Prenosimo - piše: Časlav Kuzmanović
Izvor: Fond strateške kulturme / Vaseljenska TV

Ruska rublja 22. oktobra je uvedena na listu valuta koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

„Usvajanjem Odluke o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu na današnjoj sednici Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, ruska rublja će se naći na listi deviza i efektivnog stranog novca kojima banke mogu da trguju, kao i na listi efektivnog stranog novca koje ovlašćeni menjači mogu da kupuju i prodaju.”

Ako izuzmemo simbolički i psihološki efekat ovog preokreta, mora se naglasiti da bi on mogao imati, pre svega, stvarnu važnost za sudbinu Republike Srbije.

I šturo saopštenje Kabineta to nagoveštava: „Uključivanje ruske rublje na listu valuta kojima se trguje na deviznom tržištu Srbije omogućiće obavljanje finansijskih transakcija u ovoj valuti, čime će se olakšati i dodatno unaprediti saradnja dveju zemalja u realnom i finansijskom sektoru. Na taj način je napokon uvažena činjenica postojanja visokog učešća Ruske Federacije u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, posebnih odnosa o bescarinskoj trgovini između dveju zemalja, kao i značajnih investicija velikih ruskih kompanija u Srbiji.”

Srpski ekonomista mora biti obradovan ovom vešću, jer deluje da prisustvujemo krupnom i nemerljivo važnom događaju. Kroz ovo su sada počele da dobijaju i jasan okvir najave doskorašnjeg ambasadora Rusije u Beogradu, g. Konuzina, kada je nagovestio da će ruske banke u Srbiji proširivati sferu svoje delatnosti.

Rublja za početnike

Da bi se dokučio deo značaja pomenute Odluke NBS umesno je podsetiti i građane Srbije sa kojom valutom će imati posla.

Rublja je nacionalna valuta Ruske Federacije, a ranije i Ruskog carstva i Sovjetskog Saveza. Deli se na 100 kopejki. Rublje izdaje Banka Rusije, a međunarodni kod valute je RUB (ranije RUR). Papirne novčanice se izdaju u apoenima od 5; 10; 50; 100; 500; 1000 i 5000 rubalja a kovani novac u apoenima od 1; 5; 10 i 50 kopejki kao i 1; 2 i 5 rubalja.

Po svemu sudeći, drevna reč rublja znači zakivak. Rublja kao reč za novčanu jedinicu potiče od glagola „rubiti” tj. seći. U 13. veku u Novgorodu reč rubalj označava jedan od delova napola isečene grivne (komad srebra od 200 grama). Rublja se od 1897. vrednosno vezuje za zlato.

U SSSR-u valuta je takođe bila vezana za zlato, ali je promena rublje u zlato bila nemoguća (sasvim opravdano, ako se setimo i koliko je svojevremeno Srbija po istom osnovu bila opljačkana, ostajući poslednja u svetu na braniku odbrane zlatnog standarda nacionalne valute). Ruska rublja je devalvirana 1998. i od tada je relativno stabilna.

Rublja je postala konvertibilna valuta 2007. godine, nakon što je tadašnji i sadašnji predsednik Vladimir Putin omogućio ruskim građanima i kompanijama da legalno kupuju i prodaju rublje za druge svetske valute. U tom periodu su se pojavile i prve hartije od vrednosti koje su ruska država, a zatim i banke i druge finansijske institucije, emitovale u rubljama.

Prisustvo ruske rublje u Srbiji dodatno će unaprediti saradnju Rusije i Srbije, jer finansijska tržišta po definiciji olakšavaju povezivanje privrednih subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju finansijska sredstva. Ona povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju i investicije.

Finansijska tržišta imaju veliki značaj za nesmetano odvijanje i razvoj proizvodnje – onoga što Srbiji nedostaje – jer povećavaju pokretljivost finansijskih sredstava. Posledično, dolazi do povećanja društvenog proizvoda i ostvarivanja akumulacije.

Devizno tržište kao jedan od pet delova finansijskog tržišta (podeljeno prema tipu finansijske aktive), na specifičan način prožima i novčano i tržište kapitala, zbog čega se ono i tretira kao sastavni deo i jednog i drugog.

I baš tu leži stručna poenta, koju većina medija nije shvatila iz vesti o dolasku rublje kod Srbalja.

