Банер
Банер
Банер
Музички динар - поново стижу решења
Вести
среда, 18 јул 2012 10:19

Извор: Данас

Београд - Занатлије и предузетници који се одваже до отворе радњу често нису свесни шта им је све, осим локала и робе којом ће исти да напуне, потребно. Међу бројним наметима који најчешће завршавају на рачуну државе будући предузетници имају обавезу да плате и за сваку песму коју пусте у својој радњи. Популарни „музички динар“ три последње године био је разлог трвења међу послодавцима и заштитницима права музичких аутора. Једни су тражили да им се „данак“ укине или смањи, други позивали на не фер игру јер и музичари ваљда нешто вреде.

Ауторско дело је у сваком случају неопходно заштити, али послодавцима су месечни рачуни од по неколико хиљада динара били превелик терет на скроман буџет. Нарочито онима који тек улазе у посао.

Прича око музичког динара захуктала се крајем прошле године када је лидер УРС-а Млађан Динкић предложио укидање ове накнаде за све занатлије, а за остале смањење. Влада је у фебруару усвојила предлог измена Закона о ауторским правима којима се плаћање музичког динара укида за фризере, обућаре, кројаче, аутомеханичаре и остале власнике занатских радњи. Предлог није стигао до Скупштине, а у међувремену десили су се избори.

Попуст од 35 до 75 одсто

Максималан попуст за власнике локала у источној и јужној Србији је од 65 до 75 одсто, за оне у централном и западном делу наше земље од 55 до 75 одсто, у Војводини су попусти за музички динар од 45 до 65 одсто, док је у Београду разумљиво попуст најмањи и креће се од 35 до 55 одсто.

- Мислио сам да је држава укинула то плаћање јер ми неколико месеци нису стизали рачуни, да би крајем јуна коначно стигао рачун - каже за Данас власник фризерског салона на Палилули. На његово питање надлежнима због чега рачуна није било неко време, речено му је да је до „техничке процедуре“. У Сокоју међутим тврде да то нема никакве везе са укидањем, да музички динар није укинут, а да рачун мора да се плати.

Ситуација на релацији привредници-музичари данас није толико лоша, јер су Унија послодаваца као представник привреде и Сокој успели недавно да се договоре око попуста који ће сви добити, а крећу се од 35 до 75 одсто у зависности од величине објекта у његове локације. На пример, попуст за локале у Војводини је 10 одсто, оне у Централној Србији 20 одсто, а у неразвијеним подручјима 30 одсто. На сваки овај попуст додаје се још пет одсто за оне који редовно сваког месеца уплаћују ову накнаду. Они који прикупе новац за шест месеци унапред, добијају додатних 10 одсто, а за годину унапред 25 одсто.

Протестно писмо

Електронски медији из Крушевца упутили су протестно писмо Сокоју, негодујући због тога што су рачуни за јануар и фебруар ове године већи четири пута него 2011. „Питамо се на основу ког критеријума је донета одлука о повећању накнада и да ли је онима који одлучују о повећању познато у колико се тешкој финансијској ситуацији налазе медији у Србији“, питају се у саопштењу које су медијима проследили представници телевизија Крушевац, Плус и Јефимија и радио станица Антена и Рубин. Медији у Крушевцу, како наводе у писму, нису спремни, нити имају објективних могућности да плате повећање такси и због тога су предрачуне које је послао Сокој „вратили на преиспитавање“. У Сокоју кажу да нису упознати са садржајем писма а коментар нисмо добили ни када смо им проследили протест Крушевљана.

- То значи, да ако имате локал у неразвијеној општини у Србији, плаћате редовно рачун и то унапред, можете да уштедите и до 75 одсто - истиче за Данас Драгољуб Рајић из Уније послодаваца. Велики број оних који улазе у посао међутим нема склопљен уговор са Сокојем.

Наш саговорник саветује све који отварају бизнис да уђу у тај систем плаћања јер је то много лакше него да плаћају казне. Осим тога, многи предузетници или занатлије нису довољно упознати са свим овим, па и не знају да сами морају да склопе уговор јер их нико неће јурити нити им то предложити.

Просечна месечна издвајања једног предузетника за музички динар су од 400 до 1.000 динара, уз то наравно треба додати и обавезе које имају према Организацији произвођача фонограма (која је често већа од накнаде Сокоја). Највеће накнаде међутим плаћају угоститељи и они су ти који су досад имали највише проблема јер су њихове месечне накнаде за музику коју имају од 25.000 до 40.000 динара.

Рајић напомиње да сада када је ситуација са Сокојем решена, остаје да се види шта се може учинити са накнадом за коришћење фонограма. „УПС ће и даље инсистирати код надлежних државних институција да се ова накнада примерено умањи и да се након тога изврши обједињавање наплате накнада, односно да се накнада плаћа само једној организацији, а да оне касније између себе поделе наплаћена средства“, истиче Рајић.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла