У скорије време учестале су најаве у вези са коришћењем електронског потписа за потписивање и достављање пореских пријава и друге документације Пореској управи.

Наиме, изгледа као да се жели створити забуна, пре свега међу рачуновођама и књиговођама, око овог заиста новог начина комуникације са државном управом, па и са Пореском управом. Рачуновође и књиговође су у ових 10 година тзв. транзиције изнели и даље носе свој, не мали, део промена (некад оправданих, а некад претераних), те је овај чланак намењен пре свега њима.

Жеља ми је да посаветујем рачуновође да не журе са добијањем електронског потписа (тј. са добијањем квалификованог електронског сертификата који служи за електронско потписивање), већ да добро одмере од ког овлашћеног лица ће затражити издавање сертификата. У овом тренутку постоји 4 званично сертификована тела.

Сертификациона тела и законска регулатива

Квалификовани електронски сертификат издају следећа сертификациона тела (редослед дат према датуму уписа):

1.    Јавно предузеће ПТТ саобраћаја "Србија" РЈ за електронско пословање – ЦеПП - датум уписа: 15.12.2008.

2.    Привредна комора Србије – ПКС ЦА (Сертификационо тело Привредне коморе Србије) - датум уписа: 11.09.2009.

3.    МУП РС - Сертификационо тело МУП РС - датум уписа: 16.02.2010.

4.    ХАЛЦОМ БГ ЦА - датум уписа:01.10.2010.

Извор: Регистар сертификационих тела води Министарство за телекомуникације и информационо друштво.

Српска законска регулатива у вези са електронским потписом састоји се (између осталих) од следећих прописа:

Закон о електронском потпису ("Службени гласник Републике Србије", бр. 135/2004)

Правилник о техничко-технолошким поступцима за формирање квалификованог електронског потписа и критеријумима које треба да испуне средства за формирање квалификованог електронског потписа ("Сл. гласник РС", бр. 13/2010)

Правилник о ближим условима за издавање квалификованих електронских сертификата ("Сл. гласник РС", бр. 26/2008)

Правилник о регистру сертификационих тела за издавање квалификованих електронских сертификата у Републици Србији ("Сл. гласник РС", бр. 26/2008)

Правилник о евиденцији сертификационих тела ("Сл. гласник РС", бр. 48/2005)

Закон о електронском документу ("Службени гласник Републике Србије", бр. 51/2009)

Правилник о издавању временског жига ("Сл. гласник РС", бр. 112/2009)

Квалификовани електронски потпис, подручје важења

Према одредбама законских прописа квалификовани електронски потпис је електронски потпис којим се поуздано гарантује идентитет потписника, интегритет електронских докумената, и онемогућава накнадно порицање одговорности за њихов садржај, и који испуњава услове утврђене законским прописима.

Квалификовани електронски потпис, мора да задовољи следеће услове:

1. искључиво је повезан са потписником;
2. недвосмислено идентификује потписника;
3. настаје коришћењем средстава којима потписник може самостално да управља и која су искључиво под надзором потписника;
4. директно је повезан са подацима на које се односи, и то на начин који недвосмислено омогућава увид у било коју измену изворних података;
5. формиран је средствима за формирање квалификованог електронског потписа;
6. проверава се на основу квалификованог електронског сертификата потписника.

Такође квалификовани електронски потпис мора да задовољи и следеће ближе услове, и то:

1. да је формиран применом средства за формирање квалификованог електронског потписа (ССЦД);
2. да се проверава на основу квалификованог електронског сертификата потписника - који је валидан у тренутку формирања квалификованог електронског потписа.

Према члану 10. Закона о електронском потпису квалификовани електронски потпис у односу на податке у електронском облику има исто правно дејство и доказну снагу као и својеручни потпис, односно својеручни потпис и печат, у односу на податке у папирном облику.

Чланом 5. Закона о електронском потпису електронском документу се не може оспорити пуноважност или доказна снага само због тога што је у електронском облику. Наведена одредба се не примењује на:

1. правне послове којима се врши пренос права својине на непокретности или којима се установљавају друга стварна права на непокретностима;
2. изјаве странака и других учесника у поступку за расправљање заоставштине, форму завештања, уговоре о уступању и расподели имовине за живота, уговоре о доживотном издржавању и споразуме у вези са наслеђивањем, као и друге уговоре из области наследног права;
3. уговоре о уређивању имовинских односа између брачних другова;
4. уговоре о располагању имовином лица којима је одузета пословна способност;
5. уговоре о поклону;
6. друге правне послове или радње, за које је посебним законом или на основу закона донетих прописа, изричито одређена употреба својеручног потписа у документима на папиру или овера својеручног потписа.

Како ради електронски потпис

Најпростије речено, употреба електронског потписа има своју техничко-технолошку и суштинску страну.

Упрошћено технички посматрано, за стављање квалификованог електронског потписа на документ поребно је да имате вашу јединствену „оловку“, да та "оловка" ради и да имате документ на који ћете да ставите потпис.

Ваша јединствена „оловка“ је заправо јединствени квалификовани електронски сертификат (то један рачунарски фајл), који је се налази на одређеном носачу (тај носач је чип на картици или УСБ токен) и који је заштићен на одређени начин.

Важно је рећи да је чип на коме може да се налази „оловка“, у техничком смислу, упоредив (исти) као онај чип који се налази на:

• личној карти са чипом,
• на банковној платној картици (дебитној или кредитној) са чипом,
• на картици за електронско банкарство (е-банкинг),
• на картици мобилног броја који стављате у мобилни телефон,
• у пасошу (само што се не види),
• на новој саобраћајној дозволи,
• на новој здравственој књижици чије је увођење у току,
• на новој картици за плаћање превоза у градском саобраћају у Београду,
• а вероватно на још неким документима за које још није званично објављено.

У том смислу интересантно је навести изјаву министра полиције, Ивице Дачића, од 26.10.2010. године:

"Наша је идеја да у будућности дефинишемо један дигитални систем који ће моћи на чипу да има све потребне податке и који ће тежити да се сви документи сведу у један.“

Осим призвука ових речи које подсећају на испуњење пророчанства, ова изјава даје ми повод да још једном поновим своју препоруку, пре свега рачуновођама и књиговођама, да не журе са добијањем квалификованог електронског сертификата, већ да сачекају извесно време док не добију потпунију слику. Јер највише новца и времена однесе оно што треба да се ради по други пут. И још буде да смо први пут испали наивни, и да смо сами криви због тога, а нисмо.

Горепоменути квалификовани електронски сертификат („оловку“) издају, за сада, 4 наведена сертификациона тела. Након добијања „оловке“ потребно је омогућити да та „оловка“ ради. За то су потребни опрема (хардвер) и рачунарски програми (софтвер).

Опрема се састоји од рачунара, читача картице, УСБ прикључка и по потреби везе са интернетом. Софтвер се састоји од оперативног програма (углавном Wиндоwс) и посебних програма и инсталационих додатака који обезбеђује тело које издаје сертификат, као и од корисничког програма (апликација) за крајњу употребу електронског потписа – програм за електронско потписивање, или на пример програм (апликација) за предају пореских пријава електронским путем.

Стога је важно, пре добијања сертификата, бити у контакту са фирмом / особом која одржава рачунаре и програме које користимо. На тај начин ћемо из прве руке добити информације о потребном хардверу и софтверу, као и о могућностима за увоз/извоз разних података из постојећег програма и за могућност аутоматизације процеса. Тако ћемо са већом извесношћу знати како ова значајна промена у раду рачуновођа и књиговођа са Пореском управом утиче на наш процес рада. Односно, знаћемо да ли треба да обезбедимо нови хардвер, да ли се исплати да пређемо на нови програм за вођење књига или је ажурирање постојећег довољно. Међутим те нформације ће бити расположиве тек након пуштања у рад поменутог система Пореске управе.

Када имамо „оловку која ради“ можемо ставити свој електронски потпис на онај електронски документ који желимо да потпишемо.

Електронски документ јесте скуп података састављен од слова, бројева, симбола, графичких, звучних и видео записа садржаних у поднеску, писмену, решењу, исправи или било ком другом акту који сачине правна и физичка лица или органи власти ради коришћења у правном промету или у управном, судском или другом поступку пред органима власти, ако је електронски израђен, дигитализован, послат, примљен, сачуван или архивиран на електронском, магнетном, оптичком или другом медију.

Дакле, на било који електронски документ можемо ставити свој електронски потпис, поштујући законске прописе, што се у пракси своди на то да имамо „оловку која ради“. Чувајте своје „оловке“ јер губитак исте може да значи да неко са собом носи ваш својеручни потпис (и печат).

На крају тај документ треба послати коме је намењен, и чувати га у електронском облику, а по потреби и одштампати.

Предаја пореске пријаве која је електронски потписана

Према најавама из Пореске управе од 1. јуна 2011. године почеће са радом систем предаје пореских пријава електронским путем. Тај систем би одређено време био само могућност (не и обавеза), да би, како је најављено, касније постао и обавеза. Дакле, нема потребе за журбом, јер ће постојати одређени прелазни временски период у коме свако треба, према свом начину пословања и рада са клијентима, да одлучи на који начин ће добити сертификат. Према истим најавама, овај систем Пореске управе, као и сви други системи државне управе, прихватаће електронске потписе настале употребом било ког квалификованог електронског сертификата од 4 званично регистрована сертификациона тела.

