Банер
Банер
Банер
Планови Министарства финансија и привреде за помоћ малим и средњим предузећима
Вести
уторак, 04 децембар 2012 21:46

Извор: Министарство финансија и привреде

"Много је урађено у протекла четири месеца управо на плану уређења амбијента унутар којег функционишу МСП, јер су и наше анализе показале да за негативни тренд у том сектору није крива само економска криза, већ умногоме одговорност сноси и држава - каже за "Дневник" државни секретар у Министарству финансија и привреде Александар Љубић.

"Између осталог, предузетници до сада напросто нису могли да планирају пословну годину, јер никада нису знали иза ког ће их ћошка сачекати нека нова дажбина. Било је, превише задирања у њихов џеп, с обзиром на то да је разним парафискалним наметима од њих узиман новац како би се финансирале неке друге ствари. И ми смо одмах укинули 138 таквих намета, којима је годишње предузетницима у просеку избијано из џепа око 200.000 динара. Но, оно што је још важније, прописано је да само Министарство финансија може да регулише порезе, таксе, намете, а свим осталим институцијама се то стриктно забрањује", каже Љубић.

Међутим, број неликвидних малих и средњих предузећа порастао је у протекле четири године за око 40.000, а за то ипак нису криви само парафискални намети?

- Веома важан корак на том плану је везан за предложени Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама, који у својим темељима има идеју да се уведе ред у финансијски систем. Тај акт предвиђа обавезу државе да све своје обавезе измири за највише 45 дана, док је за привредне субјекте тај рок 60 дана. То ће, између осталог, омогућити предузетницима, који су се, рецимо, задужили како би покренули производњу, да са већом извесношћу планирају даље кораке, јер ће сада ипак моћи да рачунају с тим када ће наплатити своју робу, што до сада није био случај. Оно што је тај акт донео јесте и кажњавање директно одговорних за прекорачење рока, било да се ради о директору, председнику општине или министру.

Подаци показују и да при оснивању малих и средњих предузећа преко 92% почетника не може да рачуна на старт-уп кредите или било какву другу кредитну подршку, јер комерцијалне банке не кредитирају почетнике у бизнису...

- Те примедбе стоје и ми покушавамо да и тај проблем решимо. Један модел су кредити са субвенционисаном каматном стопом. Наиме, каматне стопе у Србији данас су далеко од ниских и ми смо се кроз модел субвенционисаних камата потрудили да управо МСП омогућимо повољније кредите. Да је то уродило плодом показује податак о готово милијарду евра, које је привреда повукла за мање од три месеца, од септембра до краја новембра, од чега је готово половина, односно 480 милиона евра, отишла управо ка малим и средњим предузећима.

Друга могућност која се нуди МСП је посредством строго наменског кредита за помоћ малим и средњим предузећима, који је Република Србија узела од Европске инвестиционе банке, и тај се новац пласира преко пословних банака. Трећи вид подршке односи се на пројекат помоћи за самозапошљавање, који се реализује преко Националне службе за запошљавање. Ипак, можда највећи искорак је направљен када су у питању старт-ап кредити преко Фонда за развој. Новина је да смо недавно у Фонду установили посебан тим људи са задатком да помажу малим и средњим предузећима у препреми потребне документације, како би што квалитетније апликовали и тиме повећали шансу да добију повољан кредит. У сваком случају, за предузетнике је најважније то да ће сви ти програми бити настављени и у 2013.



Како стимулисати предузетнике да се баве производним делатностима, а не да новац, ако га имају, улажу у трговину?

- Интенција је да се све већи број одобрених кредита усмерава у производњу. Мала и средња предузећа су значајан део привреде, али она као таква нису самостална, већ се ипак морају наслонити на велике системе. Уколико немате таквих великих привредних система или су они у проблемима, последично се смањује и број производних предузећа у сектору МСП и они се онда оријентишу на услуге. Илустрације ради, на једног радника у погонима "Фијата" у Крагујевцу долазе још 4-5 запослених у МСП из тзв. другог прстена, који чине фирме које производе одређене компоненте, или пружају услуге одржавања опреме, ремонта... Другим речима, сваки долазак велике компаније по правилу значи оживљавање читавог једног привредног сегмента који је опслужује. Зато ми и рачунамо да ће овогодишњи тренд пада индустријске производње бити не само заустављен у 2013. него очекујемо и раст од 2 процента.

Ако, пак, говоримо и о великим државним системима као потенцијалном стаблу из којег се такође гранају МСП, хоће ли држава коначно дирнути у осиње гнездо њиховог реструктурирања?

- Најпре, мора бити јасно да само право радно место може да генерише ново радно место. А у већини предузећа која су тренутно у поступку реструктурирања ми имамо "имагинарна" радна места, њих скоро 60.000, јер у тим предузећима људи "раде", а у ствари не раде. И наша је намера да ставимо тачку на тај процес који траје већ 12 година и не води апсолутно нигде. Огромне субвенције, које је до сада држава давала тим предузећима, само су једна страна новчића; јер, према нашој анализи, оно што та предузећа и даље продукују као дуг на годишњем нивоу на име неплаћених пореза и доприноса, такси, рачуна за струју и гас... достиже цифру од 720 милиона евра! Е, ми желимо да ту причу коначно завршимо. Поступак ће се окончати 30. јуна 2014, а у међувремену ћемо видети ко ће у стечај, за која се може наћи купац, а ко има производ и позицију на тржишту, али чије нормално пословање гуши неки историјски дуг па ће се тим наслеђем позабавити држава.

Када је, пак, реч о осталим јавним предузећима, она такође морају доћи на дневни ред. Први корак је већ начињен кроз предложене измене Закона о јавним предузећима, који води њиховој професионализацији, односно другачијем и одговорнијем управљању. Новим начином рада и професионалним менаџментом, без управних одбора, а са директорима који нису партијски функционери, стварају се услови да се ова предузећа најпре консолидују, па да онда видимо каква је заиста ситуација у њима. Јер, по садашњим "правилима игре" ви тамо заправо ни не можете сагледати право стање. А онда, када заиста будемо имали јасну слику, биће лакше и утврдити начин на који ће та предузећа онда бити реструктурирана.

Према подацима Пореске управе, дуговање на републичком нивоу за порезе износи 967 милијарди динара, од чега је 340 милијарди главница, а чак 627 милијарди отпада на камате?

- Управо стога је у припреми Закон о условном отпису камата и мировању пореског дуга којим је предвиђено да се свима који одмах уплате порески дуг, аутоматски отписују затезне камате. Ко то не може, али се обавеже да ће убудуће редовно измиривати своје обавезе месец за месец, и то чини у наредне две године, њему ће бити отписана камата, док ће главницу дуга моћи да измири на 24 рате. Све то практично значи да ћемо оним субјектима који раде омогућити да новац, који би иначе морали да издвоје за плаћање затезних камата, уложе у производњу, у трајна обртна средства, у подизање технолошких капацитета својих фирми како би се још боље позиционирали на тржишту.

Истовремено се ради и на реформи саме Пореске управе, ка којој су привредници највише и окренути при некој свакодневној комуникацији. Намера нам је да ту управу дебирократизујемо и да потпуно укинемо оне сумануте редове пред шалтерима, у којима се губе сати и сати продуктивног времена. Ићи ће се у правцу максималног поједностављења система, да бисмо у перспективи, за отприлике годину и по, дошли до тога да сва комуникација између привредника и Пореске управе може да се обавља електронским путем. Пореска управа не сме да буде баук, осим за оне намерене да учине кривично дело утаје. За све остале предузетнике, који поштено измирују своје обавезе, порезник не треба да буде бабарога, већ неко ко им може помоћи објашњењем, сугестијом или саветом у циљу унапређења њиховог пословања.

Хоће ли то успети и да "преведе" многе предузетнике из "сиве зоне" у легалне токове?

- Једна од кључних примедби предузетника, привредника, задругара И пољопривредника односи се управо на нелојалну конкуренцију. У временима иза нас сузбијањем "сиве економије" су се искључиво бавили тржишни инспектори. А с обзиром на то да њих у целој Републици има свега пар стотина, то је била готово немогућа мисија. И зато смо ми сада изузели "сиву зону" или "црну" - јер црња не може бити - из надлежности тржишне инспекције и пребацили је у надлежност Пореске управе. А порезника има више од 7.000, и они при томе тачно знају где је све "сиво". Истовремено, послали смо и "поруку мира", позивајући све који се нису регистровали да то учине до Нове године, а после тога ће они који буду ухваћени у сивој зони, а биће сигурно ухваћени,- сносити консеквенце. Уосталом, све поменуте мере, почев од "пореске амнестије" па надаље, заправо и представљају део пакета који у крајњој линији има за циљ и да врати "сиву зону" у легалне токове.

А како држава планира да се избори са фантомским фирмама?

- У потпуности нам је јасан вапај привреде док на тај проблем упозорава, јер када неко све што има уложи у бизнис, а онда се појаве мангупи и опељеше га, упропасте, то је нешто о чему напросто мора да води рачуна држава. Нема ту слегања раменима. И зато ћемо врло брзо, најкасније почетком следеће године, изаћи са посебним законом, у којем ће, између осталог, издавање безвредних папира као средство обезбеђења бити третирано као озбиљно кривично дело за које ће се ићи на озбиљну робију. Тим ће актом бити жестоко санкционисано и намерно терање фирми у стечај како би се избегло измиривање преузетих обавеза. То више неће бити прекршај већ кривично дело због којег ће се такође вући букагије. Наравно, свесни смо да је превараната увек било и да ће их бити, али наше је да створимо такав систем где такви неће имати пуно маневарског простора, а људима који честито и поштено раде омогућимо да то што лакше и боље раде, пре свега на добробит њихових породица. Јер ако је добро њиховим породицама, добро је и држави.

Мангупска "дефискализација"

- Не можете све проблеме с којима се предузетници сусрећу сагледати из канцеларије, напротив - наводи Љубић. - Рецимо, тек током разговора са предузетницима и занатлијама сазнали смо да Србијом шпартају неки људи који "дефискализују" њихове фискалне касе. Ми смо за 35 делатности укинули обавезу евидентирања промета преко фискалне касе, а онда се неки досетили И почели да узимају паушалцима и до 5.000 динара на име такозване "дефискализације" - чупања кабла из струје. То је само један од разлога због чега смо стално на терену, јер ништа не вреде дописи и представке, предузетници морају имати коме да у очи кажу конкретно шта их тишти, боли, где је неправда, шта би требало поправити и како... Из истих разлога смо при Министарству финансија и привреде оформили и Сектор за предузетништво, чија су врата увек отворена.

 
Јоомла templateс бy а4јоомла