Банер
Банер
Банер
Фирмарине падају после избора
Вести
петак, 06 април 2012 13:32

Извор: Политика

После избора неки порези мораће да се повећају, без обзира на то што током предизборне кампање могу да се чују обећања о смањењу намета за привреду и грађане. Како „Политика” сазнаје, разматра се могућност повећања пореза на имовину, али и паралелно смањење неких локалних такси. Један од аутора пореске реформе, која је у припреми, незванично открива да ће повећање пореза односити само на привреду, а не на грађане.

– Уместо књиговодствене вредности имовине који се опорезује по стопи од 0,4 одсто предложићемо да се опорезује тржишна вредност некретнине. На тај начин исправиће се неправичност у систему, јер је вредност имовине привредних субјеката потцењена – каже наш саговорник.

Да то не би оптеретило привреду предложиће укидање неких од локалних такси, такозваних парафискалних намета који су се посебно „намножили” током кризе. Иначе, та поресека реформа подразумева смањење оптерећења на рад и капитал, а повећање намета на потрошњу, односно пореза на додату вредност. Овим решењем ће само бити допуњен већ постојећи предлог.

Други проблем је то што од два милиона стамбених јединица, колико их постоји у Србији, чак трећина не плаћа порез на имовину. Проширењем обухвата такође би се обезбедили додатни приходи.

– Стално слушамо приче о томе колико има хектара необрађене земље у Србији. Када би се на ту имовину плаћао порез она би се ефикасније и користила. Не бисмо имали тај проблем, јер би власници или обрађивали или изнајмљивали парцеле да би на њима нешто зарадили – објашњава наш саговорник.

Да је приход од пореза на имовину лош показују и подаци из девет општина источне Србије према којима приливи по том основу износе само девет одсто, а само од таксе за истицање фирме 11 одсто. Због тога аутори ове реформе сматрају да је пореска клацкалица којом би се повећали намети по једном, а смањили по другом основу може да допринесе растерећењу привреде и ефикаснијој употреби имовине.

У документу који још није коначан, а у који је „Политика” имала увид, НАЛЕД и УСАИД су анализирали све парафискалне таксе, накнаде и дуга плаћања и избројали да постоји чак 250. Да је захватање од привреде поприлично показују и подаци да се само у буџет годишње слије око 70 милијарди динара по том основу, што представља око два одсто бруто домаћег производа, односно свега онога што српска привреда створи за годину дана. Уз то, добар део ових накнада одлази директно у буџете различитих агенција, па се у државној каси уопште ни не виде, што значи да је укупно оптерећење још веће. То, како сматрају порески стручњаци, од система заиста прави харач.

Александер Грунауер, директор пројекта у Немачкој организацији за међународну сарадњу ГИЗ, оцењује да највећи терет за предузетнике представљају порези на доходак и такса на истицање фирме. Порез на имовину је занемарив.

– Далеко највеће оптерећење је на име пореза и доприноса на зараде и износи у просеку 64 одсто нето зараде. Оно је и главни генератор сиве економије. Предузетници запошљавају у просеку 2,2 радника. Годишњи расход на порезе и доприносе износи око 250.000 динара по раднику. Мала предузећа запошљавају у просеку 5,7 радника. Годишњи расход на порезе и доприносе износи преко 750.000 динара – каже наш саговорник.

Такса за истицање фирме (фирмарина) износи у просеку око 30.000 динара годишње по пореском обвезнику, додаје. И она је генератор сиве економије и зато је треба укинути. На списку накнада „за одстрел” је и она на грађевинско земљиште.

Зато је једна од идеја да ниједна нова накнада не може да се уведе, или да се њена стопа промени без одобрења Комисије у којој би већину представљали званичници Министарства финансија. Аутори истраживања сматрају да би можда могао да се укине највећи број накнада које се односе на уписе, потврде, дозволе, уверења, лиценце, а наплаћују их локалне самоуправе.

– Они се већ финансирају из пореза, тако да их таксе и накнаде као њихов сопствени извор прохода само мотивишу да процедуре буду што компликованије, а накнаде бројније и скупље. Изузетак су случајеви у којима се ангажују стручњаци са стране – каже се у прелиминарној анализи.

Креаторима пореске политике саветује се да приходи различитих агенција уђу у буџет и да се такве институције финансирају из буџета. Такође, додају да су неке накнаде легитимне и да их треба оставити на снази, као што је на пример накнада за загађење животне средине.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла