Baner
Baner
Baner
Primena konformne metode kod obračuna zakonske zatezne kamate proglašena neustavnom
Vesti
sreda, 01 avgust 2012 20:22

Izvor: Pravni portal, B92 biz

Ustavni sud Republike Srbije utvrdio je svojom Odlukom broj  IUz-82/2009 („Sl. glasnik RS“, br. 73/12) da odredba člana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate („Sl. glasnik RS“, br. 9/01), u delu koji glasi: „primenom konformne metode“, nije u saglasnosti sa Ustavom, i da ista prestaje da važi danom objavljivanja odluke  u „Sl. glasniku RS“, odnosno 27. jula 2012. god.

Podsetićemo, stav, 1. člana 3. navedenog zakona, do sada je glasio:

“Obračun duga uvećanog za zateznu kamatu vrši se tako da se fiksna stopa od 0,5% množi iznosom glavnog duga uvećanog za kamatu po stopi iz člana 2. tačka 1. ovog zakona, primenom konformne metode.“.

Sud ocenjuje da se osporenom zakonskom regulativom povređuje ustavno načelo zabrane diskriminacije po bilo kom osnovu i jednakosti svih pred Ustavom i zakonom, u smislu odredaba člana 21. st. 1. i 3. Ustava, budući da je predviđen različit način kamatnog obračuna za potraživanja koje banke imaju prema svojim klijentima – fizičkim i pravnim licima (primena konformne metode), u odnosu na situaciju kada se obračunava kamata na dugove po istom osnovu kada su banke klijenti Narodne banke Srbije (primena metode prostog interesnog računa). Takvo razlikovanje pravnog statusa dužnika koji se nalaze u istoj pravnoj situaciji (dužničkoj docnji), prema oceni Suda, nema objektivnog i racionalnog opravdanja.

Pored ovoga, Ustavni sud konstatuje da je za jednu vrstu dužnika koji se nalaze u docnji sa isplatom duga obračun kamate propisan zakonom, dok je za drugu vrstu dužnika (poslovne banke koje su u docnji prema Narodnoj banci) način obračuna kamate metodom prostog interesnog računa propisan odlukom guvernera Narodne banke. Ustavni sud, takođe, smatra da se osporenom regulativom povređuje i ustavno načelo jednakosti pravnog položaja subjekata na tržištu propisanog odredbom člana 84. stav 1. Ustava, jer se različitim metodama kamatnog obračuna banke kao dužnici prema Narodnoj banci Srbije dovode u povoljniji pravni i ekonomski položaj u odnosu na ostale subjekte (pravna i fizička lica) kada se zadužuju kod istih banaka.

Ovakva odluka Ustavnog suda doneta punih 11 godina nakon usvajanja zakona, će izazvati mnoge posledice u pogledu već obračunatih kamata, kao i sprovedenih postupaka naplate, ako se uzme u obzir odredbe Zakona o ustavnom sudu, da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet a da se predlog za izmenu takvog konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije”, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine.

Takođe, isti zakon kaže i da zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, što postavlja i mnoga druga pitanja u vezi obračuna zakonske zatezne kamate.



 
Joomla templates by a4joomla