Komentar novog Zakona o udruženjima

Prvi put objavljen 25.09.2009. godine

Piše: Andrijana Radojević

Novi Zakon o udruženjima uveo je znatne novine u odnosu na Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju SFRJ koji je prestao da važi donošenjem novog zakona. Bez namere da ulazimo u dublju pravnu analizu novih zakonskih rešenja, na ovom mestu ćemo ukazati na najznačajnije novine koje su uvedene novim zakonom.

1. Registracija udruženja, po sistemu prijave, vrši se u Agencije za privredne registre, što implicira obavezu postojećih udruženja da izvrše preregistraciju u roku od 18 meseci.
Ukoliko prijava ne sadrži sve što je potrebno za upis Registrator će pozvati podnosioca prijave da u ostavljenom roku ukloni uočene nedostatke, a ukoliko on to ne učini prijava će se odbaciti rešenjem protiv koga je dozvoljeno pokretanje upravnog spora. Kao razloge za odbacivanje prijave zakon navodi: podnošenje prijave od strane neovlašćenog lica, nedostatke u nazivu udruženja, podnošenje prijave bez svih zakonom propisanih priloga, kao i podnošenje prijave, osnivačkog akta i statuta koji ne sadrže sve zakonom propisane elemente. Ukoliko je prijava uredna, i sadrži sve zakonom propisane elemente, Registrator je dužan da u roku od 30 dana donese rešenje o upisu, a ukoliko to ne učini u navedenom roku smatraće se da je udruženje upisano u registar.

2. Takođe je potrebno istaći da se udruženje može osnovati i bez upisa u registar (princip dobrovoljnosti upisa u registar), i u tom slučaju na njega se primenjuju pravna pravila o građanskom ortakluku. Razlika se ogleda u tome što upisom u registar udruženje stiče status pravnog lica koji mu omogućava da samostalno istupa u pravnom prometu, da konkuriše za dobijanje sredstava iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, da uživa određene carinske povlastice itd. Novim zakonom predviđena je i mogućnost osnivanja udruženja na određeno i neodređeno vreme, što je u direktnoj vezi sa ostvarivanjem ciljeva zbog kojih je udruženje osnovano.

3. Prema novom zakonskom rešenju, umesto dosadašnjih 10, udruženje mogu osnovati najmanje 3 osnivača od kojih najmanje jedan mora imati prebivalište odnosno sedište (u zavisnosti da li se kao osnivači pojavljuju fizička ili pravna lica) na teritoriji Republike Srbije. Iz ovoga se vidi da osnivači mogu biti poslovno sposobna fizička ili pravna lica, s tim što osnivači jednog udruženja mogu istovremeno biti fizička i pravna lica. Osnivač udruženja, kao i njegov član, može biti i maloletno lice sa navršenih 14 godina života uz uslov da postoji overena pismena izjava o davanju saglasnosti njegovog zakonskog zastupnika.
Takođe je potrebno istaći da novi zakon na detaljan način reguliše obaveznu sadržinu osnivačkog akta i statuta, s tim da udruženje ovim aktima može urediti i druga pitanja zakoja smatra da su od značaja za rad udruženja.

4. Kada je u pitanju naziv udruženja, pored naziva na srpskom jeziku u registar može biti upisan i naziv udruženja na jeziku neke nacionalne manjine ili, ako to predviđa statut udruženja, naziv udruženja može biti upisan u prevodu na jedan ili više stranih jezika. Naziv udruženja može sadržati i strane reči, ukoliko te reči čine naziv međunarodne organizacije čije je udruženje član, da su takve reči uobičajene u srpskom jeziku, da za takve reči ne postoji odgovarajuća reč  na srpskom jeziku, ili da su upitanju reči na nekom mrtvom jeziku.
Takođe, naziv udruženja ne sme biti istovetan ili sličan (do te mere da bude zamenljiv) sa nazivom drugog udruženja koje je upisano ili ranije prijavljeno za upis u registar. Uporište ovakvog zakonskog rešenja leži u činjenici da udruženja u određenoj meri mogu obavljati privrednu delatnost, pa samim tim postoji mogućnost nastanka zabune u prometu u pogledu subjekta od koga određena roba potiče, odnosno koji vrši određene usluge. Sve što je rečeno za istovetnost odnosno sličnost u pogledu imena udruženja važi i za vizuelne znake jednog udruženja.

5. Novi zakon propisuje da udruženja mogu da stiču imovinu na svaki zakonom dozvoljen način, a predviđena je i mogućnost obavljanja privredne i druge aktivnosti kojom se stiče dobit. Ova aktivnost mora biti navedena u statutu udruženja, manjeg obima i mora služiti ostvarivanju neprofitnih ciljeva zbog kojih je udruženje i osnovano, što znači da se tako ostvarena dobit udruženja ne može raspodeljivati osnivačima, članovima, članovima organa, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima (u smisli Zakona o privrednim društvima).
Sredstva koja su udruženju dodeljena iz budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, a na osnovu sprovedenog javnog konkursa, udruženje je dužno da koristi isključivo za realizovanje odobrenih programa. Udruženja koja koriste ova sredstva moraju najmanje jednom godišnje da stave na uvid javnosti izveštaj o svom radu, obimu i načinu sticanja i korišćenja dobijenih sredstava, kao i da ovaj izveštaj dostave davaocu sredstava.
Ukoliko udruženje prestane sa radom njegova imovina se dodeljuje primaocu imovine koga je udruženje dužno da odredi statutom, s tim što to mora biti domaće neprofitno pravno lice koje je osnovano radi ostvarivanja istih ili sličnih ciljeva kao i samo udruženje. Ukoliko udruženje ne odredi statutom primaoca imovine ili ako nije moguće postupiti na način koji je predviđen statutom ili zakonom, imovina udruženja postaje imovina Republike Srbije, a pravo korišćenja pripada jedinici lokalne samouprave na čijoj je teritoriji udruženje imalo sedište.

6. Značajnu novinu predstavlja i mogućnost upisa u registar predstavništva stranog udruženja koji se takođe vodi kod Agencije za privredne registre. Predstavništvo stranog udruženja može iz inostranstva unositi finansijska sredstva za svoj rad i ostvarivanje svog programa a u skladu sa odredbama Zakona o deviznom poslovanju, a nakon iznirenja svih dospelih poreskih i drugih obaveza, neutrošena finansijska sredstva se mogu izneti iz naše zemlje u skladu sa odredbama istog zakona.
Takođe, predstavništvo stranog udruženja ima pravo da deluje slobodno na teritoriji Republike Srbije, ako njegovi ciljevi i delovanje nisu u suprotnosti sa Ustavom naše zemlje, Zakonom o udruženjima, međunarodnim ugovorima koje je zaključila naša zemlja i drugim propisima.
-----------------------------------

Više o postupku usklađivanja sa novim Zakonom o udruženjima možete pročitati ovde.