Лично сматрам да би требало да остане законска могућност за свакога да не користи електронски потпис, већ обичан својеручни потпис и печат на папирном примерку документа. Ипак, мислим да ће државна управа да игра на трошкове, на тај начин што ће увести наплату посебних трошкова за оне који пореску пријаву и друге документе предају у папирној форми, и тако практично увести обавезу (једину стварну тржишну могућност) подношења пореских пријава електронским путем.

Посебну недоумицу у вези са предајом пореских пријава створила ми је презентација интернет сервиса за предају електронски потписане ПДВ пријаве електронским путем у Привредној комори Србије.

Наиме, тај систем је замишљен тако да рачуновођа или књиговођа својим потписом (у овом случају електронским) потписује ПДВ пријаве за све своје клијенте, а на основу овлашћења које је тај клијент доставо Привредној комори Србије. Како ја разумем прописе то није законски.

Чланом 13. Правилника о облику и садржини пријаве за евидентирање обвезника ПДВ, поступку евидентирања и брисања из евиденције и о облику и садржини пореске пријаве ПДВ прописано је следеће:

„Обрасци ЕППДВ, ЗБПДВ и ПППДВ морају бити попуњени читко, штампаним словима и у пољима предвиђеним за попуњавање.
Обрасци из става 1. овог члана морају бити потписани лично од стране одговорног лица подносиоца пријаве и оверени печатом.
Ако је обрасце из члана 12. овог правилника, односно њихов део припремио порески саветник, обавезан је да их потпише, уз уношење свог пореског идентификационог броја.“

Такође чланом 38. Закон о пореском поступку и пореској администрацији прописано је следеће:

(3) Порески обвезник је дужан да лично потпише пореску пријаву, осим ако је друкчије уређено пореским прописом.
(4) Када је порески обвезник дужан да лично потпише пореску пријаву, потпис од стране пореског пуномоћника, законског заступника или заступника по службеној дужности, прихвата се само ако је порески обвезник спречен да лично потпише пореску пријаву из разлога телесне или душевне болести или дужег одсуства.
(5) Ако разлози из става 4. овог члана престану, Пореска управа може захтевати да порески обвезник лично потпише пореску пријаву.
(6) Ако је пореску пријаву, односно неки њен део припремио порески саветник, и он је обавезан да потпише пореску пријаву, уз уношење свог ПИБ-а.“

Знам да постоји различита пракса међу рачуновођама, али рецимо ја по правилу не потписујем пореске пријаве за своје клијенте. Потписујем пореске пријаве само на месту „пореску пријаву попунио“. Једино када одговорно лице није ту (у иностранству је) потписујем и печатирам пореске пријаве на основу писменог овлашћења. ПДВ пореску пријаву за своје клијенте уопште не потписујем.

Не знам како је замишљен систем Пореске управе по питању тога чији електронски потпис се прихвата на пореској пријави, али мислим да они немају избора осим да поштују закон. Додуше, могу га променити, но то не мења следеће што желим да кажем.

Није довољно само да рачуновођа затражи и добије сертификат за електронско потписивање. То мора да уради и одговоно лице у правном лицу или предузетник, како би читав систем правилно функционисао. Знамо да су људи различити, и неће сви једнако желети да примењују електронски потпис, онако како су то замислили разни програмери, бирократе и рачуновође. Зато је сазнање о томе какав став, по питању електронских потписа, имају наши клијенти (потписници), веома важно у процесу прилагођавања овом новом систему.

Избор сертификационог тела за добијање квалификованог електронског сертификата

Као што сте могли да приметите, по мом мишљењу, избор тела за добијање квалификованог електронског сертификата долази на крају, тек када су познати сви остали чиниоци у вези са применом електронског потписа за пријаву пореза и вођење пословних књига.

Јавно предузеће ПТТ саобраћаја "Србија" РЈ за електронско пословање

Комплетне услове за добијање квалификовног електронског сертификата можете погледати на њиховој званичној презентацији на следећем линку: http://www.ca.posta.rs/default.htm

Овде ћемо пренети само део њиховог ценовника који се тиче коришћења квалификованог електронског сертификата на токену или смарт картици са или без коришћења њиховог читача картица.

Табела - Квалификовани електронски сертификати (у ценама је садржан порез) – Пошта Србије

Привредна комора Србије – ПКС ЦА

Понуду Привредне коморе Србије можете пронаћи на њиховој званичној презентацији на следећем линку.

