Банер
Банер
Банер
Закон о привредним друштвима или: како држава штити дужнике!
Вести

Преносимо: пише адвокат Дејан Живановић, Београд, 02.04.2012

У позадини најновијих иступања свестраних министара и представника опозиције о скраћењу рока за доспеће и наплату потраживања, те „заштите“ повериоца, донет је Закон о привредним друштвима којим су одређена привредна друштва, конкретно Друштва са ограниченом одговорношћу, стављена у повољнији положај у односу на повериоце, а посебно им је омогућено да избегну све своје обавезе.

Обичном грађанину просто је несхватљиво да једно овакво законско решење може проћи законску процедуру, јер сама садржина овог закона се пре свега коси са здравим разумом, па се поставља питање да ли је било ко, од господе народних посланика, прочитао текст Закона о привредним друштвима, који су у корист истог подигли руку.

Велики и непремостив проблем са гледишта обичног и малог привредника, на коме инсистирају господа из власти, представљаће пословање са оваквим привредним друштвима. Наиме овим законом је прописано да основни капитал Друштва са ограниченом одговорношћу износи 100,00 динара, осим ако је посебним законом предвиђен већи износ основног капитала за друштва која обављају одређене делатности, док је у складу са предходним законским решењем основни капитал износио 500 ЕУР-а у динарској противвредности. Оваква промена закона и могућност пословања привредних друштава, без и једног динара гаранције, је просто несхватљива.

У погледу ове чињенице не можемо, а да не приметимо да је основни капитал оваквог привредног друштва мањи од бројних такси, које је оснивач дужан да плати приликом регистровања истог. Но то и није највећи проблем. Проблем који може бити непремостив представља изричита законска норма, која прописује да оваква привредна друштва одговарају својом имовином и капиталом, која подсетимо износи САМО 100,00 динара.

Интересенатан проблем се јавља нпр. приликом неисплаћивања зарада радницима, који морају покренути спор ради исплате неисплаћених, а доспелих зарада. Наиме, јадни и измучени радник, који је стуб привреде ове земље и главна циљна група свих политичких странака у предизборној кампањи, и када добије правноснажну и извршну пресуду, нема никаквих гаранција да ће наплатити своја потраживања из капитала фирме, а да притом не помињемо трошкове поступка које исти мора унапред финасирати. Простим упоређивањем важећег и предходног закона јасно се види да је предходни закон гарантовао исплату макар две минималне зараде из основног капитала, док је то сада занемарљив износ.

Поменимо даље српског сељака који ће, приликом продаје својих производа, сарађивати са оваквим фирмама, па се поставља питање да ли исти треба да сваки пут треба да ангажује стручњаке, на би ли проверио фирму којој продаје своје производе или пак да ризикује. У конкретном случају поменути пољопривредник може доћи у ситуацију да испоручи своје производе оваквој фирми, која им притом обећа плаћање у року од 30-90 дана, а потом једноставно игнорише своју обавезу. Да ли ће српски пољопривредник имати времена и новца да покреће поступке за наплату својих потраживања, а да притом нема ни изгледа да наплати више од 100,00 динара, колико износи капитал оваквих привредних друштава.

Истини за вољу законодавац је предвидео као вид заштите институт побијања правне личности и доказивања да је дошло до злоупотреба. Тако ће суд морати да утврди злоупотребу ако се друштво употреби за постизање циља који му је иначе забрањен, ако се користи имовина друштва или њоме располаже као да је лична имовина, ако лице користи друштво или његову имовину у циљу оштећења поверилаца друштва, ако ради стицања користи за себе или трећа лица умањи имовину друштва, иако је знало или морало знати да друштво неће моћи да извршава своје обавезе. У погледу ове чињенице основано се поставља питање да ли ће онај намучени и напаћени радник или пољопривредник имати живаца, времена, а понајмање финасија да води овакве поступке, који подсетимо трају веома дуго и ове чињенице се тешко доказују, не би ли на крају добио свој, муком, зарађени новац.

Оно што забрињава у целом овом случају је држање опозиционих странака, који ни једном речју нису указали на овај проблем и евентуално спречили доношење овог закона. Након простог сагледавања чињеница долази се до само једног закључка: „Та, назовимо, опозиција евидентно је преспавала већи део свог мандата у скупштини, ни не трепнувши на овакво поступање и доношење бројних закона који уништавају српског радника и сељака“.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла