Kako započeti sopstveni posao u Srbiji
sa pravno-poreskog stanovišta (2008)
Autor - Ljubiša Lazarević, diplomirani ekonomista
Izbor banke je bitan deo vezan za poslovanje. Kriterijumi koje bi trebalo imati na umu prilikom izbora banke mogli bi biti:
Reputacija banke
Rekao bih da je ovo najvažniji pokazatelj, iako se možda u ovom trenutku čini da sve banke dobro posluju i da nijedna neće propasti. Ali da to nije baš tako uči nas i sopstveno iskustvo, iskustvo naših roditelja, kao i recimo zemalja Latinske Amerike. Iako postoji, verujem, dobra kontrola poslovanja banaka u Srbiji od strane Narodne banke Srbije, ipak mislim da u obzir treba uzeti samo banke koje imaju dobru reputaciju u dužem periodu.
Takođe ljudi vole da pričaju, pa slušajte iskustva drugih. Naravno uvek ima preterivanja, pa stav drugih koristite samo kao kontrolu sopstvenog razmišljanja. I naravno konsultujte što više ljudi.
Proviziije i drugi troškovi banke
Banke imaju različite provizije i druge troškove koje naplaćuju. Tako banke naplaćuju provizije za plaćanje. Ne želim ovde da hvalim ili kudim bilo koju banku, ali provizija može da se kreće od 10 dinara pa do 100 dinara za isti posao, u zavisnosti od banke.
Osim provizije po pojedinačnom plaćanju, banke i naplaćuju mesečno održavanje računa koje se kreće od 120 do 350 i više dinara mesečno.
Za podizanje gotovine banke imaju posebnu proviziju koja je često viša od bezgotovisnkog plaćanja.
Narodna banka Srbija na svom sajtu je daje pregled Koliko banke naplaćuju pojedine usluge platnog prometa.
Ukoliko će postojati značajno poslovanje sa inostranstvom (plaćanje i naplata) treba posebno pogledati koliki su troškovi provizije za ovaj segment poslovanja. Ovi troškovi nisu zanemarljivi.
Elektronsko bankarstvo
Gotovo sve banke nude elektronsko bankarstvo. Provizija za plaćanje koristeći elektronsko bankarstvo je po pravilu niža od redovne provizije. Međutim kod nekih banaka e-banking sistem je besplatan, dok se kod drugih naplaćuje na godišnjem nivou. Takođe neke banke naplaćuju čitač smart kartice koja se koristi za elektronsko plaćanje, dok se kod drugih banaka taj čitač dobija besplatno na korišćenje.
Postoji više sistema za e-banking koje koriste pojedine banke. Svi oni završavaju posao, a koliko je koji sistem lak i pristupačan za korišćenje treba sam proceniti. Jer različite su sklonosti i nivoi spretnosti u radu sa računarom.
Ono što je bitno znati unapred je da li sistem zahteva da prilikom rada u e-banking sistemu budete on-line, ili se koristi program (client) pomoću koja je moguće raditi i dok niste na mreži, već samo naknadno izvršiti slanje i primanje podataka, tzv. sinhronizaciju sa bankom. Ovo treba znati jer ukoliko imate samo dial-up pristup internetu sa računara na kojem radite e-banking, onda nije zgodno koristiti sistem koji podržava isključivo on-line korišćenje.
Ponuda kredita
Po mom mišljenju bilo bi pametno detaljno pogledati ponudu kredita koje pojedine banke nude prilikom izbora banke za otvaranje računa. Čak iako ne planirate da uzmate kredit, u nekoj doglednoj budućnosti može se javiti potreba za tim. Banke manje-više profilišu tipove kredita koje daju firmama, i na taj način možete videti da li banka upšte daje kredite tipu vašeg posla. Može se desiti da po drugim pokazateljima neka banka u potpunosti odgovara, ali da jednostavno kod nje nikada nećete moći dobiti kredit kakav tražite, jer vi niste tip klijenta koji je interesatnan za tu banku.
Recimo želite kredit na 10 godina, a banke uopšte ne daju tu vrstu kredita.
U tom slučaju biste morali da menjate banku, i u novoj banci biste verovatno imali slabije uslove za kredit. Banke vole da njihovi klijenti duže posluju preko računa u toj banci, da klijenti grade tzv „kreditnu istoriju“. Na taj način banka stiče poverenje u svog klijenta.
Tako, iako ne planirate da uzimate kredit, gradite pozitivnu sliku o sebi kod banke kod koje ćete možda jednog dana uzeti kredti. To je bolje nego da se hvalite kod banke koja uopšte nije zainteresovana za vas.
Platne kartice
Neke banke daju besplatne debitne platne kartice koje su vezane za tekući račun firme. Time je olakšano poslovanje jer određene nabavke mogu da se plate sa računa direktno prilikom kupovine, ili je moguće podići novac za blagajnu firme na bankomatu i van radnog vremena.
Postoje i kreditne biznis platne kartice. One nisu besplatne, pa cena korišćenja istih može biti jedan od kriterijuma za izbor banke.
Omogućavanje naplate putem kartica u maloprodajnom objektu
Ukoliko, zbog delatnosti kojom se bavite, imate obavezu da obezbedite plaćanje putem platne kartice u svom prodajnom objektu, onda taj posao obavljate preko banke. To može biti banka u kojoj imate otvoren tekući račun firme, ili neka druga banka. Tu postoji trošak koji nije mali.
Ako već znate da ćete morati da primate platne kartice, dobro je sagledate i visinu tog troška u zavisnosti od banke (naravno i platne kartice koju pokrivate).
Blizina banke i pokrivenost bankomatima
Blizina banke nekad može biti vrlo bitan razlog za izbor. Isto se odnosi i za raspoloživost bankomata, ukoliko koristite platne kartice.
Međutim ako dobro radi elektronsko bankarstvo, veliki deo posla je završen. Ipak ekspozitura u kojoj otvorite račun je vaša matična ekspozitura i sva buduća saradnja sa bankom će ići preko te ekspoziture.
prethodna strana _____________________________________ sledeća strana
Sadržaj ove knjige (internet strane) smatra se autorskim delom, osim delova sadržaja za koje je naveden izvor, i zaštićen je zakonom. Nije dozvoljeno kopiranje ili umnožavanje sadržaja ove knjige (internet strane) u bilo kom obliku (pisanom, elektronskom) osim u slučajevima za koje je tačno navedeno da je to moguće. Kopiranje, umnožavanje ili pozivnje na sadržaj ove knjige (internet strane) dozvoljeno je isključivo uz tačno navođenje imena autora i strane u knjizi (adrese internet strane). U slučaju nepoštovanja autorskih prava autor može tražiti naknadu štete. Autor je napisao ovu knjigu (internet stranu) sa raspoloživim znanjem i u uverenju da je sve napisano tačno i istinito. Autor se odriče odgovornosti od nastanka bilo kakve štete u slučaju da je čitalac ove knjige (internet strane) prihvatio sadržaj ove u knjge (internet strane) kao zvanične podatke državnih organa Republike Srbije. Ukoliko je autor sadržajem ove knjige narušio autorsko pravo nekog drugog autora, autor ove knjige (internet strane) moli da mu se to prijavi, kako bi otklonio narušavanje prava.