Član 87. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS“ br. 20/09, 71/09 i 91/10 – u daljem tekstu: Zakon) propisuje da nadzorni organi mogu da, samostalno ili u saradnji sa drugim organima, donose preporuke odnosno smernice za primenu Zakona. Izmenama Zakona od 11. decembra 2010. godine Uprava je dobila nadležnost za inspekcijski nadzor nad preduzećima za reviziju, preduzetnicima i pravnim licima koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga, kada je reč o primeni Zakona.

Član 7. Zakona propisuje obavezu obveznika da u skladu sa Smernicama izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma.

Ove smernice se objavljuju na web sajtu Uprave za sprečavanje pranja novca.

Obveznici su dužni da svoje unutrašnje akte usklade sa ovim smernicama u roku od 30 dana od dana objavljivanja na web sajtu Uprave.

1. Cilj donošenja ovih smernica je jedinstvena primena Zakona, imajući u vidu pristup zasnovan na proceni rizika koji je primenjen u Zakonu, a koji znači da se različit stepen pažnje usmeren prema stranci može primeniti u zavisnosti od činjenica koliko je njegovo poslovanje ili druge okolnosti rizično za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Cilj ovih smernica je i utvrđivanje minimalnog standarda postupanja preduzeća za reviziju, preduzetnika i pravnih lica koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga (u daljem tekstu: obveznik), pri uspostavljanju i unapređenju efikasnog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, a posebno pri izradi i primeni procedura koje se zasnivaju na analizi i proceni rizika.

2. Rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma je rizik da će stranka zloupotrebiti poslovni odnos, transakciju ili uslugu u svrhu pranja novca ili finansiranja terorizma.

Pristup zasnovan na proceni rizika polazi od pretpostavke da različiti poslovni odnosi koje obveznik uspostavlja u okviru svoje delatnosti mogu biti manje ili više rizični za pranje novca i finansiranje terorizma. O različitom stepenu rizika možemo govoriti i kada je reč o klijentima sa kojima obveznik posluje, kao i kada je reč o vrstama usluga koje obavlja u okviru svoje delatnosti jer oni nisu jednako podložni zloupotrebi kada je u pitanju pranje novca i finansiranje terorizma. Ovaj pristup omogućava pravilniju raspodelu resursa i postizanje boljih rezultata sa istim stepenom angažovanja, odnosno omogućava obvezniku da manje pažnje posveti niskorizičnim strankama, a više pažnje strankama koje su visokorizične.