Банер
Банер
Банер
Примена конформне методе код обрачуна законске затезне камате проглашена неуставном
Вести
среда, 01 август 2012 20:22

Извор: Правни портал, Б92 биз

Уставни суд Републике Србије утврдио је својом Одлуком број  ИУз-82/2009 („Сл. гласник РС“, бр. 73/12) да одредба члана 3. став 1. Закона о висини стопе затезне камате („Сл. гласник РС“, бр. 9/01), у делу који гласи: „применом конформне методе“, није у сагласности са Уставом, и да иста престаје да важи даном објављивања одлуке  у „Сл. гласнику РС“, односно 27. јула 2012. год.

Подсетићемо, став, 1. члана 3. наведеног закона, до сада је гласио:

“Обрачун дуга увећаног за затезну камату врши се тако да се фиксна стопа од 0,5% множи износом главног дуга увећаног за камату по стопи из члана 2. тачка 1. овог закона, применом конформне методе.“.

Суд оцењује да се оспореном законском регулативом повређује уставно начело забране дискриминације по било ком основу и једнакости свих пред Уставом и законом, у смислу одредаба члана 21. ст. 1. и 3. Устава, будући да је предвиђен различит начин каматног обрачуна за потраживања које банке имају према својим клијентима – физичким и правним лицима (примена конформне методе), у односу на ситуацију када се обрачунава камата на дугове по истом основу када су банке клијенти Народне банке Србије (примена методе простог интересног рачуна). Такво разликовање правног статуса дужника који се налазе у истој правној ситуацији (дужничкој доцњи), према оцени Суда, нема објективног и рационалног оправдања.

Поред овога, Уставни суд констатује да је за једну врсту дужника који се налазе у доцњи са исплатом дуга обрачун камате прописан законом, док је за другу врсту дужника (пословне банке које су у доцњи према Народној банци) начин обрачуна камате методом простог интересног рачуна прописан одлуком гувернера Народне банке. Уставни суд, такође, сматра да се оспореном регулативом повређује и уставно начело једнакости правног положаја субјеката на тржишту прописаног одредбом члана 84. став 1. Устава, јер се различитим методама каматног обрачуна банке као дужници према Народној банци Србије доводе у повољнији правни и економски положај у односу на остале субјекте (правна и физичка лица) када се задужују код истих банака.

Оваква одлука Уставног суда донета пуних 11 година након усвајања закона, ће изазвати многе последице у погледу већ обрачунатих камата, као и спроведених поступака наплате, ако се узме у обзир одредбе Закона о уставном суду, да свако коме је повређено право коначним или правноснажним појединачним актом, донетим на основу закона за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности с Уставом, има право да тражи од надлежног органа измену тог појединачног акта, у складу са правилима поступка у коме је појединачни акт донет а да се предлог за измену таквог коначног или правноснажног појединачног акта може поднети у року од шест месеци од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије”, ако од достављања појединачног акта до подношења предлога или иницијативе за покретање поступка није протекло више од две године.

Такође, исти закон каже и да закони и други општи акти за које је одлуком Уставног суда утврђено да нису у сагласности с Уставом, не могу се примењивати на односе који су настали пре дана објављивања одлуке Уставног суда, ако до тог дана нису правноснажно решени, што поставља и многа друга питања у вези обрачуна законске затезне камате.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла