Уставни суд ставио ван снагу одлуку да је за оверу здравствене књижице неопходно имати изабраног лекара.

Уставни суд донео је привремену меру о забрани примене оспорених одредби Закона о здравственом осигурању којима је прописано да осигураник мора да изабере лекара да би оверио здравствену књижицу, односно да би имао право на здравствену заштиту, до доношења коначне одлуке о оцени уставности Закона.

Суд је од Народне скупштине затражио да се у року од 60 дана изјасни о осам спорних уставно-правних питања, међу којима и да ли се избор изабраног лекара може тим законом прописати као обавеза.

Уставни суд је анализом иницијатива за оцену уставности и одредби које се њима оспоравању "оценио да њиховом применом могу наступити неотклоњиве штетне последице по једно од најважнијих људских права и закључио да је до доношења коначне одлуке о оцени уставности наведених одредаба нужно обуставити даљу примену појединачних аката и радњи предузетих на основу тих одредаба", наводи се у одлуци објављеној на сајту Суда.

"То значи да се, до доношења одлуке Уставног суда у том предмету неће примењивати одредбе Закона о здравственом осигурању којима је прописано да се накнадна овера исправе о осигурању, односно здравствене картице, односно посебне исправе о коришћењу здравствене заштите може извршити под условом да је осигурано лице извршило избор изабраног лекара у складу са овим законом и прописима донетим за спровођење овог закона", прецизира Уставни суд.

Обустављена је и примена дела исте одредбе "да ако осигурано лице не изврши избор изабраног лекара у року од шест месеци од дана стицања својства осигураног лица у складу са овим законом, има право само на пружање хитне медицинске помоћи до момента избора изабраног лекара у складу са овим законом".
Од Скупштине тражи да се изјасни да ли се избор изабраног лекара може овим законом прописати као обавеза, односно као услов за уживање права по основу обавезног здравственог осигурања, с обзиром да се доприноси уплаћују унапред и да је Законом о здравственој заштити гарантовано право осигураном лицу да слободно бира здравствену установу и лекара код кога ће остварити право на здравствену заштиту.

Суд пита Народну скупштину и да ли постоји "објективно и разумно оправдање" да се осигураном лицу, ускрати (ограничи) пружање здравствене заштите у обиму који одговара обиму плаћене здравствене услуге и која му је неопходна с обзиром на његово здравствено стање, само из разлога што није извршило избор изабраног лекара.

Да ли се осигураник који не изабере изабраног лекара у суштини кажњава, односно лишава могућности коришћења услуга здравствене заштите, те да ли је такво прописивање у складу Уставом, а посебно са принципом пропорционалности.

"Наиме, питање је да ли се слобода избора изабраног лекара на овај начин трансформише у дужност избора, чије се не вршење "строго кажњава" и да ли се неизвршавање те обавезе (дужности) могло санкционисати на други начин, односно мањим обимом ограничења права на здравствену заштиту", пита суд скупштину Србије.

Да ли је установљено законско ограничење Уставом зајемченог права грађана на заштиту здравља, у складу са циљевима и сврхом здравствене заштите на чије постизање се обавезала наша земља и на међународном плану - ако се осигураницима без избора лекара обезбеђује само право на хитну медицинску помоћ (чиме им како стоји у мишљењу Народне скупштине "није угрожен живот"), а не право на пружање адекватне здравствене услуге која је иначе покривена уплаћеним обавезним доприносом за здравствено осигурање.

Да ли су оспореним одредбама Закона осигурана лица која нису изабрала лекара, доведена у битно различит положај у односу на остала осигурана лица, противно принципу једнакости прописаног Уставом и Европском конвенцијом.

Уставни суд пита и да ли је овлашћење Републичког фонда за здравствено осигурање да осигураницима накнадно не овери здравствену исправу уколико не изаберу лекара и тиме не потврди њихово право на коришћење унапред плаћене здравствене услуге, у складу са основним начелима заштите права осигураних лица и заштите јавног интереса.

Да ли прописани услови, с обзиром на последице, превазилазе циљеве који се желе постићи у остваривању права на здравствену заштиту у систему изабраног лекара и да ли се осигурана лица без изабраног лекара могу у суштини довести у положај лица за која се доприноси уопште не уплаћују - јер се и једнима и другима пружа само хитна медицинска помоћ, запитао је суд.

Поред тога од Скупштине тражи да се изјасни да ли се оспореним решењима обезбеђује јединство правног поретка Републике Србије у области здравствене заштите, односно да ли се и оспореним одредбама Закона доводе у питање основна начела здравствене заштите и права осигураника утврђена овим Законом као и Законом о здравственој заштити.

Уставни суд констатује да законом установљена заштита јавног интереса не може бити обезбеђена на штету другог интереса, већ се мора наћи одговарајући баланс.

Извор: РТС