Baner
Baner
Baner
Za porodiljsku nadoknadu potrebno 86 dokumenata
Vesti
ponedeljak, 13 avgust 2012 13:38

Izvor: Danas

Beograd - Građani i privreda svakodnevno se bore sa šumom papira i birokratskih procedura, a samo za ostvarivanje porodiljske naknade potrebno je čak 86 dokumenata, od kojih je prema analizama stručnjaka čak 80 nepotrebno. Takođe, ako bi trudnica bila pet meseci na trudničkom bolovanju, morala bi svaki mesec da dokazuje da je trudna noseći iste dokumente. To je 36 dokumenata na ukupno 43 papira.

Čekanje u redu i gubljenje vremena i novca nije zaobišlo ni privrednike, a kako za Danas objašnjavaju u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED), preduzeće može da izgubi četiri sata i 27 minuta na prijavu ili odjavu radnika, pet sati i 55 minuta za promenu središta preduzeća i dva sata i 16 minuta za uverenje o plaćenom porezu i to samo ako ima stalno zaposlenog administrativnog radnika koji se time bavi. U NALED-u ističu da građani godišnje na ime Republičke administrativne takse, kada vade izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i ostale dokumente, plate 9,27 milijardi dinara.

- Kada ne bi plaćali taksu za dokumente koje im traži drugi državni organ, odnosno kada bi ih razmenjivali elektronski, to bi uštedelo 4,61 milijardi dinara, objašnjavaju u NALED-u.

Analize ove asocijacije pokazale su da u Srbiji postoji čak 157 nepotrebnih procedura, koje državu i građane godišnje koštaju 1,35 milijardi dinara.

- Na tih 1,35 milijardi treba dodati i 730 miliona evra godišnje, koliko privreda izdvaja za 77 od čak 370 parafiskalnih nameta. Sve komplikovane i nepotrebne procedure verovatno je nemoguće prebrojati, jer mnogi novi zakoni nameću i nove procedure i formulare, pa je neophodno stalno držati pažnju na ovom problemu i u kontinuitetu raditi na pojednostavljenju i eliminaciji nepotrebnih procedura. Zaposleni u državnim organima se očigledno osećaju moćnije što je procedura pred njihovim šalterima komplikovanija. I onda čujemo da je neko dozvolu dobio i pre roka, a neko čeka godinama. Prva sumnja pada naravno na korupciju, a znamo dokle sve mogu da vode koreni korupcije. To ruši ionako slabo poverenje građana u državu - napominju u NALED-u. Kako objašnjavaju, najčešće se može čuti da srednji nivo administracije koči ukidanje nepotrebnih procedura, da se neki organ protivi i slično, ali da „Vlada, ministri i predsednici opština imaju moć da taj otpor suzbiju“.

Na ove probleme više puta je ukazivao i zaštitnik građana Saša Janković. On za Danas kaže da će još jedan od zadataka u novom mandatu biti da pomogne državi da postane odgovorna prema svojim obavezama, umesto da građani trpe posledice zbog administrativnih grešaka. Kao jedan od primera iz prakse, naš sagovornik navodi slučaj izdavanja dokumenata.

- Građanin je dobio javnu ispravu sa greškom, pogrešnim imenom. Kada je zahtevao da se to ispravi, traženo mu je da plati taksu za ispravku dokumenta i nije mogao da dobije novi dok nije platio još 600 dinara. Posle obraćanja zaštitniku građana i sprovedenog postupka kontrole, rukovodilac filijale koji je uporno odbijao da prizna grešku u izvršavanju zakona je smenjen, a novi je pozvao građanina u svoju kancelariju, vratio mu novac i izvinio se. Istovremeno, republička centrala je poslala uputstvo svim filijalama kako se nigde takva greška ne bi ponovila, navodi Janković.

To je, međutim, primer u kome je odgovornost za rad u javnom sektoru moguće uspostaviti, jer zakoni to omogućavaju, samo se nepravilno primenjuju ili ne primenjuju, kaže zaštitnik građana. Prema njegovim rečima, mnogo veći problem predstavljaju životne situacije u kojima naš pravni poredak trpi štetu zbog toga što neko treći nije poštovao zakon ili vršio svoja ovlašćenja.

- To se dešava sa svim radnicima čiji poslodavci godinama nisu uplaćivali doprinose u javne fondove. Poreska uprava, fondovi i inspekcijske službe su sedele skrštenih ruku, a radnici se, kada dođe momenat da idu u penziju ili, odnedavno, dobiju markicu i zdravstvenu knjižicu, suoče sa time da im pravo za koje Ustav propisuje da ga država jemči, biva uskraćeno. Prema podacima Poreske uprave čak 55.000 poslodavaca ne uplaćuje doprinose. Tolerisanjem takvog stanja i prebacivanjem štete na već obespravljene radnike i njihove porodice ulažemo u socijalnu propast i to se mora sistemski, na nivou zakona, promeniti, naglašava Janković.

Neophodne promene

Ostalo je da država ukine ili promeni oko 100 komplikovanih procedura koje je utvrdila nekadašnja vladina Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa i oko 50 procedura koje je NALED registrovao u svojoj Sivoj knjizi u kojoj su takođe evidentirane problematične administrativne barijere. Veliki broj birokratskih procedura može da se promeni u roku od samo nekoliko meseci. Dovoljno je, recimo, da institucija samo promeni svoj pravilnik. Ne mora da se ide na promenu zakona.



 
Joomla templates by a4joomla