Izvor: Efektiva.rs, Pravda

Početkom februara Vlada Srbije formirala je radnu grupu radi očuvanja finansijske stabilnosti banaka, koja će bankama koje imaju problem u poslovanju, pod uslovom da ispunjavaju potrebne kriterijume, obezbediti dodatni kapital. Iako su za ove namene predviđena određena sredstva, Goran Radosavljević, državni sekretar u Ministarstvu finansija, koji je na čelu ove radne grupe, smatra da ne treba iznositi u javnost konkretne cifre, da bi se izbegla mogućnost da neke banke zloupotrebe sprovođenje ovog programa.

Kako će država, koja je veoma zadužena, naći sredstva da pomogne bankama?

- Predviđena je emisija obveznica, različite ročnosti i namene, kojom bi država dokapitalizovala, otkupila ili preuzela nenaplativa potraživanja banke koja nam se obrati. To je, ustvari, dokapitalizacija u pravima, to su radile i Hrvatska, Turska i Mađarska. Emisija obveznica ne ide direktno u deficit budžeta, sa te strane nemamo problema sa MMF-om, ali, naravno, ukoliko se obveznice emituju i realizuju, to će uticati na javni dug, ali ne u značajnoj meri, jer je reč o relativno malim ciframa.

To znači da suma nije fiksna?

- Nije, ali otprilike znamo sa čime raspolažemo, a program je tako napravljen da se ne bi prouzrokovao moralni hazard, jer, ako, na primer, kažemo da je za to određena milijarda evra, rizikujemo da se jave i banke koje taj program žele da iskoriste za nešto drugo.

Šta ako kriza eskalira i pomoć od države potraži veći broj banaka?

- Ako se to dogodi, iako to ne očekujemo, država će naći mehanizam kako da reši problem u tim bankama. Zadatak radne grupe na čijem sam čelu jeste da na osnovu dokumentacije koju banka dostavi, podnese predlog Vladi Srbije, a na osnovu stanja javnog duga i stanja budžeta, odredi sredstva koja u konkretnom slučaju mogu da se izdvoje. U ovom trenutku ima dovoljno sredstava da odgovorimo na sve zahteve.

Koje su banke već podnele zahtev da im država pomogne?

- Javila se „Razvojna banka Vojvodine“, sa zahtevom da se preuzmu njihova nenaplativa potraživanja, koja potiču još iz perioda „Metals banke“. Radna grupa bi tokom sledećih nedelja trebalo to da razmatra, i ako NBS proceni da ta banka ispunjava sve formalne kriterijume, počećemo razgovore. Obratila nam se i „Privredna banka Beograd“, sa zahtevom da ih država dokapitalizuje, a revizija, koja je u toku, treba da utvrdi koja su sredstva potrebna. Pošto je reč o prilično maloj banci, iako se još ne zna koja je to suma, može da se govori o redu veličine od 10 do 15 miliona evra. Dokapitalizacijom država bi stekla značajniji udeo u toj banci, a sada je to oko 25 odsto. Pored ove dve banke, pretpostavljamo da će i „Agrobanka“ biti zainteresovana za ovaj program. Imajući u vidu kapitalizovanost banaka u Srbiji i stanje u finansijskom sektoru, u ovom trenutku ne očekujemo da se ostale banke jave. Ipak, ovo je dvogodišnji program, i ako se nešto desi, možemo brzo da reagujemo.

Da li bi se time indirektno omogućila veća likvidnost privrede?

- Ne, to se odnosi samo na one banke koje su potkapitalizovane i u kojima su uvedene određene mere NBS, i ukoliko akcionari ne mogu da obezbede taj nedostajući kapital, ili ne postoji strateški partner koji bi preuzeo banku. To važi za sve banke, a ne samo za one u kojima je država već suvlasnik. Ako dođe do dokapitalizacije, akcionari gube deo vlasništva. Kod otkupa potraživanja, koja su naplativa, ili preuzimanja nenaplativih potraživanja, gde se uzima nešto što ne vredi ništa, a daju određena sredstva banci, ta banka mora dati državi u zalog akcije i mogućnost zlatne akcije i državne kontrole. To je sugerisao MMF. Agencija za osiguranje depozita, inače, ima pravo da preuzme nenaplativa potraživanja i da nastavi da upravlja njima.

Da li to znači da se ove mere uvode iz predostrožnosti?

- Naš bankarski sektor je, u globalu, prilično stabilan, likvidan i solventan, za sada. Situacija nije alarmantna, ali, uzimajući u obzir naše iskustvo iz 2008, kada smo rekli da se kriza iz SAD neće preliti kod nas, a onda nas je 2009. godine sačekao ogroman rebalans budžeta i zamrzavanje plata i penzija, ovoga puta hoćemo da budemo spremni.

Da li podatak da je 20 odsto kredita u docnji ipak nagoveštava krizu u tom sektoru?

- Samo iz tog podatka nije lako tako nešto zaključiti, pri čemu taj prosek nije manji ni u EU. Jako je bitno o kojoj docnji je reč, o kojoj kategoriji plasmana. Za sada, ta najrizičnija kategorija nenaplative aktive još nije najveća. Ono što stvara bojazan jeste ta druga strana, realni sektor, koji je u sve težoj situaciji. Ako tu dođe do nekih drastičnih pomeranja, stečaja nekih velikih preduzeća, to je rizik i za bankarski sektor, jer bi veći broj tih potraživanja postao nenaplativ. U ovom trenutku, to nije veliki rizik.

Grčke banke

Da li ima problema kod grčkih banaka zbog krize u toj zemlji?

- Za sada, nema. NBS je radila krajem prošle godine analizu bankarskog sektora, gde je utvrđeno da je dosta dobro kapitalizovan. Prema našem zakonu, to mora minimalno biti 12 odsto, više nego u EU, pri čemu kod nas iznosi i preko 18-19 odsto. Strane banke su, prema našem zakonu, ovde registrovane kao posebna pravna lica, ali, naravno, nisu imuna na dešavanja u evrozoni, s obzirom da 80 odsto vlasnika banaka u Srbiji dolazi iz EU, ali u ovom trenutku ta kriza se ne vidi u značajnoj meri.