Банер
Банер
Банер
Усвојени порески закони
Вести
среда, 29 мај 2013 11:00

Београд -- Скупштина Србије је усвајањем измена сета пореских закона завршила редовно заседање уз државну химну и гарду постројену испред улаза у парламент.

Посланици су потврдили и Споразум с Русијом о одобравању државног кредита Влади Србије од 500 милиона долара за финансијску подршку буџету Србије.

Потврђен је и Уговор о зајму код немачке банке КфW Франкфурт на Мајни за Програм водоснабдевања и пречишћавања отпадних вода у општинама средње величине у Србији у износу до 46 милиона евра.

Скупштина је данас усвојила измене шест пореских закона које, према речима предлагача, представљају наставак реформе пореског система и омогућавају додатно растерећење привреде.

Посланици су усвојили имене закона о порезу на добит правног лица, о пореском поступку и пореској администрацији, о доприносима за обавезно социјално осигурање, о порезу на доходак грађана и о акцизама, а све измене закона ступиће на снагу наредног дана од објављивања у "Службеном гласнику".

Према образложењу владе, измене тих закона требало би да омогуће и стабилније финансирање ПИО фонда и представљају наставак реформе пореског система Србије, и још један корак ка стварању штедљивије и ефикасније државе, у складу са принципима утврђеним у документу Фискална стратегија, који је усвојен прошле године.

Изменама Закона о порезу на доходак грађана, адвокати, лекари у приватној пракси и стоматолози остаће у систему паушалног опорезивања. То је утврђено амандманом Српске напредне странке који је усвојен са 138 гласова.

Том амандману, који је раније прихватила и Влада Србије, противио се министар финансија Млађан Динкић који је предлагао укидање паушала и увођење адвоката, стоматолога и приватне лекарске праксе у систем вођења књига.

Тај амандман раније није прихватио скупштински Одбор за финансије.

Смањењем стопе пореза на зараде са 12 одсто на 10 одсто и повећањем неопорезивог износа плате са садашњих 8.776 динара на 11.000 динара, са 8,6 на 6,4 одсто биће смањено пореско оптерећење најнижих зарада, које су најчешће у радно-интензивним индустријама, као што је текстилна индустрија.

Подигнут је цензус за паушално опорезивање, а предузетници ће моћи да изаберу да ли ће доприносе плаћати на личну зараду, или на остварену добит.

У Закону о порезу на имовину је остала одредба о амортизацији на старе станове, односно могућност да локалне самоуправе саме одређују стопу амортизације за старије станове.

Та стопа ће, уместо до 0,8 одсто, бити одређивана у износу до један одсто за једну годину старости стана, а максимално до 40 одсто.

Повећање стопе доприноса за обавезно пензијско осигурање са 22 на 24 одсто омогућиће да приходи ПИО фонда буду повећани за приближно 26 милијарди динара годишње.

Изменама пореских закона, правна лица неће плаћати порез на основу књиговодствене вредности имовине, већ ће се у обзир узимати тржишна вредност земљишта на којем се налазе објекти.

Привредницима ће бити омогућено и обједињавање плаћања пореза једним налогом.

Овим би се све постојеће пореске пријаве и други обрасци који се подносе при плаћању пореза по одбитку (35 образаца) заменили једном, појединачном пореском пријавом, а уместо на максимално 205 уплатних рачуна, обавеза би се плаћала само на један.

Ова промена доноси поједностављење пословања и уштеду привреди у износу од 1,5 милијарди динара годишње, навела је влада.

Према објашњењу министар финансија и привреде Србије Млађана Динкића измене пореских закона направљене су тако да привреда добије четири милијарде динара растерећења и да се не дотичу грађана, већ руководства у локалним самоуправама.

Министар је истакао да ће измене закона омогућити да јача и пензиони фонд с обзиром да се истовремено са смањивањем пореза на зараду са 12 на 10 посто и повећавањем опорезивог дела плате повећава допринос на терет запосленог са 11 на 13 одсто.

Посланици су синоћ завршили претрес укупно 222 амандмана, од којих је влада прихватила седам. Министар финансија и привреде Млађан Динкић очекује да ће те измене пореских закона бити почетак новог таласа консолидације, да ће довести до смањења дефицита, али да оне саме по себи неће бити довољне.

Привреда ће тим законским решењима бити растерећена за четири милијарде динара, али свако ће морати да штеди и да води рачуна о сваком динару који ће се давати, рекао је Динкић.

Извор: Бета / Б92


 
Јоомла templateс бy а4јоомла