Међутим, укупна понуда није довољно јасна и има пар скривених елемената које ћемо овде прокоментарисати. Јер на наведеном сајту пише да је добијање сертификата бесплатно, али то је само условно тачно.

Привредна комора Србије издаје квалификовани електронски сертификат на платној картици Динерс цлуб. То значи да осим документације коју подноси ПКС-у за добијање сертификата, привредно друштво/предузетник треба да прође и процедуру банке за добијање картице, као и да плаћа годишњу чланарину за коришћење те картице. Према наводима на сајту ПКС годишња чланарина за дебитну картицу је 600 динара, а за кредитну 1.200 динара. Уколико се тражи кредитна картица, потребан је и извештај Кредитног бироа који кошта 1.200 динара за правна лица и 500 динара за предузетнике.

Али са горњим накнадама нису завршени трошкови. Наиме, сертификат Привредне коморе Србије је бесплатан (са изузетком горњих трошкова) само за чланове који редовно плаћају чланарину (допринос) Привредној комори. Та чланарина за фирме до 10 радника износи 5.000 динара годишње, а за чланове који имају преко 10 запослених чланарина се плаћа по стопи од 0,19% на основицу коју чини бруто зарада запослених, и то сваког месеца. Овде можете погледати одлуку ПКС о висини чланарине за 2011. годину.

Дакле, издавање сертификата при Привредној комори Србије је условно бесплатно, уз услов да сте претходно платили од 5.600 до 7.400 динара годишње на име чланарине Привредној комори Србије и чланарине за Динерс картицу (за фирму која има до 10 запослених).

Нисам истраживао да ли се плаћањем чланарине Привредној комори Србије, аутоматски преузима обавеза за плаћање чланарине Привредној комори Београда. Уколико је то случај онда то увећава трошкове. Годишња чланарина Привредној комори Београда за чланове који имају до 10 запслених износи 9.000 динара. Овде можете погледати Одлуку о висини чланарине Привредне коморе Београда за 2011. годину.

МУП РС - Сертификационо тело МУП РС

На званичној презентацији Сертификационог тела МУП-а Републике Србије можете прочитати услове и начин добијања сертификата од овог тела.

Значајно је напоменути да МУП издаје сертификат само за физичка лица, односно у садржају тог сертификата не постоје подаци о привредном друштву/предузетнику. На тај начин када се овакав сертификат употреби за електронско потписивање документа, у подацима за тај потпис неће постојати подаци о фирми у чије име се потписује документ, већ само подаци о физичком лицу које документ потписује.

Но, колико ја разумем, ова врста сертификата би могла да се користи за потписивање пореских пријава на месту „пореску пријаву попунио“, јер на том месту не иде печат, нарочито не иде печат рачуноводствене фирме. А у пракси постоје и примери где се ту потписује рачуновођа/књиговођа или службеник, који ради у књиговодственој агенцији, и који нема право да користи печат те агенције.

Према наводима на званичном сајту Сертификационог тела МУП-а РС издавање квалификованог електронског сертификата бесплатно је за кориснике којима се сертификат издаје први пут од тренутка уручења личне карте.

Сертификационо тело ХАЛЦОМ БГ ЦА

Халцом БГ ЦА је најновији од сертификационих тела која се баве издавањем квалификованих електронских сертификата. На њиховом званичном сајту су дати услови и поступак добијања сертификата.

Халцом је иначе фирма чији се софтвер за електронско банкарство користи у већем броју банака у Србији, а њихов слоган је „једна за све“ имајући, између осталог, у виду да се једна картица користи за све банке, односно на једној картици (чипу) се налази више сертификата.

На њиховом званичном сајту није дат ценовник услуга како би их упоредили са остала 3 понуђача, али можете их и сами контактирати тим поводом.

Оно што је интересантно за Халцом је да у понуди имају Хал М-Паyментс, као „решење за једноставно и сигурно мобилно плаћање које користи дигитални потпис и функционише на обичним мобилним телефонима“ како наводе. Они су заправо увели дигитално потписивање путем мобилног телефона, односно квалификовани дигитални сертификат се налази на картици мобилног броја.

Надам се да ће овај чланак бити од помоћи приликом одлучивања о избору сертификационог тела, као и у поступку (још једног) прилагођавања променама које нам намеће државна управа.

Напомене:
У циљу што једноставнијег приказа система електронског потписивања, могуће је да су направљена  недопустива техничка упрошћавања. Ако је то случај, извињавам се технички напреднијим читаоцима.
Чланак је дат само као информативни приказ, те молим читаоце да све информације провере код званичних органа државне управе.
Такође молим читаоце да се упознају са условима коришћења овог сајта.