Baner
Baner
Baner
Ivana Veselinović: Evropa na srpski način
Vesti
utorak, 10 april 2012 09:41

Izvor: Večernje novosti, 07.04.2012.

Ivana Veselinović, potpredsednik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj: Država je loš upravljač, partije nemaju kadrove. Kapital ne dolazi na nesigurno. Zašto država gradi stanove?

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj - NALED, od osnivanja, već punih šest godina pokušava da pomogne privredi da postane konkurentnija, da utiče na stvaranje boljeg ambijenta za poslovanje, ali i da argumentima struke ubedi državu da bude efikasnija, brža i, pre svega, jeftinija. Prema tvrdnji potpredsednika UO NALED-a Ivane Veselinović uspeli su da svima budu od koristi, čak ih je i sama vlast prihvatila.

- Shvatili su da smo im partneri, zbog stručnosti - objašnjava Ivana Veselinović za „Novosti“. - Verovatno je to i posledica činjenice da smo napravili otklon od politike. Vlast u Srbiji ne pravi razliku između dobronamerne kritike i političkog kritizerstva, i mi smo se tome prilagodili.

* Zašto je, prema vašem mišljenju, u Srbiji izražen trend da se donose zakoni u skladu sa standardima EU, a da se kasnije ne primenjuju u praksi?

- EU je za njene članice ekonomska zajednica, a za srpske političare ona predstavlja politički marketing. Tako smo mi, umesto da napravimo program mera kojima ćemo umanjiti ekonomske razlike između naših i evropskih firmi, na čemu nije urađeno baš ništa, počeli da neselektivno i u panici usvajamo zakone koji su, kako se tvrdi, evropski. Tako je donet i zakon o planiranju i izgradnji, koji već tri godine ne može da se primenjuje jer nema rešenja za konverziju. Jesu li strani investitori u tom „evropskom zakonu na srpski način“ stvarno prepoznali evropske integracije?! Naravno da nisu, pobegli su glavom bez obzira. Sada je ulogu investitora preuzela država i stanove za komercijalnu prodaju gradi Vlada. Ponovo greška. Kapital se ne investira tamo gde vam je direktni konkurent država. U Evropi država investira u gradnju socijalnih stanova, nikada ne ulazi u komercijalni sektor. Čini mi se da se vraćamo u komunizam, a sa druge strane hoćemo u Evropu. Mislim da smo kandidaturu dobili kao poslednju šansu da se unormalimo, a ne kao nagradu za postignuto. Srbija nikada nije bila udaljenija od Evrope po svojim ekonomskim pokazateljima nego danas, a to nije baš evropski.

* Koliko je u Srbiji neizvestan, posebno u pogledu troškova, svaki novi posao?

- Srbija nije slučajno ekonomski neuspešna zemlja, posebno u pogledu privlačenja kapitala. Mi smo takvi jer smo nepouzdan i nepredvidljiv partner. Kapital traži sigurnost, a mi je nismo ponudili.

* Kako nismo ponudili sigurnost investicija, kada je to uneto u sve naše zakone?

- Sigurnost, to je statistika. Sigurnost nije javno obećanje - „ja sam garant investicija“, čemu su naši političari skloni. Sa druge strane, sigurnost za domaće investitore je ozbiljno narušena, pre svega za one koji ne pripadaju vladajućim partijama. Takvi su svakodnevno izloženi populizmu koji je politički podstaknut.

ZADUŽENJE KAO BUMERANG

NAŠ poreski sistem ima čak 161 vrstu ovih nameta, a čini se da privreda plaća još duplo više raznih naknada. Vidite li u tome uopšte prostor za interes investitora?

- Ceo svet se žali na poreze i zbog krize menja svoju poresku politiku. Srpski poreski sistem ima manjkavosti i potrebna su nam poboljšanja, pre svega kroz ukidanje brojnih parafiskalnih nameta, poput firmarina i slično. Mislim da nam je sistem više rogobatan nego destimulativan po ukupnom iznosu opterećenja. Ali to nije naš najveći problem kada je u pitanju investiranje kapitala. Pre svega su to zakoni sa retroaktivnim dejstvom, neprohodnost kroz administraciju koja je partijski feudalizovana, slaba vlada bez jasne ekonomske politike, enormno zaduživanje države koje će se vratiti kao težak bumerang.

* Država promoviše saradnju privatnog i javnog sektora. Verujete li da je zakon, koji je u toj oblasti donet, kvalitetna osnova za dobar rezultat?

- Zakon donosi jedan savremen pristup da se na najodgovorniji i najprofitabilniji način koriste nedovoljno iskorišćeni javni resursi u saradnji sa menadžmentom i kapitalom koji nudi privatni sektor. Ovaj oblik partnerstva je jedan od najboljih modela u privlačenju kapitala za investiranje u oblasti energetike, zdravstva, turizma, komunalne delatnosti, ali i u velikim infrastrukturnim projektima.

* U kojim oblastima je moguće kod nas realizovati to partnerstvo države i privatnog sektora?

- Kod nas bi najbrže mogao da nađe primenu u poljoprivredi. U Srbiji se obrađuje tek 27 posto od ukupnog državnog obradivog zemljišta. Ovaj zakon daje mogućnost da se stvar popravi i da se sa preduzimljivim pojedincima ili firmama uđe u zajednički posao. Država je generalno loš upravljač, partije nemaju kadrove. Evo vam primer „Jata“, nacionalne kompanije pred bankrotstvom. Upravo je ovih dana aktuelna tema dogovor države i privatnih investitora o uspostavljanju dugoročnog partnerstva gde privatne firme treba da, pored ulaganja, preuzmu i upravljanje kompanijom. Videćemo kako će se to završiti.

* U javnosti, posebno među radnicima u komunalnim preduzećima, javno-privatno partnerstvo shvaćeno je kao kraći, odnosno jeftiniji način da privatni partner preuzme neke od strateški važnih kompanija...

- To je upravo glavna pretnja perspektivi ovog zakona u Srbiji. Nedostatak poverenja. Naime, njegova primena zavisi od nivoa međusobnog poverenja glavnih aktera u ovom zakonu: države, privatnog sektora i javnosti. Trenutno stanje po ovom pitanju je poražavajuće. Sve lošije se živi, a vlast je, umesto istine i kadrovskih promena u svojim redovima, za ovakvo stanje optužila privatizaciju i kompromitovala privrednike nazivajući ih tajkunima. Ne vidim kako će se sada obuzdati populizam koji je uzeo maha.

* Znači li to da ne verujete u mogućnost da privatne kompanije uđu u dugoročna partnerstva sa državom?

- Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su od takozvanih tajkuna jedino nepopularniji političari, za koje se smatra da su korumpirani. Kako može zakon da se sprovodi uspešno ako se oko zajedničkog interesa spoje dve grupe bez poverenja javnosti. Naravno da će se javnost protiviti takvim aranžmanima sa tvrdnjama da je to samo novi oblik privatizacije i izvor korupcije. Ne verujem da to sada može da se promeni, bar ne u kratkom roku. Uostalom, neka to rešavaju oni koji su i zakuvali. Mislim da je ovo odlično pitanje za političare u kampanji.



 
Joomla templates by a4joomla