Банер
Банер
Банер
Опорезовати извоз софтвера и програмерских услуга и рад од куће
Вести
петак, 25 мај 2012 20:03

Извор: Блиц / Б92

Извоз софтвера из Србије у 2011. вредео је око 200 милиона долара, што је за око 60 милиона долара више од вредности извезених малина. Проблем је, међутим, што тај званични извоз софтвера представља само 40 одсто вредности стварног извоза.

То значи да је стварна вредност тог извоза око пола милијарде долара, односно да Србија годишње у сивим токовима ИТ извоза изгуби око 300 милиона долара. Због тога су у Пореској управи најавили појачану контролу извозника софтвера у 2012. години, што ће, како за “Блиц” каже Дејан Видојевић, помоћник директора Пореске управе и директор Сектора те управе за развој и рачунарску подршку, радити Одељење за контролу легалности софтвера.

- На смањењу непознатог тржишта извозника софтвера и заштите интелектуалне својине на рачунарске програме, радиће се уз подршку инспектора за контролу јавних прихода Пореске управе, Министарства унутрашњих послова, Пореске полиције и Привредне коморе Србије - каже Видојевић.

Сама контрола, коју иначе подржавају водећи људи ИТ сектора у Србији ће, међутим, бити веома тежак и мукотрпан посао, на шта указује и Милош Благојевић, менаџер за развој пословања компаније „Мајкрософт“.

Подстицаји

Говорећи о могућим подстицајима ИТ сектору у Србији, Милан Шолаја, директор војвођанског ИКТ кластера, каже како је у Румунији ИТ сектор ослобођен пореза и доприноса. „То значи да ако платите свог програмера, не морате и да плаћате доприносе за њега. Јесте да онда мање пара иде у буџет, али се отвара више радних места у више легалних фирми“ - каже Шолаја.

- Извоз софтвера је доста тешко контролисати, с обзиром на то да цео процес може да се спроведе преко интернета, па му је тешко ући у траг. Можда је једно од решења јача контрола уплата из иностранства, јер софтвер који је прозведен за иностраног клијента вероватно мора бити на неки начин плаћен преко рачуна. У сваком случају, надлежни органи морају да се прилагоде контролама ових технолошко развијених послова како би ефикасно спровођење законског оквира било могуће - каже Благојевић за “Блиц”.

Са њиме се слаже и Милан Шолаја, директор војвођанског ИКТ кластера, који додаје да ситуацију отежава чињеница да су илегални извозници углавном људи који од куће раде послове за клијенте у иностранству.

- Истовремено треба утврдити и због чега се људима више исплати да раде од куће на црно. Потребни су и одређени подстицаји од државе како би се ти послови увели у легалне токове - каже он, додајући да појединци, у зависности од обима посла и квалитета којим раде, месечно у овом сектору могу да зараде и до четири-пет хиљада евра.

Углавном је реч, како каже, о аутсорсингу - када се за клијента из иностранства ради одређени посао. У том случају, заправо, ИТ стручњаци из Србије представљају подизвођаче радова, за веће стране фирме.

- То је одличан пословни модел и за легалне фирме, а не само за појединце који раде у кућној радиности - каже Шолаја додајући да је други модел “претварање и уградња” сопственог знања о неком процесу или технологије у одређени софтвер који ће касније бити понуђена на продају.

- Добит је ту већа, али захтева и већа улагања у новцу и времену, због чега се више људи одлучује да раде аутсорсинг. А тиме се више развија инострани него домаћи ИТ сектор - закључује Шолаја.

ТОП 5 извозних софтвера  
•    Софтвери за даљинско очитавање бројила за потрошњу електричне енергије и воде
•    Програми за клађење и игре на срећу
•    Апликације за комуникацију
•    Програми за мрежу и мрежну опрему
•    Домаће услуге напредног веб програмирања



 
Јоомла templateс бy а4јоомла