Банер
Банер
Банер
Ивана Веселиновић: Европа на српски начин
Вести
уторак, 10 април 2012 09:41

Извор: Вечерње новости, 07.04.2012.

Ивана Веселиновић, потпредседник Националне алијансе за локални економски развој: Држава је лош управљач, партије немају кадрове. Капитал не долази на несигурно. Зашто држава гради станове?

Национална алијанса за локални економски развој - НАЛЕД, од оснивања, већ пуних шест година покушава да помогне привреди да постане конкурентнија, да утиче на стварање бољег амбијента за пословање, али и да аргументима струке убеди државу да буде ефикаснија, бржа и, пре свега, јефтинија. Према тврдњи потпредседника УО НАЛЕД-а Иване Веселиновић успели су да свима буду од користи, чак их је и сама власт прихватила.

- Схватили су да смо им партнери, због стручности - објашњава Ивана Веселиновић за „Новости“. - Вероватно је то и последица чињенице да смо направили отклон од политике. Власт у Србији не прави разлику између добронамерне критике и политичког критизерства, и ми смо се томе прилагодили.

* Зашто је, према вашем мишљењу, у Србији изражен тренд да се доносе закони у складу са стандардима ЕУ, а да се касније не примењују у пракси?

- ЕУ је за њене чланице економска заједница, а за српске политичаре она представља политички маркетинг. Тако смо ми, уместо да направимо програм мера којима ћемо умањити економске разлике између наших и европских фирми, на чему није урађено баш ништа, почели да неселективно и у паници усвајамо законе који су, како се тврди, европски. Тако је донет и закон о планирању и изградњи, који већ три године не може да се примењује јер нема решења за конверзију. Јесу ли страни инвеститори у том „европском закону на српски начин“ стварно препознали европске интеграције?! Наравно да нису, побегли су главом без обзира. Сада је улогу инвеститора преузела држава и станове за комерцијалну продају гради Влада. Поново грешка. Капитал се не инвестира тамо где вам је директни конкурент држава. У Европи држава инвестира у градњу социјалних станова, никада не улази у комерцијални сектор. Чини ми се да се враћамо у комунизам, а са друге стране хоћемо у Европу. Мислим да смо кандидатуру добили као последњу шансу да се унормалимо, а не као награду за постигнуто. Србија никада није била удаљенија од Европе по својим економским показатељима него данас, а то није баш европски.

* Колико је у Србији неизвестан, посебно у погледу трошкова, сваки нови посао?

- Србија није случајно економски неуспешна земља, посебно у погледу привлачења капитала. Ми смо такви јер смо непоуздан и непредвидљив партнер. Капитал тражи сигурност, а ми је нисмо понудили.

* Како нисмо понудили сигурност инвестиција, када је то унето у све наше законе?

- Сигурност, то је статистика. Сигурност није јавно обећање - „ја сам гарант инвестиција“, чему су наши политичари склони. Са друге стране, сигурност за домаће инвеститоре је озбиљно нарушена, пре свега за оне који не припадају владајућим партијама. Такви су свакодневно изложени популизму који је политички подстакнут.

ЗАДУЖЕЊЕ КАО БУМЕРАНГ

НАШ порески систем има чак 161 врсту ових намета, а чини се да привреда плаћа још дупло више разних накнада. Видите ли у томе уопште простор за интерес инвеститора?

- Цео свет се жали на порезе и због кризе мења своју пореску политику. Српски порески систем има мањкавости и потребна су нам побољшања, пре свега кроз укидање бројних парафискалних намета, попут фирмарина и слично. Мислим да нам је систем више рогобатан него дестимулативан по укупном износу оптерећења. Али то није наш највећи проблем када је у питању инвестирање капитала. Пре свега су то закони са ретроактивним дејством, непроходност кроз администрацију која је партијски феудализована, слаба влада без јасне економске политике, енормно задуживање државе које ће се вратити као тежак бумеранг.

* Држава промовише сарадњу приватног и јавног сектора. Верујете ли да је закон, који је у тој области донет, квалитетна основа за добар резултат?

- Закон доноси један савремен приступ да се на најодговорнији и најпрофитабилнији начин користе недовољно искоришћени јавни ресурси у сарадњи са менаџментом и капиталом који нуди приватни сектор. Овај облик партнерства је један од најбољих модела у привлачењу капитала за инвестирање у области енергетике, здравства, туризма, комуналне делатности, али и у великим инфраструктурним пројектима.

* У којим областима је могуће код нас реализовати то партнерство државе и приватног сектора?

- Код нас би најбрже могао да нађе примену у пољопривреди. У Србији се обрађује тек 27 посто од укупног државног обрадивог земљишта. Овај закон даје могућност да се ствар поправи и да се са предузимљивим појединцима или фирмама уђе у заједнички посао. Држава је генерално лош управљач, партије немају кадрове. Ево вам пример „Јата“, националне компаније пред банкротством. Управо је ових дана актуелна тема договор државе и приватних инвеститора о успостављању дугорочног партнерства где приватне фирме треба да, поред улагања, преузму и управљање компанијом. Видећемо како ће се то завршити.

* У јавности, посебно међу радницима у комуналним предузећима, јавно-приватно партнерство схваћено је као краћи, односно јефтинији начин да приватни партнер преузме неке од стратешки важних компанија...

- То је управо главна претња перспективи овог закона у Србији. Недостатак поверења. Наиме, његова примена зависи од нивоа међусобног поверења главних актера у овом закону: државе, приватног сектора и јавности. Тренутно стање по овом питању је поражавајуће. Све лошије се живи, а власт је, уместо истине и кадровских промена у својим редовима, за овакво стање оптужила приватизацију и компромитовала привреднике називајући их тајкунима. Не видим како ће се сада обуздати популизам који је узео маха.

* Значи ли то да не верујете у могућност да приватне компаније уђу у дугорочна партнерства са државом?

- Истраживања јавног мњења показују да су од такозваних тајкуна једино непопуларнији политичари, за које се сматра да су корумпирани. Како може закон да се спроводи успешно ако се око заједничког интереса споје две групе без поверења јавности. Наравно да ће се јавност противити таквим аранжманима са тврдњама да је то само нови облик приватизације и извор корупције. Не верујем да то сада може да се промени, бар не у кратком року. Уосталом, нека то решавају они који су и закували. Мислим да је ово одлично питање за политичаре у кампањи.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла