Како започети сопствени посао у Србији
са правно-пореског становишта (2008)
Аутор - Љубиша Лазаревић, дипломирани економиста

Друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) се региструје у Агенцији за привредне регистре (АПР). АПР се налази у Београду, а постоји и више регионалних центара у Србији.

У наставку дајемо преглед корака приликом регистрације ДОО.

Одређивање оснивача ДОО

Оснивачи ДОО могу бити правна и/или физичка, домаћа и/или страна лица.
Битно је одредити ко су оснивачи, јер оснивачи одлучују зашто и како оснивају ДОО.

Избор имена ДОО

Често тежак део процеса оснивања. Име чини део идентитета целокупног посла. У српској пословној пракси је готово правило да личном имену оснивача (власника) додају име фирме.
Укључује обавезно и проверу да ли је име заузето на сајту АПР-а. Приликом провере заузетости имена територија за проверу је Србија.

Одређивање седишта ДОО

Веома битно.
У поступку регистрације се не проверава да ли ће пријављено седиште бити и стварно седиште ДОО. Међутим приликом подношења захтева за ПИБ Пореска управа врши теренску контролу постојања стварног седишта. Том приликом се проверава основ коришћења наведеног простора за седиште ДОО (уговор о закупу, власнички лист, уговор о куповини тог простора - стана, сагласност родитеља да ту буде седиште ДОО).
У зависности од општине седишта ДОО припашћете и Пореској управи за ту општину. Иако су закони на свим општинама исти, постоји веровање (барем у Београду) да су на неким општинама службе пореске управе "теже".
У зависности од локације разликује се и висина локалне комуналне таксе (фирмарине) у складу са Одлуком о локалним комуналним таксама за територију града или општине где се налази седиште.

Именовање директора ДОО и његових овлашћења

Директор ДОО може бити оснивач (власник) ДОО. Овлашћења директора ДОО одређују се оснивачким актом и Законом о привредним друштвима. Може се рећи да је директор одговоран за заступање друштва и вођење послова друштва у складу са законом, оснивачким актом и уговором чланова друштва. Такође, директор ДОО одговоран је за уредно вођење пословних књига и унутрашњи надзор пословања, у складу са законом.
Послове директора друштва може да обавља и лице са непуним радним временом уколико је тако одређено општим актом (оснивачким актом, правилником о систематизацији радних места) ДОО. Са директором који није засновао радни однос закључује се уговор о међусобним правима и обавезама.

Одређивање претежне делатности ДОО

Приликом оснивања мора се одредити претежна делатност којом ће се ДОО бавити. Претежна делатност се одређује према Закону о класификацији делатности и о регистру јединица разврставања.
Иначе ДОО може обављати све законом дозвољене делатности осим делатности за које је посебним законом прописано да се обављају у одређеној правној форми привредног друштва (банке, осигуравајуће куће итд).
Приликом регистрације ДОО, уколико је претежна делатност она за коју је потребна претходна сагласност надлежног органа (здравствене делатности, ветеринарске ординације и апотеке, пољопривредне апотеке, такси превоз, промет оружја, обављање делатности од општег интереса, послови заступања у осигурању, послови стечајног управника) мора се имати та сагласност.
За обављање делатности за које је потребна накнадна сагласност (рецимо продаја цигарета итд) та сагласност се добија након регистрације радње.
Уколико је претежна делатност из области производње, то повлачи са собом достављање одређених података Републичком заводу за статистику, који су основ за израчунавање статистике производње (раст индустријске производње и слично).

Одређивање основног капитала ДОО

Основни капитал може бити новчани и неновчани.
Минимални новчани део основног капитала износи 500,00 евра у динарској противвредности по средњем курсу, од чега се најмање половина уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва, а остатак се уплаћује на рачун друштва у року од две године од дана регистрације.

Састављање акта о оснивању ДОО

Акт о оснивању ДОО може бити Одлука о оснивању (у случају да се ради о једном оснивачу) или Уговор о оснивању.
Акт о оснивању садржи све горе наведе елементе, плус још обавезних ставки према Закону о привредним друштвима. Одавде можете преузети примере оснивачких аката који су дати на сајту АПР.
- Одлука о оснивању ДОО
- Уговор о оснивању ДОО
Ово је најважнији документ за регистрацију (а можда и за цело пословање фирме), па ако нисте сигурни да можете сами саставити оснивачки акт, можете да ангажујете агенцију или адвоката за ове потребе.

Уплата оснивачког улога на привремени рачун

Као што је горе наведено Минимални новчани део основог капитала износи 500 евра у динарској противвредности по средњем курсу, од чега се најмање половина уплаћује на привремени рачун до регистрације друштва.
Дакле један од докумената који се подноси уз Захтев за оснивање ДОО је доказ о уплати оснивачког капитала на привремени рачун. Минимално је потебно уплатити 250 еур у динарској противвредности по средњем курсу. То се ради у банци. Банка ће приликом уплате тражити оснивачки акт (не мора да буде оверен) и оснивач ће лично морати да уплати новац.
Ова уплата не мора да се уради у банци у којој ће се касније отворити пословни текући рачун ДОО, али то може да буде један врста провере да ли је та банка довољно добра за наш ДОО.
Након уплате (истог дана) банка издаје потврду о уплати оснивачког капитала на привремени рачун. Оригинал те потврде се предаје АПР-у.
Страно физичко лице уплаћује основни капитал у еврима. Уколико уплаћује готовином, мора постојати доказ и уносу те готовине на територију Републике Србије. Тај документ се добија на лични захтев од Царине приликом уласка у земљу. Уколико страно физичко или правно лице уплаћује основни капитал безготовински (преко банке у иностранству) тада се морају тражити инструкције од домаће банке, које се онда дају банци у иностранству ради извршења трансфера.

Овера акта о оснивању

Оснивачки акт (одлука или уговор о оснивању) оверавају се у суду који је задужен за општину на којој се налази седиште ДОО.
Оснивачки акт оверавају оснивачи својим потписом, а на увид је потребна лична карта за домаћа лица или пасош за страна физичка лица.

Овера ОП обрасца (овера потписа лица овлашћених за заступање)

ОП образац (образац овере потписа лица овлашћених за заступање) садржи потписе лица који су према оснивачком акту овлашћени за заступање (најчешће само директор).

Регистрациону пријаву оснивање ДОО треба попунити и потписати. Пријаву потписује оснивач или лице коме је оснивач дао пуномоћје.
Захтев за регистрацију ДОО можете преузети овде.

Уплата такси за Агенцију за привредне регистре

Потребно је уплатити две таксе:
1. Такса Агенцији за привредне регистре - 3.600,00
2. Такса Републичком заводу за статистику - 1.460,00 ради добијања јединственог матичног броја фирме

Подношење регистрационе пријаве оснивања ДОО

Регистрациона пријава се подноси Агенцији у једном примерку, непосредно или поштом. Могуће је регистрациону пријаву поднети и електронским путем.
Регистрациона пријава се подноси електронским путем тако што њен подносилац уноси податке у прописани образац објављен на интернет страни Агенције, а документацију која се прилаже уз регистрациону пријаву доставља у електронској форми на електронску адресу Агенције.
Подносилац регистрационе пријаве је дужан да, у року од пет дана од дана подношења регистрационе пријаве електронским путем, достави Агенцији оригинал документације.
Као датум и време подношења пријаве електронским путем узима се датум и време пријема документације. Ово значи да ако пошта касни то није кривица АПР већ кривица подносиоца пријаве. Ако документација није стигла на време сматраће се да регистрациона пријава није ни поднета.
Уз регистрациону пријаву оснивања друштва са ограниченом одговорношћу прилаже се:
1) доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице);
2) оснивачки акт друштва (одлука или уговор), са овереним потписима оснивача;
3) потврда банке о уплати новчаног улога на привремени рачун или оверена изјава оснивача о томе да је обезбедио новчани улог;
4) споразум оснивача о вредности неновчаног улога, ако исти није садржан у оснивачком акту;
5) одлука о именовању заступника, ако заступник није одређен оснивачким актом;
6) оверен потпис заступника.
Важно је и навести начин на који се жели преузети решење о регистрацији. Могуће опције су:
- лично преузимање у АПР (може да преузме само затупник или пуномоћник)
- препоручено поштом на адресу подносиоца пријаве

Добијање решења о оснивању

Уколико је све у реду, решење о регистрацији оснивања ДОО се добија у року од 5 дана од дана подношења регистрационе пријаве.
Уколико није у реду АПР доноси закључак да се исправе грешке или допуни документација. Рок за допуну или исправку је 30 дана од дана доношења закључка.
Решење може преузети лично оснивач, може га преузети пуномоћник са судским овереним пуномоћјем или може стићи препоручено поштом.

На решење о оснивању се чека 5 дана.

Израда печата

Након добијања решења потребно је израдити печат ДОО.
За неке је ово формалност, док други воле да им печат изгледа лепо. Печатом ћете руковати сваког дана пословања. Ваш печат ће видети сви Ваши партнери (комитенти - купци и добављачи) и ето прилике за маркетинг.
Печат који израдите, стајаће и на картону депонованих потписа у банци, и само са њим ћете моћи да плаћате и подижете новац. Печатом ће бити овераван сваки потпис овлашћеног(их) лица привредног друштва. Печат се израђује истог дана или се чека један дан у зависности од радње за израду печата.

Добијање ПИБ-а

Прво зашта ће Вам печат бити потребан је добијање ПИБ-а. Документа која се прилажу уз овај захтев су копија решења о оснивању ДОО из Агенције за привредне регистре, фотокопија личне карте директора и фотокопија личне карте свих оснивача.

Добијање ПИБ-а се чека 3 дана уколико постоји само један оснивач физичко лице. Уколико постоји више оснивача, проверава се да ли је свако од оснивача платио све порезе које дугује, као и сва повезана лица са тим оснивачем (тј. да ли су друге фирме у којима оснивач има удео измириле све пореске обавезе). Тек када се утврди да су све пореске обавезе измирене издаје се ПИБ.

Истицање фирме

Обавезно је истаћи фирму (натпис) на простору који се користи као седиште ДОО. Уколико пореска управа у поступку теренске контроле не може да пронађе стварно седиште ДОО, тада Пореска управа може покренути поступак привременог одузимања ПИБ-а (јер може да се ради о тзв. фантомској фирми), што практично значи привремена забрана обављања делатности.

Теренска контрола седишта ДОО од стране Пореске управе

Даном подношења пријаве за добијање ПИБ-а, теренска контрола Пореске управе добија налог да провери податке наведене у пријави за добијање ПИБ-а.
То значи да ће инспектор/ка Пореске управе доћи на адресу наведену као седиште фирме у пријави за ПИБ. По правилу инспектор/ка се претходно најави телефоном. Том приликом потребно је дати на увид следећу документацију:
- решење о регистрацији
- основ коришћења простора као седишта фирме (оверен уговор о закупу, власнички лист, сагласност родитеља као власника стана, уговор о куповини стана и слично)
Потребно је да буде присутан директор или друго овлашћено лице фирме; потребно је имати печат са собом, јер се том приликом прави записник који се потписује и печатира. Уколико се процедура из неких разлога не заврши у седишту ДОО остатак се заврши у канцеларији пореског инспектора.

Отварање рачуна у банци (електронско банкарство, платне картице)

Након добијања ПИБ-а отвара се рачун у банци.
Прво треба изабрати банку која највише одговара потребама. Ствари које треба имати на уму приликом избора банке су:
- тарифник (висина провизија за плаћање)
- локација (удаљеност од обављања посла, јер хтели не хтели биће више случајева када ћемо ићи до експозитуре банке где смо отворили рачун)
- електронско банкарство (код готово свих банка јефитније је плаћати путем електронског банкарства; код неких банака је бесплатно, а негде се плаћа годишња чланарина; постоји више система за е-банкинг - неки су погодни само за оне који имају сталну везу са интернетом, док други омогућавају и локални рад)
- кредити (често је лакше узети кредит као фирма него као појединац; банке по правилу дају предност при оцени кредитне способности сталним муштеријама, па стога није лоше градити добру репутацију код банке код које намеравамо да узмемо кредит)
- платне картице (постоје дебитне и кредитне платне картице и за фирме; дебитне платне картице су везане директно за рачун у банци и погодне су за плаћање репрезентације, горива и сличних набавки које се могу правдати као трошак фирме).

Отварање рачуна у банци траје један дан.

Пријава на обавезно социјално осигурање оснивача

Према законским прописима оснивач ДОО је обавезно социјално осигуран.
Наиме оснивач ДОО може засновати радни однос у свом ДОО али не мора. Уколико је оснивач засновао радни однос у свом ДОО тада се плаћају порез и доприноси на његову плату као на плату било ког другог запосленог. Основица за плаћање доприноса је зарада одређена уговором о раду.
Међутим оснивач ДОО мора да плаћа доприносе (35,8%) иако није засновао радни однос, а није запослен у некој другој фирми. У том случају основица за плаћање доприноса је опорезива добит коју завршним рачуном утврди рачуновођа, а сложи се пореска управа.
Ако физичко лице, оснивач ДОО, ради у некој фирми, а у споственој фирми није засновао радни однос, тада је оснивач мора да плаћа доприносе за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО - 22%). И у овом случају основица за плаћање доприноса је опорезива добит коју завршним рачуном утврди рачуновођа, а сагласи се пореска управа.
Пријава на осигурање се врши у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање.

Рачуноводство

Већ је из свега горе наведеног јасно да треба да имате и рачуновођу. Уговор са рачуноводственом агенцијом (фирмом) је један од папира који тражи Пореска управа ради отварања досијеа фирме који се води при Пореској управи.
Рачуновођу потражите пре него што започнете поступак регистрације. Можда ће предложити неке могућности о којима до тада нисте ни размишљали. А можете потражити и савете и од пореских саветника, и других консултаната.

Подношење документације Пореској управи

У Пореској управи добићете пореског инспектора/ку према почетном слову фирме. Тај инспектор није за вјеки вјекова, већ постоје и код њих ротације сваких неколико година.
Ради комплетирања предмета при пореској управи потребно је свом/својој пореском инспектору доставити следећу документацију (фотокопије):
- решење из АПР
- ПИБ-а
- уговор са банком о текућем рачуну
- картон депонованих потписа из банке
- пријава на социјално осигурање за оснивача
- уговор са фирмом којој је поверено вођење пословних књига
- изјаву о запосленимм радницма
- изјаву о пословном простору
- изјаву о малопродајним, великопродајним објектима и магацинима
- изјаву о основним средствима

Подошење пријаве за аконтацију пореза на добит

Поред горе наведеног инспектору је потребно доставити и пријаву за аконтационо утврђивање пореза на добит. Наиме ДОО мора проценити приходе и расходе за прву пословну годину (од дана оснивања до краја године). Процена треба да је истинита, а евентуално је може проверити порески инспектор.
У зависности од тога да ли је предвиђен добитак за прву годину или не, постоји или не обавеза плаћања аконтације пореза на добит. Тако ако је процењено да се до краја године оствари добитак од 100.000 динара, треба платти порез од 10.000 динара (пореска стопа је 10%). Аконтације пореза на добит се плаћају до 15. у месецу за претходни месец. Укупну аконтацију од 10.000 би поделили са бројем месеци до краја године и толико новца уплаћивали месечно.
На крају године би се утврдила стварна добит и стварна обавеза за порез на добит. Тада би се уплатила само разлика пореза, или ако постоји претплата она би остала на наредне периоде.

Пријава комуналне таксе (фирмарина) и накнаде за грађевинско земљиште

Како је наведено раније, комунална такса је приход града или општине. Сама локална самоуправа одређује висину ове таксе, с тим што она не може бити виша од законом прописаног износа.
Тако је и Скупштина града Београда донела Одлуку о локалним комуналним таксама за територију Града Београда. Том одлуком цео Београд је разврстан у зоне, а у зависности од тог којој зони припада локација седишта ДОО утврђује се висина комуналне таксе (фирмарине). На сајту www.finansijebgd.org можете преузети Одлуку, а за висину фирмарине по зонама можете погледати под посебним поднасловом у оквиру поглавља Порези и пореска управа.

Такође је потребно извршити и пријаву за плаћање накнаде за коришћење грађевинског земљишта по одлуци локалних власти. На истом сајту можете преузети и Одлуку о накнади за коришћење грађевинског земљишта за Београд.

Ове одлуке постоје за сваки град и општину посебно.

Евидентирање за ПДВ

Евидентирање за ПДВ није обавезно.
Обавезу евидентирања за ПДВ имају фирме које започињу делатност, а процене да ће у наредних 12 месеци остварити промет изнад 4.000.000 динара. Фирме које започињу делатност, а које процене да ће у наредних 12 месеци остварити промет између 2 и 4 милиона динара могу, ако хоће, да се евидентирају за ПДВ. Фирма која започиње делатност, а процени да ће остварити промет мањи од 2 милион динара не може да се евидентира за ПДВ и не треба ништа да ради по том питању.
Када се фирма региструје за ПДВ у том статусу мора остати најмање 2 године. Након тога може поднети захтев за брисање из евиденције уколико је то по закону могуће.
О самим предностима и манама евидентирања за ПДВ погледајте у поглављу посвећеном порезу на додату вредност.

Пријава ПИБ-а и рачуна у банци Агенцији за привредне регистре

Након добијања ПИБ-а и отварања рачуна у банци, ове податке је потребно пријавити АПР-у. То се ради подношењем регистрационе пријаве за промену података, а у прилогу се достављају фотокопије ПИБ-а и уговора са банком о отварању рачуна.
Овом приликом се плаћа такса у износу од 1.560,00 динара.

Почетак

Сада сте спремни да храбро кренете у посао.

Садржај ове књиге (интернет стране) сматра се ауторским делом, осим делова садржаја за које је наведен извор, и заштићен је законом. Није дозвољено копирање или умножавање садржаја ове књиге (интернет стране) у било ком облику (писаном, електронском) осим у случајевима за које је тачно наведено да је то могуће. Копирање, умножавање или позивање на садржај ове књиге (интернет стране) дозвољено је искључиво уз тачно навођење имена аутора и стране у књизи (адресе интернет стране). У случају непоштовања ауторских права аутор може тражити накнаду штете. Аутор је написао ову књигу (интернет страну) са расположивим знањем и у уверењу да је све написано тачно и истинито. Аутор се одриче одговорности од настанка било какве штете у случају да је читалац ове књиге (интернет стране) прихватио садржај ове у књге (интернет стране) као званичне податке државних органа Републике Србије. Уколико је аутор садржајем ове књиге нарушио ауторско право неког другог аутора, аутор ове књиге (интернет стране) моли да му се то пријави, како би отклонио нарушавање права.