Baner
Baner
Baner
Radosavljević: Unakrasna provera imovine i prihoda
Vesti
petak, 16 mart 2012 10:48

Izvor: Večernje novosti, 14.02.2012.

Direktor Poreske uprave dr Dragutin Radosavljević o unakrsnoj kontroli i dugovanjima: Uskoro će, čim proradi Centralni registar, poreznici biti u prilici da dokažu brojne utaje.

UNAKRSNA provera primanja građana i njihove imovine biće moguća sredinom godine, kada će i u praksi da zaživi Centralni registar Srbije. U njemu će se, kako za „Novosti“ kaže dr Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave Srbije, naći podaci o 4,7 miliona poreskih obveznika Srbije koji će poreznicima omogućiti da otkriju one koji izbegavaju da plate porez.

- Ovaj registar će nam omogućiti da otkrijemo mnoge koji su do sada izbegavali plaćanje poreza - kaže Radosavljević. - Srbija će objediniti registre Penzionog fonda, ali i Republičkog geodetskog zavoda.

* Prema prijavama godišnjeg dohotka građana, najbogatiji građanin Srbije je profesor. Da li je to realno?

- Nemoguće je da neko ne plati ovaj porez. Za svakog građanina možemo da izvučemo listing i vidimo kolika su mu primanja. Onaj ko je zaradio godišnju neto zaradu tri puta veću od tri bruto godišnja proseka mora da plati porez. A takvih ima oko 20.000.

* Ali polovina estradnih umetnika zaradi više od tog iznosa pa nisu obveznici?

- Neka od njihovih primanja, na primer ona na ruke, ne evidentiraju se, a oni prijavljuju minimalne prihode. Ako Republički geodetski zavod završi svoj deo posla, onda ćemo moći i pevačice da pitamo odakle im imovina vredna nekoliko miliona evra ako godinama prijavljuju minimalne prihode. Moraće da plati porez na razliku izmeđi prihoda i vrednosti te imovine. Ukoliko ne dokažu kako su stekli imovinu, ona će biti zaplenjena.

* Videli smo da 300 najvećih dužnika duguje oko 222 milijarde dinara. Kolika su ukupna dugovanja?

- Ukupni dugovi poreskih obveznika iznose 317 milijardi dinara. Značajna dugovanja imaju firme u stečaju, u restrukturiranju ili privatizaciji. Zakoni ne dozvoljavaju da se kod njih izvrši naplata. Direktori to znaju, i kada uđu u restrukturiranje, prestanu da plaćaju. A ima firmi koje su po deset godina u restrukturiranju ili stečaju.

GDE JE SIVA ZONA?

* PORESKA uprava već nekoliko godina premašuje plan naplate prihoda, ali s druge strane analize govore da se 40 odsto obrta odvija u sivoj zoni. Da li je plan onda dobar?

- Plan dobijamo od Ministarstva finansija. Učestvujemo i mi u njegovoj izradi. Ministarstvo kreira procene o tome koliki prihod mi treba da ostvarimo. Prošle godine je naplaćeno šest milijardi evra javnih prihoda. Pola milijarde evra više nego godinu ranije. Privreda nije napravila rast od deset odsto. Siva zona je prisutna u svim zemljama sveta, ali ne mogu da kažem da čini 40 odsto. Da znamo kolika je, ona bi bila u legalnim tokovima.

* A šta je sa aktivnim firmama koje su dužnici? Kako kod nekih reagujete odmah, a druge nagomilaju tolike obaveze?

- Svi oni su u određenim postupcima. Pojedini su u fazi reprogramiranja, odobrili smo im plaćanje u ratama uz čvrste garancije, a neki su u prekršajnom ili krivičnom postupku. Sigurno je svako bio opomenut. Trudimo se da nigde ne dođe do apsolutne zastarelosti.

* Onda očigledno ima problema u naplati?

- Kao što je privredi teško da naplati potraživanje, tako je teško i nama. Možemo da tu firmu zatvorimo, ali nama to nije želja. Ne slažem se ni sa politikom stavljanja plombi na firme koje su napravile neki prekršaj. Njihovim zatvaranjem gubi i vlasnik, zaposleni nemaju plate, ali gubi i država, jer nema uplate poreza.

* Koja vrsta poreza se najviše izbegava u Srbiji?

- Uglavnom su to doprinosi. I to je počelo od 2004, od kada je promet prešao u banke. Poslodavcima je ostavljeno na volju da li će plaćati ili ne. Srbija ima 400.000 firmi, a Poreska uprava ima 700 inspektora. Kamo sreće da smo ranije mogli da objavljujemo imena dužnika, jer dug bi bio manji. Nekad su se sva plaćanja i primanja obavljala preko Službe društvenog knjigovodstva. Država je imala uvid u sve i nije bilo šanse da neko ne uplati poreze i doprinose.

* Da li je, onda, SDK bio bolji?

- Nije na meni da to kažem. Samo sam primetio da je sada veoma teško sve kontrolisati. Taj model je bio bolji. Slovenija i dalje ima SDK. Prvog dana jula će stupiti na snagu izmena Zakona o poreskom postupku o plaćanju doprinosa prilikom isplate novac za zarade. Poreska uprava će i dalje to kontrolisati. Banke će samo sprečavati podizanje novca ukoliko se ne uplate doprinosi. Imate 700.000 ljudi koji rade u privatnom sektoru i ne mogu da pitaju poslodavce da li im uplaćuju doprinose. Mi smo hteli da im se izjednače prava sa onima koji rade u državnom sektoru.

* Postoji strah od toga da će tako ostati i bez plata. Da li se pribojavate toga?

- Šta to znači? Da oni danas ne plaćaju doprinose. Čine krivično delo. Ako ne izmiruju obaveze, ne treba da postoje. Ja sam ubeđen da se to neće desiti. Svakom je u interesu da poštuje zakone i posluje legalno. Ubeđen sam da će svi poštovati odredbe ovog zakona. I banke koje će dobiti softver i elektronsku podršku, a i firme. One će sada sve te obaveze uplaćivati na jedinstven račun.



 
Joomla templates by a4joomla