Baner
Baner
Baner
Isplaćeno više penzija nego plata
Vesti
ponedeljak, 15 oktobar 2012 20:22

Izvor: Press / B92

Beograd -- Statistika potvrđuje da u Srbiji ima više zaposlenih nego penzionera, ali je u ove godine život demantovao statistiku, jer je isplaćeno više penzija nego plata.

Do ovakvog čudnog zapleta došlo je zato što ogroman broj radnika ne dobija redovno platu, pa su na 1,68 miliona isplaćenih penzijskih čekova bile svega 1,63 zarade, piše Pres.

Stručnjaci kažu da ovakvi podaci ne treba da nas iznenađuju, jer je zbog krize sve više preduzeća koja ne mogu redovno da isplaćuju zaposlene.

Zbog toga je sve više porodica u Srbiji koje izdržavaju njeni najstariji članovi, koliko god to čudno zvučalo s obzirom na visinu penzionerskih primanja.

Pa, možda i sami možete priznati, koliko puta ste pozajmili koju hiljadu od mame ili tate ili ste „ukrali" od dece džeparac, koji su mu u džep ugurali baka ili deka?

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da praksa da "penzioneri izdržavaju zaposlene" nije od juče, već da taj "poremećaj" traje još od 2010. godine.

"Za mnoge mlade bračne parove zajednica sa roditeljima i donacije od penzija jedini su način da prežive. Da nije toga, reakcije na posledice ekonomske krize bile bi sigurno agresivnije. Ovaj trend nije prisutan samo kod nas, već i kod drugih naroda. Tako najnovija istraživanja pokazuju da Italijani zbog krize umesto sa 24 od roditelja odlaze sa 32 godine, a Amerikanci, koji su ranije sa 19 godina već bili samostalni, sada samostalnost postižu tek sa 23", kaže Zdravković.

Miroslav Zdravković ističe da je do ovakve poražavajuće ekonomske situacije dovelo to što su zarade u privredi nerealno male i neredovne, a broj je penzionera premašio broj zaposlenih.

"Prema anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku, udeo plata u ukupnim prihodima domaćinstva stagnira, a udeo penzija raste već godinama. Za devet godina porastao je sa 20 na čak 32,6 odsto. Tako su raspoloživa sredstva po domaćinstvu od 2003. do danas povećana za 148,2 evra, pri čemu je najveći rast ostvaren od penzija 91,5 evra, a od plata 65,8 evra", ističe Zdravković.

Poslanik PUPS-a Momo Čolaković kaže za Pres da ga ne raduje ta činjenica, jer ukazuje da nema dovoljno zapošljavanja mladih, ali i da poslodavci ne isplaćuju svoje radnike.

"Ukoliko se to nastavi, penzijski fond neće moći da se puni i onda može da se ugrozi i redovnost isplata penzija. Ovakva „zavisnost" domaćinstava od njenih najstarijih članova ne iznenađuje, jer su penzije, iako skromne, ipak redovne, a uvek se usklađuju sa inflacijom iz prethodnih šest meseci", ističe Čolaković.

A da je alarm upaljen pokazali su i podaci Republičkog zavoda za statistiku koji su ukazali da je broj zaposlenih za svega 43.000 veći od broja penzionera, što dovodi do toga da 1,025 radnika izdržava jednog penzionera.

Do pre 10 ili 15 godina taj odnos je bio znatno bolji i išao je u prilog zaposlenima. Devedesetih je, na primer, 2,5 zaposlenih izdržavalo jednog penzionera. Posle 1970. na jednog penzionera dolazila su 4,2 radnika, a odmah nakon Drugog svetskog rata odnos je bio šest radnika na jednog penzionera.

Situacija se drastično menja od 2000, kada se sve više smanjuje broj radnika. Kako će biti ubuduće možemo samo da naslućujemo, tim pre jer anketa Unije poslodavaca s kraja prošle godine pokazuje da skoro svaki peti preduzetnik isplaćuje zarade sa zakašnjenjem većim od tri meseca.

Ništa vedriji nisu ni podaci sindikata, koji tvrde da su neredovnim primanjima najviše ugroženi radnici u proizvodnim firmama, a posebno u građevinskoj industriji.

Šta je održivo rešenje?

Ekonomisti smatraju da ukoliko država ne preduzme ozbiljne socijalne i ekonomske reforme situacija može da eskalira i ugrozi kasu iz koje se isplaćuju trenutno najredovnija primanja u Srbiji. Zato Boško Mijatović kaže da što pre moraju da se definišu mere koje mogu da obezbede punjenje budžeta.

"Perspektiva nije dobra, jer stanovništvo Srbije stari i broj penzionera će se povećavati, dok broj zaposlenih nastavlja da pada, jer nema investicija i novih radnih mesta. Treba da se zna da sada doprinosi pokrivaju samo jednu polovinu rashoda za penzije, dok se druga polovina obezbeđuje direktno iz opštih prihoda države, što opterećuje budžet i stvara deficit", kaže Mijatović.

Njegov kolega Zoran Popov smatra da smanjenje penzija i plate znače i smanjenje tražnje, a rezultat toga je manja proizvodnja, dalje otpuštanje radnika, a kasa se neće popuniti.

"Jedino održivo rešenje je ekonomski razvoj i rast. Da bi se to postiglo, potrebno je definisati program revitalizacije poljoprivrede i program reindustrijalizacije preduzeća koja su u restrukturiranju ili neuspešno privatizovanih. To podrazumeva da država izdvoji novac i oživi preduzeća za koja nisu potrebna velika sredstva, a koja mogu za kratko vreme da daju profit. Samo tako se može postići da umesto penzija plate prevladajus. U suprotnom, može da nam se desi socijalna bomba", kaže Popov.

Isplata zarada

REDOVNO
Preduzetnici 15,8 %
Mala preduzeća 18,2 %
Srednja preduzeća 16,1 %
Velika preduzeća 21,6 %
Prosek 17,93%

DO 30 DANA
Preduzetnici 17,2 %
Mala preduzeća 20,2 %
Srednja preduzeća 18 %
Velika preduzeća 19,1 %
Prosek 18,62%

DO 60 DANA
Preduzetnici 17,6 %
Mala preduzeća 24,7 %
Srednja preduzeća 18,3 %
Velika preduzeća 9,3 %
Prosek 17,47%

VIŠE OD 90 DANA
Preduzetnici 18,5%
Mala preduzeća 6,6%
Srednja preduzeća 16,7 %
Velika preduzeća 25,5 %
Prosek 16,83%

Podaci Unije poslodavaca Srbije, decembar 2011.

Broj penzionera i zaposlenih

2009.
Penzioneri 1.603.668
Zaposleni 1.889.085

 

2010.
Penzioneri 1.626.581
Zaposleni 1.795.775

 

2011.
Penzioneri 1.638.645
Zaposleni 1.746.138


2012.
Penzioneri 1.689.124
Zaposleni 1.734.000

* Podaci Republičkog zavoda za statistiku

 
Joomla templates by a4joomla