Члан 87. Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма („Службени гласник РС“ бр. 20/09, 71/09 и 91/10 – у даљем тексту: Закон) прописује да надзорни органи могу да, самостално или у сарадњи са другим органима, доносе препоруке односно смернице за примену Закона. Изменама Закона од 11. децембра 2010. године Управа је добила надлежност за инспекцијски надзор над предузећима за ревизију, предузетницима и правним лицима који се баве пружањем рачуноводствених услуга, када је реч о примени Закона.

Члан 7. Закона прописује обавезу обвезника да у складу са Смерницама изради анализу ризика од прања новца и финансирања тероризма.

Ове смернице се објављују на wеб сајту Управе за спречавање прања новца.

Обвезници су дужни да своје унутрашње акте ускладе са овим смерницама у року од 30 дана од дана објављивања на wеб сајту Управе.

1. Циљ доношења ових смерница је јединствена примена Закона, имајући у виду приступ заснован на процени ризика који је примењен у Закону, а који значи да се различит степен пажње усмерен према странци може применити у зависности од чињеница колико је његово пословање или друге околности ризично за прање новца или финансирање тероризма.

Циљ ових смерница је и утврђивање минималног стандарда поступања предузећа за ревизију, предузетника и правних лица који се баве пружањем рачуноводствених услуга (у даљем тексту: обвезник), при успостављању и унапређењу ефикасног система за спречавање прања новца и финансирања тероризма, а посебно при изради и примени процедура које се заснивају на анализи и процени ризика.

2. Ризик од прања новца или финансирања тероризма је ризик да ће странка злоупотребити пословни однос, трансакцију или услугу у сврху прања новца или финансирања тероризма.

Приступ заснован на процени ризика полази од претпоставке да различити пословни односи које обвезник успоставља у оквиру своје делатности могу бити мање или више ризични за прање новца и финансирање тероризма. О различитом степену ризика можемо говорити и када је реч о клијентима са којима обвезник послује, као и када је реч о врстама услуга које обавља у оквиру своје делатности јер они нису једнако подложни злоупотреби када је у питању прање новца и финансирање тероризма. Овај приступ омогућава правилнију расподелу ресурса и постизање бољих резултата са истим степеном ангажовања, односно омогућава обвезнику да мање пажње посвети нискоризичним странкама, а више пажње странкама које су високоризичне.