Srbi i rublja

Ako se samo za trenutak prisetimo ogromne nelikvidnosti u Srbiji; desetina hiljada blokiranih i paralisanih firmi, usled dosada nerešivo visokog unutrašnjeg duga; stotina hiljada ljudi koji idu na posao a nemaju nikakva primanja; zapadnih banaka koje srpskom mukom i novcem potpomažu svoje posrnule centrale – onda će nam biti jasan značaj priliva svežeg stranog novca.

I to onog iza čije vrednosti i stabilnosti ne stoje neki skriveni svetski vladari iz senke i špekulanti, već stoji konkretan ruski narod, privreda, nauka i impresivni prirodni resursi.

Zakatančeni privredni giganti Srbije, njena srozana industrijska proizvodnja, nedostatak modernog naoružanja, energetska i svaka druga zavisnost, nepodnošljivo visoka nezaposlenost, ali i potencijali koji se mogu aktivirati dolaskom nešpekulativnog, dugoročno dostupnog i cenovno povoljnog kapitala – sve nam to ukazuje da shvatimo značaj, slobodni smo reći, ovog prelomnog događaja, šturo saopštenog na sajtu NBS.

U sitaciji još uvek prisutne neizvesnosti na evropskom tržištu u pogledu kretanja i opstanka evra, priliv ruske rublje, koja može poneti teret rezervne svetske valute, više je nego poželjan.

Da priče o ozbiljnoj ugroženosti evrozone nisu bez osnova, govori i podatak MMF da je od decembra 2009. za spasavanje zemalja na rubu evrozone – Grčke, Irske, Portugalije i Španije – potrošeno 1.100 milijardi evra, ali bez vidljivog rezultata.

Postoji još jedna prikrivena i podmukla valutna opasnost, koja vreba sve države sveta, pa i Srbiju. Nju je pojasnio i Viktor Kuznjecov u članku „Pripremanje SAD za globalnu konfiskaciju ‘brzih para’ i nacionalna bezbednost Rusije“ (Fond strateške kulture, 12. oktobar 2011).

Radi se o tome da je poresko zakonodavstvo SAD svojim izmenama 2009. jako proširilo tumačenje i procene ko je poreski obveznik SAD.

„Tako sada, ukoliko bilo koja kompanija ili fizičko lice obračune vrši u SAD dolarima ili u njenim obračunima učestvuje bar samo jedan poreski obveznik SAD (US Person) tu kompaniju ili fizičko lice sud može da prizna za poreskog obveznika SAD. I moraće da plaća poreze po iznosima i unutrašnjim propisima te zemlje“ upozorio je Kuznjecov.

Stanje stvari između Moskve i Beograda

Pogledajmo i suve brojke, da bismo shvatili gde smo u bilateralnim odnosima.

Prema podacima Privredne komore Srbije s početka ove godine, srpski izvoz u Rusiju je porastao za 57% u 2011. i dostigao 754,2 miliona dolara u 11 meseci.

Robna razmena Srbije i Ruske Federacije iznosila je nešto preko 3 milijarde dolara, što je za 25% više nego u prvih 11 meseci 2010. godine. Uvoz iz Rusije je povećan za oko 17% i imao je nominalnu vrednost od 2,25 milijardi dolara.

Rusija je Srbiji i šesti najveći izvozni partner, sa 6,9% učešća u ukupnom izvozu Srbije, a njen prvi uvozni partner sa udelom od 12,6%. Pokrivenost uvoza izvozom je 33%. Energija u obliku sirove nafte i prirodnog gasa čini 80% uvoza Srbije iz Rusije.

Ovako dugoročno neodrživi dispariteti mogu se prevazići jedino uz značajno angažovanje same Rusije.

Zato Odluku NBS o uvođenju ruske rublje na devizno tržište Srbije posmatramo kao prvi i neophodan korak da Srbija dozvoli da joj se pomogne.

Nakon Putinovog recikliranja Zapadnih „projekata“, navedeni podaci o odnosima Rusije i Srbije mogli bi ostati u ekonomskoj istoriji zapamćeni i kao neverovatno skromni, u svetlu neuporedivo veće saradnje koju slutimo u budućnosti između Moskve i Beograda.