а ревизија, која је у току, треба да утврди која су средства потребна. Пошто је реч о прилично малој банци, иако се још не зна која је то сума, може да се говори о реду величине од 10 до 15 милиона евра. Докапитализацијом држава би стекла значајнији удео у тој банци, а сада је то око 25 одсто. Поред ове две банке, претпостављамо да ће и „Агробанка“ бити заинтересована за овај програм. Имајући у виду капитализованост банака у Србији и стање у финансијском сектору, у овом тренутку не очекујемо да се остале банке јаве. Ипак, ово је двогодишњи програм, и ако се нешто деси, можемо брзо да реагујемо.

Да ли би се тиме индиректно омогућила већа ликвидност привреде?

- Не, то се односи само на оне банке које су поткапитализоване и у којима су уведене одређене мере НБС, и уколико акционари не могу да обезбеде тај недостајући капитал, или не постоји стратешки партнер који би преузео банку. То важи за све банке, а не само за оне у којима је држава већ сувласник. Ако дође до докапитализације, акционари губе део власништва. Код откупа потраживања, која су наплатива, или преузимања ненаплативих потраживања, где се узима нешто што не вреди ништа, а дају одређена средства банци, та банка мора дати држави у залог акције и могућност златне акције и државне контроле. То је сугерисао ММФ. Агенција за осигурање депозита, иначе, има право да преузме ненаплатива потраживања и да настави да управља њима.

Да ли то значи да се ове мере уводе из предострожности?

- Наш банкарски сектор је, у глобалу, прилично стабилан, ликвидан и солвентан, за сада. Ситуација није алармантна, али, узимајући у обзир наше искуство из 2008, када смо рекли да се криза из САД неће прелити код нас, а онда нас је 2009. године сачекао огроман ребаланс буџета и замрзавање плата и пензија, овога пута хоћемо да будемо спремни.

Да ли податак да је 20 одсто кредита у доцњи ипак наговештава кризу у том сектору?

- Само из тог податка није лако тако нешто закључити, при чему тај просек није мањи ни у ЕУ. Јако је битно о којој доцњи је реч, о којој категорији пласмана. За сада, та најризичнија категорија ненаплативе активе још није највећа. Оно што ствара бојазан јесте та друга страна, реални сектор, који је у све тежој ситуацији. Ако ту дође до неких драстичних померања, стечаја неких великих предузећа, то је ризик и за банкарски сектор, јер би већи број тих потраживања постао ненаплатив. У овом тренутку, то није велики ризик.

Грчке банке

Да ли има проблема код грчких банака због кризе у тој земљи?

- За сада, нема. НБС је радила крајем прошле године анализу банкарског сектора, где је утврђено да је доста добро капитализован. Према нашем закону, то мора минимално бити 12 одсто, више него у ЕУ, при чему код нас износи и преко 18-19 одсто. Стране банке су, према нашем закону, овде регистроване као посебна правна лица, али, наравно, нису имуна на дешавања у еврозони, с обзиром да 80 одсто власника банака у Србији долази из ЕУ, али у овом тренутку та криза се не види у значајној мери.





 
Јоомла templateс бy а4јоомла