Банер
Банер
Банер
За породиљску надокнаду потребно 86 докумената
Вести
понедељак, 13 август 2012 13:38

Извор: Данас

Београд - Грађани и привреда свакодневно се боре са шумом папира и бирократских процедура, а само за остваривање породиљске накнаде потребно је чак 86 докумената, од којих је према анализама стручњака чак 80 непотребно. Такође, ако би трудница била пет месеци на трудничком боловању, морала би сваки месец да доказује да је трудна носећи исте документе. То је 36 докумената на укупно 43 папира.

Чекање у реду и губљење времена и новца није заобишло ни привреднике, а како за Данас објашњавају у Националној алијанси за локални економски развој (НАЛЕД), предузеће може да изгуби четири сата и 27 минута на пријаву или одјаву радника, пет сати и 55 минута за промену средишта предузећа и два сата и 16 минута за уверење о плаћеном порезу и то само ако има стално запосленог административног радника који се тиме бави. У НАЛЕД-у истичу да грађани годишње на име Републичке административне таксе, када ваде извод из матичне књиге рођених, уверење о држављанству и остале документе, плате 9,27 милијарди динара.

- Када не би плаћали таксу за документе које им тражи други државни орган, односно када би их размењивали електронски, то би уштедело 4,61 милијарди динара, објашњавају у НАЛЕД-у.

Анализе ове асоцијације показале су да у Србији постоји чак 157 непотребних процедура, које државу и грађане годишње коштају 1,35 милијарди динара.

- На тих 1,35 милијарди треба додати и 730 милиона евра годишње, колико привреда издваја за 77 од чак 370 парафискалних намета. Све компликоване и непотребне процедуре вероватно је немогуће пребројати, јер многи нови закони намећу и нове процедуре и формуларе, па је неопходно стално држати пажњу на овом проблему и у континуитету радити на поједностављењу и елиминацији непотребних процедура. Запослени у државним органима се очигледно осећају моћније што је процедура пред њиховим шалтерима компликованија. И онда чујемо да је неко дозволу добио и пре рока, а неко чека годинама. Прва сумња пада наравно на корупцију, а знамо докле све могу да воде корени корупције. То руши ионако слабо поверење грађана у државу - напомињу у НАЛЕД-у. Како објашњавају, најчешће се може чути да средњи ниво администрације кочи укидање непотребних процедура, да се неки орган противи и слично, али да „Влада, министри и председници општина имају моћ да тај отпор сузбију“.

На ове проблеме више пута је указивао и заштитник грађана Саша Јанковић. Он за Данас каже да ће још један од задатака у новом мандату бити да помогне држави да постане одговорна према својим обавезама, уместо да грађани трпе последице због административних грешака. Као један од примера из праксе, наш саговорник наводи случај издавања докумената.

- Грађанин је добио јавну исправу са грешком, погрешним именом. Када је захтевао да се то исправи, тражено му је да плати таксу за исправку документа и није могао да добије нови док није платио још 600 динара. После обраћања заштитнику грађана и спроведеног поступка контроле, руководилац филијале који је упорно одбијао да призна грешку у извршавању закона је смењен, а нови је позвао грађанина у своју канцеларију, вратио му новац и извинио се. Истовремено, републичка централа је послала упутство свим филијалама како се нигде таква грешка не би поновила, наводи Јанковић.

То је, међутим, пример у коме је одговорност за рад у јавном сектору могуће успоставити, јер закони то омогућавају, само се неправилно примењују или не примењују, каже заштитник грађана. Према његовим речима, много већи проблем представљају животне ситуације у којима наш правни поредак трпи штету због тога што неко трећи није поштовао закон или вршио своја овлашћења.

- То се дешава са свим радницима чији послодавци годинама нису уплаћивали доприносе у јавне фондове. Пореска управа, фондови и инспекцијске службе су седеле скрштених руку, а радници се, када дође моменат да иду у пензију или, однедавно, добију маркицу и здравствену књижицу, суоче са тиме да им право за које Устав прописује да га држава јемчи, бива ускраћено. Према подацима Пореске управе чак 55.000 послодаваца не уплаћује доприносе. Толерисањем таквог стања и пребацивањем штете на већ обесправљене раднике и њихове породице улажемо у социјалну пропаст и то се мора системски, на нивоу закона, променити, наглашава Јанковић.

Неопходне промене

Остало је да држава укине или промени око 100 компликованих процедура које је утврдила некадашња владина Јединица за свеобухватну реформу прописа и око 50 процедура које је НАЛЕД регистровао у својој Сивој књизи у којој су такође евидентиране проблематичне административне баријере. Велики број бирократских процедура може да се промени у року од само неколико месеци. Довољно је, рецимо, да институција само промени свој правилник. Не мора да се иде на промену закона.



 
Јоомла templateс бy а4јоомла