Baner
Baner
Baner
Građani plaćaju loše poteze banaka i države
Vesti
utorak, 08 maj 2012 09:03

Izvor: Danas

Beograd - Srpski poreski obveznici ove godine su prvi put počeli da sopstvenim novcem spašavaju propale domaće banke, koje su u prethodnom periodu olako davale kredite državnim firmama na ivici opstanka (sa koje su skliznule), privatizovanim gubitašima koje su vlasnici dodatno uništavali, a na kraju, ponekad, čak i običnim kriminalcima.

Kako bi i bilo očekivano, kada takvi klijenti više nisu mogli da vraćaju zajmove, bilo zato što su stavili katanac na preduzeća ili im je pravosuđe konfiskovalo imovinu, banke su ostale sa zjapećim rupama u svojim bilansima. Građani su danas pozvani da te rupe zatrpaju.

Banka koja je do sada dobila najviše javnog novca je Razvojna banka Vojvodine. Ova institucija nastala je od nekadašnje Metals banke, u kojoj je Narodna banka Srbije još 2008. uvela prinudnu upravu zbog nepravilnosti u poslovanju. Tada je kao prinudni upravnik imenovan Srđan Petrović, koji je 2010. uhapšen pod optužbom da je preko Metals banke prao novac narko-dilera Darka Šarića u vrednosti od 3,5 miliona evra. Prošle godine uhapšen je i Ananije Pavićević, bivši direktor Metals banke, zbog toga što je banku oštetio za 18 miliona evra, odobravajući pojedincima kredite bez ikakvog obezbeđenja, koji su zatim korišćeni, između ostalog i za kupovinu nekretnina u Crnoj Gori. Uz takvu istoriju nije ni čudo što Razvojna banka Vojvodine danas traži bar pet milijardi dinara od države, samo da se ne bi ugasila, a već je dobila više od četiri milijarde pomoći od AP Vojvodina.

Kako kažu u ovoj banci, gubitke su u prethodnom periodu ostvarivali „usled visokog iznosa potraživanja prema dužnicima u odnosu na koje banka ima ograničenu mogućnost sprovođenja naplate, jer su oni nakon poništenja privatizacije uvedeni u restrukturiranje ili im je, usled pokretanja krivičnog postupka protiv njihovog osnivača, dat status privremeno oduzete imovine“.

- Ova potraživanja su nastala u periodu do 2009. godine. S obzirom na njihovu visinu, klasifikaciju, visoke rezervacije i ispravke ovih potraživanja, banka je ostvarila gubitak iz redovnog poslovanja. Kumulativni gubitak prethodnih godina je odlukom Skupštine banke od 26. aprila, pokriven na teret kapitala i izdvojenih rezervi banke - kažu u RBV-u. Gubitak iz redovnog poslovanja, o kojem govore u ovoj banci u 2011. bio je 579 miliona dinara, a godinu dana ranije čak duplo veći.

To je rezultiralo time da je RBV prošlu godinu završila sa kapitalnom adekvatnošću od samo 6,64 odsto, što je značajno ispod minimuma od 12 procenata bez kojeg banke u Srbiji ne smeju da posluju. Zbog toga je u martu, AP Vojvodina bila prinuđena da dokapitalizuje RBV sa 4,28 milijardi dinara, posle čega je ta banka ispunila propisani donji prag kapitalne adekvatnosti.

Naredni korak za RBV biće emisija novih akcija u narednih mesec dana, kako bi i republika mogla da je dodatno kapitalizuje sa najverovatnije četiri milijarde dinara. Kako je za Danas potvrdio državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević, preostalih milijardu dinara, koje je banka tražila kao pomoć od države, najverovatnije će joj biti dato preko otkupa njenih problematičnih, odnosno teško naplativih kredita. RBV prema procenama ima oko 10 milijardi dinara takvih, takozvanih NPL kredita, od kojih se procenjuje da će samo jedna milijarda zapravo i moći da se naplati, mada izrada precizne analize o tome još nije završena. Država će dakle otkupiti svih 10 milijardi tih potraživanja, ali će RBV-u platiti samo milijardu, jer očekuje da preostalih devet milijardi nikad neće ni moći da naplati.

Tako će se bilansi ove banke rasteretiti, Agencija za osiguranje depozita će ostati sa ovim lošim zajmovima u svojim rukama.

Radosavljević, koji je i šef Radne grupe za očuvanje finansijske stabilnosti banaka, formirane nakon što je Vlada Srbije usvojila program pomoći, kojim je za spašavanje srpskih banaka odvojeno 300 miliona evra, kaže da je osim RBV-a, pomoć tražila i Privredna banka Beograd, koja je prošlu godinu završila u minusu od 792,6 miliona dinara. U toj banci proces je već završen, pa je pre par nedelja država dokapitalizovala PBB sa oko 19 miliona evra.

- Država sada ima oko 67 odsto udela u PBB-u u odnosu na oko 20 procenata ranije. Posle unošenja skoro dve milijarde dinara svežeg novca, PBB sada normalno funkcioniše - kaže Radosavljević.

Država je tako ove godine dobila još dve banke u svom većinskom vlasništvu, pošto će osim PBB-a, u RBV-u imati čak 99 odsto vlasništva kada se okončaju sve dokapitalizacije i kada se saberu udeli Republike i Pokrajine. Ipak, čak i sa svim narodnim milijardama koje se slivaju u njih, pitanje je koliko će te banke uopšte biti sposobne da opstanu na finansijskom tržištu ili ćemo kroz koju godinu opet imati drugi krug hapšenja i nekih novih dokapitalizacija.



 
Joomla templates by a4joomla